Beograd, 27.9.216. godine, – U hotelu „Metropol“ u Beogradu, u organizaciji Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji, organizovana je radionica o izazovima postojećeg sistema kontrole rada policije u Srbiji.

Najvažnije teme bile su:

  • Pretpostavke za efikasnu kontrolu rada policije;
  • Prezentovanje modela nadzora policije Irske i drugih zemalja;
  • SUK – organizacija, nadležnosti, ovlašćenja, način rada, problemi u radu;
  • Nedostaci Zakona o policiji;
  • Pravosudna kontrola rada policije;
  • Uticaj izazova pred koje se policijski službenici stavljaju na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzor nad policijom.

Na radionici su, između ostalih, učestvovali:

  • Deniz Macolani, šefica Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji;
  • Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS-a u Srbiji;
  • Džim Kostelo, međunarodni stručnjak iz oblasti rada i kontrole rada policije;
  • Miloš Oparnica, pomoćnik ministra i načelnik SUK;
  • Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana;
  • Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije;
  • Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije;
  • Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku,
  • Nikola Kovačević, predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava,
  • Veljko Mihajlović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.

Sindikat srpske policije predstavljali su: predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, generalni sekretar Viktor Ratković, portparol Boban Đorđić i šef Službe za međunarodnu saradnju Saša Simić.

­
­

U svojoj prezentaciji irskog modela rada i kontrole rada policije, kao i prezentacije osnovnih načela i pretpostavki uspešnog rada policije Džim Kostelo je izneo stav da je univerzalni princip efikasne i pravične policije – da služi građanima, da sprovodi zakon prema svima, da postupa po principu „pune pravičnosti“, odnosno da sva lica tretira onako kako bi svako od nas želeo da se prema nama i našim najbližim ponaša policija.

S druge strane, istakao je da je ključna i neodvojiva pretpostavka efikasnog nadzora policije – nezavisnost, pri čemu je nezavisnost definisao kao „slobodu od kontrole, od privatnih, ličnih interesa fizičkih i pravnih lica“, izdvajajući tri segmenta nezavisnosti: 1) „zakonska“ nezavisnost – formiranje pravnog okvira u kojem će kontrolni mehanizam postaviti kao potpuno nezavisna institucija, odvojena od ministarstva i vlade; 2) budžetska nezavisnost – postojanje budžeta takve institucije, kojim bi se onemogućilo uskraćivanje finansijskih sredstava za rad od strane, pre svega, upravno-izvršne vlasti; i 3) „operativna“ nezavisnost – organizacione i kadrovske pretpostavke. Nakon čega je izneo stav da u Srbiji ne postoji nijedan od ovih segmenata nezavisnosti – „ni u tragovima“.

Predstavio je irski model nadzora policije, gde nadzor nad radom policije vrši ombudsman kao nacionalna nezavisna agencija, za razliku od Srbije, gde postoji više subjekata kontrole rada policije, ali da nijedan od njih nisu ustanovljeni kao nezavisni, što je ujedno i njegova osnovna zamerka.

Načelnik SUK Miloš Oparnica predstavio je organizaciju, nadležnosti, ovlašćenja i način rada SUK, posebno se osvrnuvši na uslove i način sprovođenja „test integriteta“ i provere imovnog stanja zaposlenih u MUP-u i izrada imovinskih karti. Ukazao je i na probleme sa kojima se suočava SUK, pri čemu je kao osnovne apostrofirao nedostatak ljudstva, postojanje nejasnog mehanizma prijema u SUK, nedostatak zasebne zgrade gde bi SUK bio fizički odvojen od drugih organizacionih jedinica MUP-a, nedostatak opreme i tehničkih sredstava, kao i zastarelost i prevaziđenost dela postojeće opreme, nepostojanje centralne obaveštajne baze podataka, postojanje enermnog broja (2 -3.000) podzakonskih akata o postupanju policije,…

U svom izlaganju zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković izneo je brojne primedbe na novodoneti Zakon o policiji, gde su odbačene brojne preporuke i mišljenja Zaštitnika građana, OEBS-a i drugih relevantnih institucija i stručnjaka. Primedbe se odnose, počev od samog naziva zakona (kojim je uređena mnogo šira oblast od onog što se podrazumeva pod policijom), pa do neprimereno velikih i široko postavljenih ovlašćenja ministra i ustrojene potpune zavisnosti SUK-a od ministra, koji je uvek visoki funkcioner vladajuće političke stranke, a što ostavlja prostor za korupciju.

Gospodin Janković se posebno osvrnuo na tzv. „analizu rizika“, rekavši da su te aktivnosti u MUP-u, iako deklarativno reformske, bile veoma protivrečne, procedura arbitrerna i nedorečena, kriterijumi nepoznati, te da ni do danas nije razjašnjeno da li je to bio pokušaj nezakonitog otpuštanja skoro 1.500 policijskih službenika bio vid „dekriminalizacije“ policije ili je za to bio razlog višak zaposlenih. Smatra da je na delu bila zloupotreba organizacionih propisa (sistematizacije), koja je naposletku ipak sprečena angažovanjem sindikata, Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija. Naveo je i paradoksalnu činjenicu da u Kabinetu ministra radi zaposleni koji ne zna na koje je radno mesto rapspoređen, niti šta mu je propisani opis poslova, te da to ne znaju negovi neposredni rukovodioci, a da taj zaposleni redovno kontaktira sa novinarima i prikuplja informacije koje nisu u nadležnosti MUP-a, niti bilo kog drugog držanog organa.

