Iako je od zakonom propisane obaveze da donese pravilnik kojim će propisati „bliže uslove i kriterijume za dodelu, kao i visinu solidarne pomoći“ (član 176. stav 4. Zakona o policiji) prošlo više od deset meseci, ministar tu svoju obavezu još uvek nije ispunio. To ima za posledicu opštu neinformisanost, ne samo zaposlenih koji bi pravo na solidarnu pomoć hteli da ostvare, već i neinformisanost službi MUP-a koje bi trebalo da rešavaju po tim zahtevima zaposlenih. Da sve bude još gore, do pre samo mesec-dva MUP je osporavao pravo zaposlenih na solidarnu pomoć! Kada se to ima u vidu iluzorno je govoriti da li postoji neki opšti MUP-ov obrazac zahteva za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, a kamo li neko uputstvo u vezi sa ovim.

Godine sindikalne borbe nisu nas iznenadile ovakvim postupcima MUP-a, pa smo, uz pomoć naših pravnih zastupnika, preduzeli sve kako bi zaposlenima u MUP-u, najpre ukazali na mogućnost ostvarivanja ovog prava, a potom i odgovorili na mnoga vaša pitanja: Kako podneti zahtev? Kome podneti zahtev? Koju dokumentaciju dostaviti? Šta činiti ukoliko nije dostavljena potrebna dokumentacija?

Pravo na solidarnu pomoć propisano je već Zakonom o policiji (član 176). Ovo pravo, međutim, nije predviđeno Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike (PKUzaPS), što je samo još jedan u nizu pokazatelja koliko je PKUzaPS nepovoljniji u odnosu na druge PKU, a za šta odgovornost snosi sindikat koji je na njega stavio svoj potpis. Šteta po policijske službenike je otklonjena potpisivanjem Aneksa PKUzaPS, kojom prilikom je član 47. dopunjen stavom 2. koji glasi: „Na sva prava i obaveze policijskih službenika kada je to za njih povoljnije, primenjivaće se odredbe PKU za državne organe (PKUzaDO).“

Ko ima pravo na solidarnu pomoć?

Članom 43. PKUzaDO predviđeno je pravo na solidarnu pomoć u slučajevima:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć članovima uže porodice, odnosno maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen i
8) rođenja deteta zaposlenog.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, vanbračni drug, deca, rođene braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

 

Da li postoje dodatni uslovi za ostvarivanje ovog prava?

Postoje. U pogledu ostvarivanja prava na solidarnu pomoć za slučaj rođenja deteta, ukoliko su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo ostvaruje samo majka deteta. U tom smislu, prilikom podnošenja zahteva od strane zaposlenog čija supruga nije zaposlena u državnom organu potrebno je priložiti i dokaz (potvrdu) da je supruga nezaposlena (od Nacionalne službe za zapošljavanje), odnosno da nije zaposlena u državnom organu (od poslodavca supruge), odnosno da supruga nije ostvarila ovo pravo (od poslodavca supruge).

Takođe, pravo na ortopedska pomagala i aparate, na zdravstvenu rehabilitaciju i dr. može se ostvariti pod uslovom da zaposleni to pravo nije ostvario u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

 

Koliki je iznos solidarne pomoći?

Precizan iznos solidarne pomoći predviđen je samo za slučaj rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne zarade. Iznos solidarne pomoći po drugim osnovima nije preciziran, već je utvrđen samo najviši iznos solidarne pomoći koji zaposleni može ostvariti, i to:

  • za osnove od 1 do 5 – najviše do visine tri prosečne zarade, a na osnovu uredne dokumentacije i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu;
  • za osnov 6 – najviše do visine dve prosečne zarade i
  • za osnov 7 – najviše do visine prosečne zarade.

Pod prosečnom zaradom podrazumeva se prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

U prilogu je tabelarni pregled visine solidarne pomoći u 2016. godini.

visina-solidarne-pomoci-2016

Da li postoji propisan obrazac zahteva? Kako i kome podneti i predati zahtev?

Ne postoji opšti obrazac za podnošenje zahteva. Kao što smo naveli, MUP je i ovom prilikom zakazao ne utvrdivši obrazac zahteva, već je prepustio zaposlene same sebi. No, u principu, nema prepreke da se zahtev podnese bez neke posebne forme i u rukopisu. Ono što je bitno i što zahtev mora da sadrži su: podaci o podnosiocu (ime i prezime, JMBG, organizaciona jedinica u kojoj je zaposlen), pozivanje na odgovarajući pravni osnov (član 43. PKUzaDO i odgovarajuća tačka), opis činjenica koje opravdavaju odobravanje solidarne pomoći i odgovarajuću dokumentaciju u prilogu zahteva.

Međutim, kako bismo svojim članovima, ali i svim drugim zaposlenim u MUP-u olakšali podnošenje zahteva, pravni zastupnik SSP je izradio obrazac zahteva za dobijanje solidarne pomoći (koji možete preuzeti ovde: zahtev-za-solidarnu-pomoc-obrazac-ssp).

