Београд, 21.2.2017. године, – У конгресној сали хотела Зира, у организацији Београдског центра за безбедносну политику, одржана је међународна конференција под називом „Финансирање безбедности за 21. век“, која се састојала из три панела. На конференцији су се окупили релевантни саговорници из институција сектора безбедности, независних регулаторних тела, међународни стручњаци и представници цивилног друштва.  Између осталих, учествовали су министар одбране Зоран Ђорђевић, шеф одсека за унутрашње послове Делегације ЕУ у Србији Nicolas Bizel, представница Женевског центра за демократску контролу оружаних снага госпођица Burdsy Anna Marie и шефица за регулативу Управе за јавну набавку Далиборка Срећков.

Скуп је реализованBAN_8747-696x464 као завршна конференција пројекта „Про кјур: јачање циливлног надзора над јавним набавкама у сектору безбедности“. На другој панел дискусији „Штетне набавке: претња по безбедност Србије“ један од излагача био је и представник Синдиката српске полиције, заменик председника Миле Лазаревић. У делегацији нашег синдиката, као јединог званично позваног синдиката из Министарства унутрашњих послова, били су и наши млади активисти, председник СГ Лозница  др Горан Николић и председник СГ Чукарица Никола Павловић.

На овом изузетно посећеном догађају, посебну пажњу привукли су одговори које је Лазаревић изнео на постављена питања у вези са спровођењем јавних набавки у МУП и начином контроле тих поступака са аспекта синдиката. Он је, између осталог дао и следеће одговоре:

  • Са којим16934027_10211730554240815_1835177380_n се проблемима у раду суочава полиција када је реч о набавкама у Министарству унутрашњих послова?

У постављеном питању крију се у ствари два потпитања. Ако мислите на то са чиме се руководство МУП суочава приликом јавних набавки, ја нећу бити адекватан саговорник јер заиста немам увид у саме токове планирања, покретања и спровођења поступака јавних набавки али мислим да су све те фазе критичне. Заиста превише често „падају“ тендери, читави поступци се понављају изнова, предуго трају а набавке касне… Стиче се утисак да запослени који раде на тим пословима трпе велике притиске са више страна. Врло је могуће да они нису ни довољно обучени и стручни а код постављања самих услова набавки највероватније нису потпуно самостални већ подлежу диктатима заинтересованих моћника, било из самог министарства, било великих добављача. Некада, због лоше испланираног буџета, они уведу забрану награђивања запослених, касне иплате принадлежности запосленима, али, у принципу, руководство МУП или полиције, како ви кажете, не трпи било какву одговорност па би се могло рећи да ни немају никаквих проблема, можда се евентуално неко застиди и поцрвени.

Оно што ја могуBAN_8510-e1487758854708 директно да посведочим јесте друга страна медаље – односно оно са чиме се полицијски службеници и други запослени суочавају као последицом траљаво спроведених јавних набавки. Запослени се свакодневно суочавају са недостатком основне опреме, возила, поцепаном униформом коју не могу да замене јер су магацини празни а у слободној продаји је нема (за разлику од војних униформи), поцепаном обућом, заштитним прслуцима са истеклим гарантним роковима. Суочавамо се са неисправним возилима, без зимских пнеуматика, са неисправном сигнализацијом… Добијамо чарапе најмањег броја 46, набављене од фирме регистроване за трговину воћем!

Недостаје основни потрошни материјал као што је папир за штампање, тонери за штампаче, спајалице, маказе, лепак… То купују запослени лично или преко појединих синдиката и онда запослени у ствари финансирају послодавца, што је ван памети. О старости рачунарских конфигурација и њиховој немогућности да подрже новије програме излишно је говорити. У нашем министарству, веровали или не, и даље је у употреби Windows 2000, и Office пакет из 2003. године.

Да ли је потребно наглашавати сву апсурдност чињенице да МУП Србије улаже велики новац у хајтек лабораторије Националног криминалистичко-техничког центра, чија потреба никако није спорна, али при томе у потпуности заборавља да опреми армију форензичара увиђајаца који на терену треба да прикупе трагове и напуне те исте лабораторије!? Тим људима месецима недостаје и најосновнији материјал за изазивање и фиксирање трагова. Њима недостају и рукавице којим би заштитили трагове од контаминације али пре свега да заштите своје здравље!

Навео сам вам16933737_10211730547120637_1286050427_n само неке од примера, тешко је у овом моменту свега се сетити и побројати таксативно све последице лоше спроведених јавних набавки са којима се сусрећемо у свакодневном раду, јер их је заиста много. То би захтевало један посебан скуп посвећен само тој теми и на њега позвати представнике свих линија рада у МУП. Имали бисте свега да се наслушате.

  • На који начин синдикати запослених могу утицати на јавне набавке у МУП?

