Београд, 30.10.2016. године, – Након што је, на данашњој конференцији за медије, председник Владе Србије, господин Александар Вучић, обавестио јавност о резултатима преговора са делегацијом Међународног монетарног фонда и изнео податке о висини увећања плата запослених у државном сектору, намеће се неколико закључака али неколико питања и даље остаје отворено.

Премијер Вучић је нагласио и то како је водио „велику борбу“ са ММФ-ом око повећања плата за припаднике војске и полиције, да је постојало велико противљење поменутих који сматрају да су полицајци већ „преплаћени“ и да је умало дошло и до прекида разговора баш због спорења око запослених у Министарству унутрашњих послова и нашег права на нормалан живот.

Чланови и руководство Синдиката српске полиције немају разлога да не верују да је заиста тако и било и на том залагању искрено се захваљујемо господину Вучићу, мада је то свакако у опису његовог посла – обезбеђивање услова за достојанствен живот грађана Србије, међу којима смо и ми „озлоглашено преплаћени полицијски службеници“!

Ипак, не можемо да не приметимо да је на делу само привид увећања плате запосленима у МУП, а да је ово, у ствари, најава враћања још једног дела одузетог. Подсећања ради, запосленима у МУП је крајем лета и почетком јесени 2014. године плата умањена два пута и да је због тога уследио масовни штрајк. Том приликом смо сви остали без око, у просеку, 15% наших зарада, најпре кроз умањење чувене „десетке“ а онда и линеарно умањење од 10%. Штрајк нажалост памтимо по лошем – један репрезентативни синдикат га је активно опструисао а други касније издао.

Данас на делу имамо најаву враћања дела одузетог, након јануарских 2%, ускоро ћемо добити додатних 5% увећања основице плате, али је то и даље далеко од нивоа плата које смо имали у августу 2014. године. Свесни смо финансијских тешкоћа државе, незавидног платног биланса и рестриктивног државног буџета, али ово је истина коју не смемо да прећутимо – нема овде реалног повећања плате већ само ублажавања почетног умањења. О двогодишњој инфлацији и увећању животних трошкова, као и о накнадни укупно одузетог за две године, нико и не размишља осим полицајаца самих.

Премијер је у обраћању јавности најавио и једнократну линеарну помоћ свим пензионерима у износу од пет хиљада динара. Своје, раније дато, обећање које су нам презентовали репрезентативни синдикати (додуше ПСС је говорио о 20.000 а НСП о упола мањој суми) о једнократној помоћи запосленима у МУП данас није споменуо. Остаје нејасно да ли је заборавио на обећање или му испуњење нису дозволили представници ММФ-а. А можда обећања није ни било већ су нас репрезентативни синдикати, као и много пута до сада, једноставно обманули?!  

Такође, заборављено је и да су умањењем висине накнаде за рад на терену, односно износа дневнице, на мизерних 150 динара дневно, директно погођени полицијски службеници који раде у тешким условима на одржавању јавног реда и мира и спречавању ескалације насиља и криминала. Тај рад и ризик који са собом носи је подцењен и неправедно доведен у исту раван са класичним службеним путовањима бирократа и администрације. Наш рад није „службено путовање“. Ми не „путујемо“, већ обављамо најсложеније и најтеже теренске послове и задатке у циљу очувања безбедности Републике Србије и њених грађана. Верујемо да повећање износа дневница за полицијске службенике на неопорезовани износ од 2.201 динар не би био превелики залогај за буџет државе Србије и да то треба урадити што хитније.

Све у свему, ово увећање месечног примања свима ће нам добро доћи премда ни из далека није довољно да полицијским службеницима обезбеди услове достојне за живот човека. Још једном је потврђена навика државе да од полицијских службеника и свих запослених у МУП очекује највеће жртве, да их без оклевања и добије, а да приликом „враћања дуга“ будемо скрајнути или у потпуности заобиђени!

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.