Zahtev se podnosi Sektoru za ljudske resurse MUP-a – Odeljenju za zarade i beneficije i možete ga predati bilo kojoj pisarnici bilo koje organizacione jedinice u MUP-u ili javnom poštanskom uslugom. Pošto, nažalost, još uvek postoje rukovodioci organizacionih jedinica u MUP-u i zaposleni u pisarnicama koji tvrde da ne mogu primati podneske koji nisu adresirani na tu organizacionu jedinicu, takvim „poznavaocima prava“ skrenite pažnju na odredbu iz člana 56. stava 1. Zakona o opštem upravnom postupku kojom je propisano da je organ nadležan za prijem podnesaka (pisarnice i sl.) dužan da primi podnesak koji mu se predaje.

Važno: obavezno čuvajte svoj primerak zahteva sa prijemnim pečatom, odnosno potvrdu o slanju pošiljke.

Koju dokumentaciju priložiti uz zahtev?

Najkraće rečeno, uz zahtev je potrebno priložiti svu dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje odlučnih činjenica koje opravdavaju odobravanje solidarne pomoći. Tako je, npr. za rođenje deteta potrebno priložiti izvod iz matične knjige rođenih za dete i potvrdu o tome da je supruga nezaposlena ili zaposlena u privatnom sektoru ili da nije ostvarila pravo na solidarnu pomoć po ovom osnovu (ako je zaposlena u državnom organu). Za slučaj smrti člana uže porodice, osim izvoda iz matične knjige umrlih za preminulog, potrebno je dostaviti i dokaz o srodstvu zaposlenog sa preminulim (kao dokaz o srodstvu sa preminulim roditeljem najpodesniji je izvod iz matične knjige rođenih za zaposlenog, jer se u njemu nalaze i podaci o roditeljima). Za ostale slučajeve (duža ili teža bolest, nabavka ortopedskih pomagala i aparata, zdravstvena rehabilitacija, teža invalidnost, nabavka lekova) potrebno je dostaviti svu dokumentaciju kojom se dokazuju odlučne činjenice, kao i potvrdu (od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Zavoda za socijalno osiguranje ili Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje) da to pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Šta ako uz zahtev nije podneta sva neophodna dokumentacija?

Ukoliko prilikom podnošenja zahteva nije podneta sva neophodna dokumentacija, postoji mogućnost, u skladu sa članom 133. stavom 2. Zakona o opštem upravnom postupku, da se zahtev dopuni tako što će se dostaviti dopuna zahteva (obrazac možete preuzeti ovde: dopuna-zahteva-za-dobijanje-solidarne-pomoci).

Šta ako zahtev ne podnesem do 31.12.2016?

Iako je najavljeno da će komisija MUP zasedati samo do 31.12.2016. i da će, samim tim, razmatrati samo zahteve pristigle do tog datuma, odnosno da zaposleni čiji zahtevi budu pristigli nakon 31.12.2016. godine neće ostvariti pravno na solidarnu pomoć, ostvarivanje prava na solidarnu pomoć ne može biti uskraćeno u slučajevima kada zahtev nije podnet do 31.12.2016. godine iz opravdanih razloga (npr. nemogućnost pribavljanja dokumentacije u kratkom roku).

Upravo na ovom primeru se još jednom pokazuje neznanje svih onih iz MUP-a i reprezentativnih sindikata koji tvrde da zahtevi koji ne budu pristigli do 31.12.2016. neće biti razmatrani. Najpre, ne postoji imperativna odredba kojom je propisan prekluzivni rok za dostavljanje predmetnih zahteva. Dakle, ne može se kao osnov uzimati rok koji nije propisan. S druge strane, u slučaju kada bi postojao rok za dostavljanje zahteva, rokovi se ne računaju na taj način što se relevantnim smatra datum kada je zahtev pristigao (u ovom slučaju komisiji), već datum kada je podnesak (zahtev) predat organu nadležnom za prijem podnesaka (pisarnicama u MUP-u), odnosno danom predaje pošti, ukoliko se podnesak upućuje poštom preporučeno, a što je propisano članom 92. Zakona o opštem upravnom postupku. Treba dodati i to da rok za predaju zahteva svakako ne može biti 31.12.2016. godine, jer jedan deo zaposlenih ne bi bio u mogućnosti da blagovremeno dostavi zahteve zbog nemogućnosti pribavljanja relevantne dokumentacije, pa bi takav rok bio neprimeran. Primera radi, zaposleni kojem se rodi dete 31.12.2016. godine, ne bi bio u mogućnosti da podnese zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć zbog rođenja deteta, čime bi mu ovo pravo bilo faktički uskraćeno.

U slučaju da mandat rada komisije ne bude produžen, odnosno komisija ne prihvati da razmatra zahteve pristigle nakon 31.12.2016. godine, SSP će svim svojim članovima omogućiti besplatnu pravnu pomoć i zaštitu u cilju ostvarivanja prava na solidarnu pomoć.

Generalni sekretar SSP
Viktor Ratković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.