Skip to main content

ССП на радионици ОЕБС-а о изазовима система контроле рада полиције


Београд, 27.9.216. године, – У хотелу „Метропол“ у Београду, у организацији Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији, организована је радионица о изазовима постојећег система контроле рада полиције у Србији.

Најважније теме биле су:

  • Претпоставке за ефикасну контролу рада полиције;
  • Презентовање модела надзора полиције Ирске и других земаља;
  • СУК – организација, надлежности, овлашћења, начин рада, проблеми у раду;
  • Недостаци Закона о полицији;
  • Правосудна контрола рада полиције;
  • Утицај изазова пред које се полицијски службеници стављају на ефикасност и квалитет рада полиције и надзор над полицијом.

На радионици су, између осталих, учествовали:

  • Дениз Мацолани, шефица Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији;
  • Маурицио Салустро, виши правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији;
  • Џим Костело, међународни стручњак из области рада и контроле рада полиције;
  • Милош Опарница, помоћник министра и начелник СУК;
  • Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана;
  • Никола Китаровић, судија Управног суда и члан Управног одбора Друштва судија Србије;
  • Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије;
  • Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику,
  • Никола Ковачевић, представник Београдског центра за људска права,
  • Вељко Михајловић, председник Полицијског синдиката Србије.

Синдикат српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић и шеф Службе за међународну сарадњу Саша Симић.

­
­

У својој презентацији ирског модела рада и контроле рада полиције, као и презентације основних начела и претпоставки успешног рада полиције Џим Костело је изнео став да је универзални принцип ефикасне и правичне полиције – да служи грађанима, да спроводи закон према свима, да поступа по принципу „пуне правичности“, односно да сва лица третира онако како би свако од нас желео да се према нама и нашим најближим понаша полиција.

С друге стране, истакао је да је кључна и неодвојива претпоставка ефикасног надзора полиције – независност, при чему је независност дефинисао као „слободу од контроле, од приватних, личних интереса физичких и правних лица“, издваjајући три сегмента независности: 1) „законска“ независност – формирање правног оквира у којем ће контролни механизам поставити као потпуно независна институција, одвојена од министарства и владе; 2) буџетска независност – постојање буџета такве институције, којим би се онемогућило ускраћивање финансијских средстава за рад од стране, пре свега, управно-извршне власти; и 3) „оперативна“ независност – организационе и кадровске претпоставке. Након чега је изнео став да у Србији не постоји ниједан од ових сегмената независности – „ни у траговима“.

Представио је ирски модел надзора полиције, где надзор над радом полиције врши омбудсман као национална независна агенција, за разлику од Србије, где постоји више субјеката контроле рада полиције, али да ниједан од њих нису установљени као независни, што је уједно и његова основна замерка.

Начелник СУК Милош Опарница представио је организацију, надлежности, овлашћења и начин рада СУК, посебно се осврнувши на услове и начин спровођења „тест интегритета“ и провере имовног стања запослених у МУП-у и израда имовинских карти. Указао је и на проблеме са којима се суочава СУК, при чему је као основне апострофирао недостатак људства, постојање нејасног механизма пријема у СУК, недостатак засебне зграде где би СУК био физички одвојен од других организационих јединица МУП-а, недостатак опреме и техничких средстава, као и застарелост и превазиђеност дела постојеће опреме, непостојање централне обавештајне базе података, постојање енермног броја (2 -3.000) подзаконских аката о поступању полиције,…

У свом излагању заменик Заштитника грађана Милош Јанковић изнео је бројне примедбе на новодонети Закон о полицији, где су одбачене бројне препоруке и мишљења Заштитника грађана, ОЕБС-а и других релевантних институција и стручњака. Примедбе се односе, почев од самог назива закона (којим је уређена много шира област од оног што се подразумева под полицијом), па до непримерено великих и широко постављених овлашћења министра и устројене потпуне зависности СУК-а од министра, који је увек високи функционер владајуће политичке странке, а што оставља простор за корупцију.

Господин Јанковић се посебно осврнуо на тзв. „анализу ризика“, рекавши да су те активности у МУП-у, иако декларативно реформске, биле веома противречне, процедура арбитрерна и недоречена, критеријуми непознати, те да ни до данас није разјашњено да ли је то био покушај незаконитог отпуштања скоро 1.500 полицијских службеника био вид „декриминализације“ полиције или је за то био разлог вишак запослених. Сматра да је на делу била злоупотреба организационих прописа (систематизације), која је напослетку ипак спречена ангажовањем синдиката, Заштитника грађана и других независних институција. Навео је и парадоксалну чињеницу да у Кабинету министра ради запослени који не зна на које је радно место рапспоређен, нити шта му је прописани опис послова, те да то не знају негови непосредни руководиоци, а да тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности МУП-а, нити било ког другог држаног органа.