То је јако интересантно али и логично питање, али да би вам на њега одговорио морам вам најпре приказати тренутно стање. Најкраће речено, одговор би данас гласио: система нема, како се који синдикат снађе и избори. Јер послодавац, из њему познатих разлога, избегава да у цели поступак јавних набавки, од иницијалних планирања, преко реализације па све до евалуације урађеног, укључи синдикате. При томе представници послодавца користе законске одредбе које им иду на руку, они наиме немају законску обавезу укључивања чак ни репрезентативних синдиката у процес јавних набавки и то наравно користе. А и зашто не би ако знамо да од стране репрезентативних синдиката у полицији нисмо ни видели било какву иницијативу у том смислу, нису показали заинтересованост нити вољу да послодавца на тако нешто приволе.

Синдикат српске полиције у више наврата тражио је укључивање наших представника у те поступке али наравно одбијени смо под изговором да нисмо репрезентативни, мада закон ту не прави разлику према статусима синдиката, а ми свакако испуњавамо услове репрезентативности. А одговор на питање зашто и званично немамо тај статус можда баш лежи у томе што ми стално пливамо против струје, постављамо незгодна питања. Између осталих и питања у вези са јавним набавкама.

Наши активисти су први открили и у потпуности документовали аферу у вези са набавком униформе и обуће за полицијске службенике, коју су колеге из ДРПКО систематизовали у студију „Борбене патике без борбе“. Та афера је резултирала кривичним процесуирањем неколико непосредних извршилаца у Сектору за материјално-финансијско пословање МУП, руководиоци су се том приликом, да тако кажем „извукли“, али слободно можемо да тврдимо како је тај наш рад добрим делом допринео и смени начелнице тог сектора, мада она није била директан потписник тих спорних уговора.

То је пластичан пример да синдикат, мада званично изопштен из процеса, ипак може да има известан утицај, и то значајан, и да врши притисак на руководиоце државног органа задужене за спровођење поступака јавне набавке. У прилог томе говори и то што је ССП и прошле године, указујући на недопустиво лош квалитет хране коју је МУП набављао од извесног добављача из Срема и делио колегама на терену, утврдио да МУП ни нема уговор са том фирмом. Послодавац је био „принуђен“ да формира комисију која је на терену утврдила да храна не испуњава ни минимум квалитета, те је убрзо уклоњена, а добављач замењен другим. Пуком срећом, није дошло до било чијег тровања, можда баш захваљујући брзој реакцији послодавца након што смо их алармирали. Након тога уследио је вишемесечни недостатак меса у ресторанима МУП,  што опет може бити класичан показатељ неспособности да се спроведе јавна набавка, за разлику од набавке обуће где се јасно радило о злоупотребама.

Оно што у знатнојBAN_8686-e1487758963837 мери отежава рад синдиката по питању јавних набавки јесте то да због обима кршења права радника у МУП-у, синдикати имају пуне руке посла, па просто не могу физички да постигну да пропрате јавне набавке, поготово ако су у старту искључени из поступка.

Тако да би, неки закључак могао гласити: послодавац избегава сарадњу, законских обавеза нема, али ипак на крају све зависи од заинтересованости и упорности конкретног синдиката и стручности његових активиста. Увек се нешто може урадити и ствари померити са мртве тачке. Мада, је свакако потребно радити на регулативи којом би послодавац био приморан на сарадњу са релеватним синдикатима!

  • Шта је већа претња у систему јавних набавки – злоупотребе или незнање?

Обоје могу бити подједнако штетни у датом моменту, нанети огромне штете по послодавцаи донети несагледиве последице по запослене али и по грађане Србије. С тим, што се незнање увек може отклонити, учењем, усавршавањем, дообуком… и то много лакше него зла намера. Тешко ћемо неког злонамерно одвратити од причињавања штете. За злоупотребе је лек успостављање система одговорности – изопштавање из процеса и санкционисање тих људи.

  • Који је најбољи пут до постизања „вредности за новац“ у јавним набавкама у сектору безбедности?

Да би за уложени новац добили праву вредност јавна набавка мора да буде пре свега сврсисходна, односно оправда и у правом моменту. Потребно је стратешко дугорочно планирање и поштовање усвојених стандарда.

Да бисмо, на пример, добили набољи квалитет униформе и обуће за полицијске службенике за најмање новца, потребно је да већ данас, јавност и сви потенцијални добављачи, знају стандарде униформе и обуће, оквирни термин набавке и количину која ће бити потраживана. То би дало довољно времена да се више произвођача припреми па и прилагоди потребама МУП што би неминовно довело до већеконкуренције и уштеда при набакама.

Нажалост, због одсуства дугорочног планирања, али и новца, нико са сигурношћу не може да тврди када ће бити поновна набавка униформе и припадајућих делова, али нико не зна ни тачну количину. И даље се од јавности скрива број полицијских службеника по линијама рада и врстама униформи и опреме коју дуже.

Служба за информисање ССП

Leave a Reply

Your email address will not be published.