U svom obraćanju gospodin Mauricio Salustro je kritikovao postojeći mehanizam kontrole rada policije u Srbiji, iznevši najpre zamerku da neopravdano i neracionalno postoji veliki broj subjekata kontrole, pri čemu se njihove nadležnosti prepliću, što dodatno usložnjava ceo mehanizam i čini ga neekonomičnim i neefikasnim: SUK, Odeljenje za zakonitost, disciplinski postupak, komisije za pritužbe i predstavke,… Smatra da je bi bilo dovoljno postojanje samo jednog subjekta, ali ne unutrašnje kontrole, već nezavisne institucije, što je ujedno bila i njegova druga ključna zamerka – organizaciona, tehnička, kadrovska i finansijska zavisnost svih mehanizama kontrole rada policije.

O problemima u vezi sa angažovanjem branilaca po službenoj dužnosti govorio je predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević, istakavši da AKS ima saznanja, koja je u više navrata prenela policiji, o postojanju korupcije u ovom segmentu pretkrivičnog postupka, tj. da se, za određenu nadoknadu, kao braniocu po službenoj dužnosti uvek angažuje isti krug advokata, navodeći primer jedne advokatice koja je od MUP-a po ovom osnovu za jednu godinu naplatila 22 miliona dinara, što je i stostruko više od ogromne većine drugih advokata, pri čemu isplata po ovom osnovu većini advokata kasni po nekoliko meseci, ali je „privilegovanim“ isplaćena u najkraćem roku. Naveo je da je to oblast u kojoj i SUK i nadležna tužilaštva mogu i moraju da učine mnogo više, jer zapravo do sada ništa nije ni učinjeno.

U svom izlaganju hdrpredsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na sve izazove pred koje su stavljeni policijski službenici u proteklom, a i sadašnjem vremenu, te negativnom uticaju tih izazova na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzora nad policijom.

U tom smislu, istakao je najpre na materijalno-finansijske izazove pred koje su stavljeni zaposleni u MUP-u umanjenjem zarada za 10%, praktičnim ukidanjem dnevnica, permanentnim nedostatkom ljudstva, uniformi, vozila, opreme i sredstava za rad, neljudskih uslova smeštaja, ishrane i rada onih koji rade na terenu, konstantim proizvoljnim tumačenjima propisa od strane starešina na štetu zaposlenih, te najnovijim pokušajem da se ukinu putni troškovi za zaposlene koji imaju prebivalište na području druge opštine u odnosu na opštinu rada. Nakon čega je postavio pitanje: Da li policijaca koji je na ovaj način čak i egzistencijalno ugrožen može svoje poslove obavljati profesionalno, bezbedno i kvalitetno?!

Govoreći o izazovima predsednik SSP se takođe osvrnuo na negativan psihološki uticaj pokušaja sprovođenja „analize rizika“ po zaposlene u MUP-u, a da istovremeno ne postoji propisan mehanizam psihološke prevencije i zaštite policijskih službenika.

Predsednik Ranitović je istakao pogubnost diskriminatorskog člana 172. Zakona o policiji, kojim je predviđeno da zaposlenom u MUP-u prestaje radni odnos (bez mogućnosti povratka na posao) danom pokretanja krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, osudom za prekršaj sa elementom nasilja, te utrđivanjem bezbednosnih smetnji, navodeći da se na ovaj način krši više odredbi Ustava Republike Srbije, zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, da se na ovaj način ukida „pretpostavka nevinosti“, da se policijski službenici nedvosmisleno i neskriveno diskriminišu u odnosu na sve druge građane i da se nepropisivanjem stroge i jasne procedure vršenja bezbednosnih provera ostavlja mogućnost za brojne zloupotrebe i kažnjavanje neposlušnih i nepodnobnih.

Poručio je da će SSP nastaviti borbu za izmenu i brisanje ovih i drugih nepravičnih i diskriminatoskih odredbi Zakona o policiji, te pozvao prisutne predstavnike organa, institucija i organizacija, ali i sve druge organe, institucije i udruženja, da pomognu i daju svoj doprinos zaštiti zaposlenih u MUP-u. Posebno je apelovao na Ustavni sud, kojem je SSP podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredbi Zakona o policiji (između ostalih i odreba iz člana 189. stava 1, koja se odnosi na način uređivanja naknade putnih troškova), da u što kraćem roku donese svoju odluku o ustavnosti i zakonitosti spornih odredbi, te na taj način spreči nastupanje nesagledivih posledica koje bi mogle nastupiti, najpre po zaposlene, ali potom i po budžet Republike Srbije u kasnijim sudskim postupcima.

Služba za informisanje SSP

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.