У свом обраћању господин Маурицио Сaлустро је критиковао постојећи механизам контроле рада полиције у Србији, изневши најпре замерку да неоправдано и нерационално постоји велики број субјеката контроле, при чему се њихове надлежности преплићу, што додатно усложњава цео механизам и чини га неекономичним и неефикасним: СУК, Одељење за законитост, дисциплински поступак, комисије за притужбе и представке,… Сматра да је би било довољно постојање само једног субјекта, али не унутрашње контроле, већ независне институције, што је уједно била и његова друга кључна замерка – организациона, техничка, кадровска и финансијска зависност свих механизама контроле рада полиције.

О проблемима у вези са ангажовањем бранилаца по службеној дужности говорио је председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић, истакавши да АКС има сазнања, која је у више наврата пренела полицији, о постојању корупције у овом сегменту преткривичног поступка, тј. да се, за одређену надокнаду, као браниоцу по службеној дужности увек ангажује исти круг адвоката, наводећи пример једне адвокатице која је од МУП-а по овом основу за једну годину наплатила 22 милиона динара, што је и стоструко више од огромне већине других адвоката, при чему исплата по овом основу већини адвоката касни по неколико месеци, али је „привилегованим“ исплаћена у најкраћем року. Навео је да је то област у којој и СУК и надлежна тужилаштва могу и морају да учине много више, јер заправо до сада ништа није ни учињено.

У свом излагању hdrпредседник ССП Лазар Ранитовић је указао на све изазове пред које су стављени полицијски службеници у протеклом, а и садашњем времену, те негативном утицају тих изазова на ефикасност и квалитет рада полиције и надзора над полицијом.

У том смислу, истакао је најпре на материјално-финансијске изазове пред које су стављени запослени у МУП-у умањењем зарада за 10%, практичним укидањем дневница, перманентним недостатком људства, униформи, возила, опреме и средстава за рад, нељудских услова смештаја, исхране и рада оних који раде на терену, константим произвољним тумачењима прописа од стране старешина на штету запослених, те најновијим покушајем да се укину путни трошкови за запослене који имају пребивалиште на подручју друге општине у односу на општину рада. Након чега је поставио питање: Да ли полицијаца који је на овај начин чак и егзистенцијално угрожен може своје послове обављати професионално, безбедно и квалитетно?!

Говорећи о изазовима председник ССП се такође осврнуо на негативан психолошки утицај покушаја спровођења „анализе ризика“ по запослене у МУП-у, а да истовремено не постоји прописан механизам психолошке превенције и заштите полицијских службеника.

Председник Ранитовић је истакао погубност дискриминаторског члана 172. Закона о полицији, којим је предвиђено да запосленом у МУП-у престаје радни однос (без могућности повратка на посао) даном покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности, осудом за прекршај са елементом насиља, те утрђивањем безбедносних сметњи, наводећи да се на овај начин крши више одредби Устава Републике Србије, закона и међународних конвенција које је Србија ратификовала, да се на овај начин укида „претпоставка невиности“, да се полицијски службеници недвосмислено и нескривено дискриминишу у односу на све друге грађане и да се непрописивањем строге и јасне процедуре вршења безбедносних провера оставља могућност за бројне злоупотребе и кажњавање непослушних и неподнобних.

Поручио је да ће ССП наставити борбу за измену и брисање ових и других неправичних и дискриминатоских одредби Закона о полицији, те позвао присутне представнике органа, институција и организација, али и све друге органе, институције и удружења, да помогну и дају свој допринос заштити запослених у МУП-у. Посебно је апеловао на Уставни суд, којем је ССП поднео иницијативу за оцену уставности и законитости неколико одредби Закона о полицији (између осталих и одреба из члана 189. става 1, која се односи на начин уређивања накнаде путних трошкова), да у што краћем року донесе своју одлуку о уставности и законитости спорних одредби, те на тај начин спречи наступање несагледивих последица које би могле наступити, најпре по запослене, али потом и по буџет Републике Србије у каснијим судским поступцима.

Служба за информисање ССП