Београд, 18.07.2016. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је састанак са руководством Јединице за обезбеђење, у просторијама јединице, са почетком у 10,00 часова. Синдикат су представљали председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, председник СГ УЗО Мирко Јовнаш и члан наше статутарне комисије Никола Петровић. Испред јединице на састанку су учествовали командант јединице Милан Глишовић, помоћник команданта Петар Богдановић и начелник одељења за обезбеђење ДКП Горан Исаковић.

Након поздравних и уводних речи, где су руководиоци ЈЗО изразили спремност за сарадњу и поштовање права радника, приступило се раду по предвиђеним темама, и врло брзо се показало да је изражена воља код појединаца у ствари само декларативна, ту пре свега мислимо на Петра Богдановић, вечитог и незаменљивог помоћника, некада начелника Управе, а сада команданта Јединице.

Подсећања ради, пре две године ССП је тражио и, након велике битке,  добио извештаје о награђивању запослених у овој јединици. Остали смо тада запрепашћени чињеницом да је тадашњи начелник Томашевић од 30 могућих месеци, увећану плату добио чак 28 пута. Његов заменик Ђукић је награђен 23 пута, али при врху „заслужних“ и награђених се налазио и помоћник начелника Богдановић са укупно 13 увећања плате. Да ли је уопште потребно наглашавати да се увек радило о увећању у износу од 20%? Више оовоме можете да прочитате на нашем сајту: http://ssp.org.rs/uzo-neverovatno-zaradili-14-plata-za-godinu-dana/ Чиме су они тада заслуживали силна увећања плате нисмо сигурни, али, можда се у наставку текста неке ствари разјасне!?

Вишак остварених радних сати у току месеца

Велики број запослених у овој јединици скоро редовно остварују фонд радних сати у току месеца преко предвиђеног, обрачунатог и исплаћеног. Разлике између евидентираних сати у редним листама и оних на исплатним листићима крећу се од пар сати па до неколико десетина у току само једног месеца, тако да имамо колегу који је за последње три године остварио преко 400 радних сати „вишка“. Поставили смо питање регулисања тог проблема како бисмо колеге обештетили а избегли додатне трошкове по министарство, услед евентуалних тужби.

Командант јединице Милан Глишовић је изразио своје изненађење и благу неверицу, али је оценио да је основни и једини разлог за то хроничан недостатак људства у једници, која је попуњена са једва 48% систематизацијом планираног броја запослених. Сматра да због тога нема простора да се тим људима омогући коришћење слободних дана али да ће покушати да изнађе неко, свима прихватљиво, решење.

Када је председник Ранитовић предложио, кад је већ таква ситуација, да се људима исплати остварени вишак сати за реч се јавио Петар Богдановић и изјавио да се он слаже са тим, али му „није јасно како и на основу чега и где то пише“! Јер, он нема правни основ да изврши обрачун тог „вишка сати“ јер нигде и не пише колико један месец има радних сати. А навео је и да наводно има некакво мишљење министарства рада (наравно, није нам га показао) да се радом у турнусу (12-24-12-48) не остварује вишак сати већ да је то све редовно радно време.

Заменик председника Лазаревић му је цитирао одредбе Закона о раду и ПКУ за полицијске службенике, које регулишу радно време запослених и као и случај са вишком радних сати:

Члан 11. ПКУ за полицијске службенике, у ставу 2. прецизира:
„Полицијском службенику који кроз прерасподелу радног времена, која представља планирану активност, оствари вишак часова рада, а није у могућности због природе или потребе посла да искористи исте као слободне сате, послодавац је дужан да обрачуна вишак остварених часова по правилима о прековременом раду.

Након тога му је Лазаревић поновио и нагласио речи „послодавац је дужан“ на шта је Богдановић цинично одговорио да он није послодавац нити да у наведеним одредбама ПКУ види правни основ за обрачун наведених сати, те он упућује све незадовољне раднике на вансудско поравњање или тужбе суду, а нама саветује „Обратите се Кабинету да ми дају писану наредбу или депешу по којој ћу ја да поступим. Они у Сектору пишу свакакве депеше, јер данас свако себи даје за право да их пише а не зна ни шта пише“.

Председник Ранитовић и Мирко Јовнаш су изнели став запослених који би били задовољни да им се омогући коришћење слободних дана у било ком периоду године, ван сезоне, или кроз примену система рада 12-24-12-72 али је господин Богдановић поновио своје инсистирање на некаквом упутству или депеши, или да незадовољни радници иду на утужење. На питање да ли је ико од присутних спреман да одговара за прављење непотребних трошкова МУП, у случају тужби суду, руководиоци Јединице остали су неми.

