Док нам МУП ставља омчу око врата, предлогом Уредбе о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, све кунући се у Закон о полицији, а практично укидајући реалне накнаде путних трошкова, већина синдиката се понаша крајње неуобичајено.

ССП је наравно одмах јавно одбацио предлог текста Уредбе као неодржив и увод у озбиљне сметње у фунционисању службе, с обзиром на најмање 1/3 запослених који путују међуградским  превозом, за који неће следити било каква накнада. Подсећања ради, одмах након усвајања Закона, на који смо узалуд улагали амандмане, поднели смо иницијативу Уставном суду Србије са предлогом оцене неколико спорних чланова, међу којима и члан 189. на који се послодавац сада позива. О квалитету тог закона говори чињеница да је сам себи контрадикторан, јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.” Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не.

ССП ће помоћ потражити и од Повереника за заштиту равноправности јер је јасно да смо законом и предложеном уредбом дискриминисани у односу на све друге запослене у Србији. Такође, и од Заштитника грађана тражићемо мишљење и помоћ овим поводом.

Свакако нећемо да седимо скрштених руку и оптужујемо злу коб или судбину. Ал нећемо ни да ћутимо и правимо се да је све у реду, да не укажемо на заиста скандалозно понашање два репрезентативна синдиката! Један од њих је отишао на састанак и практично подржао предлог уз неке смешне, козметичке примедбе, да би касније наводно одбио предлог. Други није чак ни отишао на састанак Радне групе, да би данас из све снаге напао овај први како је продао интересе запослених. Стиче се утисак да им је то једина тактика у одбрани права запослених и била – неодласком на састанак за себе зграбити алиби и онда окривити онај други репрезентативни синдикат за издају!

Предлог текста Уредбе од стране Радне групе, али и понашање репрезентативних синдиката, најбољи су показатељ разлога којим су били вођени, када су заједно, удруженим снагама, одбили активно учешће ССП, па чак и само физичко присуство састанцима Радних група, без права гласа. Нису желели сведоке, па сада могу да тумаче и преносе како им се допадне.

Хоћемо ли и даље да забијамо главе у песак… ћутимо (а неки пут и радујмо се) кад другом колеги укину путне трошкове, кад старешинама укину награђивање, кад једни добију посебну накнаду за рад са мигрантима, а други не (а раде исти посао), кад се колеге купају на ливади и спавају са пацовима,…
А они нас мељу једног по једног… И напослетку ће нас све самлети…

Докле ћемо да ћутимо и да трпимо??? Докле ће више да нас обмањују репрезентативни синдикати?
ССП никада није нападао друге синдикате, гледамо само у своје двориште, али ово, што нам се сада дешава, превазишло је сваку границу. Колеге, из репрезентативних синдикате, крајње је време да изађете из свог оклопа и да превазиђете сопствену сујету и коначно заједно седнемо за исти сто и најхитније договоримо како да заштитимо голу егзистенцију запослених и МУП!Преузмите иницијативу и докажите оправданост свог постојања и статуса који имате (питање је да ли га и заслужујете). Или се склоните са сцене! Време је!

Leave a Reply

Your email address will not be published.