Поводом „прича и причица“ о томе да су појединим градовима у Србији већ уручивана решења о нераспоређености оним колегама које су 16.12.2015. године премештени на радна места „послови анализе ризика“ и поводом свакодневних ваших питања на ту тему, остварен је контакт са активистима ССП из разних делова Србије (пре свега оних градова у којима је наводно већ отпочело уручивање ових решења: Нови Сад, Сомбор, Шабац итд.) и добијен податак да још увек НИКО НИЈЕ ДОБИО РЕШЕЊЕ О НЕРАСПОРЕЂЕНОСТИ (Наравно, од стране послодавца још увек нема званичних информација).

Једина решења која су ових дана уручивана у МУП-у, су решења оним колегама који су 30.11.2015. године постављени на старешинска места, а решења о тим постављењима из неког разлога још увек нису добили. Врло је могуће да је подела ових „старешинских“ решења погрешно пренета и схваћена, а све то у комбинацији са текстом објављеним у Куриру пре пар дана :http://www.kurir.rs/…/brutalna-cistka-u-mup-stefanovic-1500…, који је, у принципу, тачан, али веома „бајат“, јер се у њему барата са информацијама које су старе готово месец дана.

Дакле, тачно је да је 30.12.2015. године извршена измена Акта о систематизацији радних места у МУП-у, којом је укинуто („избрисано“) нешто преко 1.000 радних места „послова анализе ризика“, те да онима чија су радна места укинута следи уручивање решења о нераспоређености, на које се може изјавити жалба, коју чланови ССП-а могу изјавити бесплатно посредством правних заступника (адвоката) ССП-а.

Уједно вас подсећамо да још увек НИКО није добио одговор другостепене комисије Владе Р. Србије по жалбама на решења о премештајима на радна места „послови анализе ризика“ од 16.12.2015. године, те да и у случају да та комисија потврди првостепена решења, запосленима остаје могућност вођења управног спора пред Управним судом.

Такође, сходно члану 133. ставу 1. Закона о државним службеницима и члановима 49-53. ПКУ за државне органе, сви који добију решења о нераспоређености имају право на премештај на друга одговарајућа слободна радна места у МУП-у (и другим државним органима), при чему предност имају они са бољим годишњим оценама у последње три године.

— „Ако два или више запослених остварују исту оцену, односно једнаке резултате рада, примењују се следећи социјални критеријуми:
— 1) број чланова уже породице који остварују зараду, односно плату;
— 2) дужина ефективног стажа осигурања;
— 3) по основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице;
— 4) број деце на редовном школовању најдуже до навршене 26 године живота.
— Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, као и деца рођена у браку и ван брака.
— Критеријуми из става 1. овог члана, вреднују се у бодовима, и то:
— 1) По основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату:
— — (1) један члан – 3 бода,
— — (2) два члана – 2 бода,
— — (3) три или више чланова породице – 1 бод;
— 2) По основу дужине ефективног стажа осигурања:
— — (1) запосленом преко 30 година – 5 бодова,
— — (2) запосленом од 25 до 30 година – 4 бода,
— — (3) запосленом од 15 до 25 година – 3 бода,
— — (4) запосленом од 5 до 15 година – 2 бода,
— — (5) запосленом до 5 година – 1 бод;
— 3) По основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице:
— — (1) тешко обољење у смислу овог члана – 3 бода,
— — (2) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода,
— — (3) особа са инвалидитетом – 1 бод.
— Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог.
— 4) По основу броја деце на редовном школовању до 26 година старости:
— — (1) ако запослени има једно дете – 1 бод,
— — (2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,
— — (3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.
— Тежем обољењем у смислу овог члана сматрају се обољења која су наведена у члану 35. став 2. тачка 1. подтач. 1) до 19) Правилника о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање („Службени гласник РС“, бр. 59/08, 75/08 – исправка, 24/11 и 7/12), као и обољења која се сматрају ретким болестима.
— Као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.
— За критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року, бодује се са нула бодова.
— На основу критеријума из става 4. овог члана сачињава се ранг листа према броју бодова, почев од највећег.
— Запослени који остваре најмањи број бодова постају нераспоређени у складу са законом, односно отказује им се уговор о раду.
— Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату, дужине ефективног стажа осигурања, здравственог стања, броја деце на редовном школовању, и то наведеним редоследом.
— Запосленој жени са дететом до 2 године живота чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде не може престати радни однос по основу престанка потребе за њеним радом.
— За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да донесе решење о престанку радног односа, односно откаже уговор о раду.“ (чл.50-52. ПКУ за државне органе)

Председник СК ССП
Виктор Ратковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.