Заменик председника Лазаревић подсетио је господина Богдановића да је пре око годину дана исти такав став имао и око начина обрачуна путних трошкова тврдивши да он само ради по закону и упутствима и да му треба „некакав папир“, а да се касније показало да смо ми били у праву и да је током неколико месеци свесно оштетио велики број запослених, и да сада листе попуњава онако како смо му и тврдили. Богдановић је одговорио са „Да, сада тако радим јер сам од Бјелице добио упутство, али и даље мислим да то ништа не ваља већ да сам ја раније радио исправно.“

Овакав став господина Богдановића може да збуни и изненади само неупућене, нажалост сви запослени у ЈЗО су добро упознати са таквим његовим наступима. Остаје да ССП докаже да систем мора бити јачи од појединца, па макар се он презивао и Богдановић. Видећемо да ли је он богом-дан тумач прописа или само један од многобројних залуталих на високе позиције у нашем министарству!? Да ли је ЈЗО изван правног система, или су у свим другим јединицама неуки а само ЈЗО правилно примењује прописе!? Пардон, не једини – ту је била и ПУ Врање из времена Велиновића!

Радно време вођа смена у ДКП, услови рада у кућицама за одмор

Мирко Јовнаш је изнео молбу запослених за промену радног времена, због лакшег усклађивања путовања и приватних обавеза али је добијен одговор да то није могуће из разлога ефикасног функционисања службе и примопредаје дужности на смени.

Што се тиче лоших услова у кућицама за одмор и слабог одржавања хигијене добијен је одговор да климатизовање свих кућица није могуће због мера штедње и ограниченог буџета али да се чини све што је могуће да се макар и путем донација обезбеде колико толико пристојни услови. Раднице на одражавњу хигијене барем једно у 15 дана обилазе и чисте кућице али то наравно није довољно, па је од Сектора за материјално-финансијско пословање требована извесна количина средстава за чишћење (ђубровника и метли) које би користили сами полицајци на тим местима, али још увек није добијен никакав одговор.

Председник Ранитовић је предложио команданту Глишовићу да се убудуће обрате синдикату за помоћ када је потребно убрзати процедуре око донација и набавки, те да синдикат ту може много да помогне.

Замена дотрајале опреме, неисправна возила, ванредна ангажовања

Јовнаш је изнео податак да велики број колега у јединици има дотрајалу или неисправну обућу и поједине делове униформе и да се на томе мора радити и наћи начин допуне и замене. Командант Глишовић је потврдио да су свесни тог проблема али решење једноставно немају, да пишу дописе сектору али или добију одговр да опреме нема или чак ни не добију било какав одговор. Такође, свестан је да добијамо опрему сумњивог квалитета из разлога уштеда али и због неких неприхватљивих разлога. Као велики пропуст надлежних види и то да немамо никакво упутство о начину замене дотрајале опреме, гаранцијама, роковима и слично.

Што се возила тиче ситуација је слична – ЈЗО редовно у радионицама на сервису или поправци има око 40-50 возила која се тамо дуго задржавају. Нема начина да буду добијена нова, али се слаже са Мирковим предлогом да постоји могућност прерасподеле у оквиру саме јединице и да ће то бити урађено у наредном периоду.

На примедбу да приликом ванредних ангажовања припадницима Одељења за обезбеђење ДКП нису додељивани ланч пакети, сва тројица присутних су били изненађени и рекли да је то могао да буде само плод грешке и забуне или нечијег пропуста, јер тим људима свакако следује ланч пакет по правилнику. А поготово је нелогично да се тако нешто деси ако знамо да ЈЗО припрема ланч пакете за свих неколико хиљада људи ангажованих на обезбеђењима јавних скупова и да нема баш никаквог разлога да их не обезбеде и за припаднике своје јединице.

Састанак је завршен око 12,00 часова а да после скоро два сата разговора нисмо решили основни и главни проблем због ког смо и долазили. Наравно да ће по том питању уследити обраћање Сектору за материјално-финансијско пословање и Кабинету министра и да смо уверени да ћемо то ускоро решити, на задовољство великог броја колега.

Такође, у складу са препоруком господина Богдановића, позивамо све колеге који сматрају да су закинути и имају вишак остварених сати да се јаве Мирку Јовнашу и да МУП-у најпре поднесу захтев за вансудско поравњање а уколико буде неопходно и тужбу надлежном суду.

Познато је да је став ССП да проблеме решавамо у оквиру наше куће, али за разговор и договор је потребна воља и разумевање са обе стране.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Leave a Reply

Your email address will not be published.