Skip to main content

Ознака: кредити

НЕЗАКОНИТОСТ НАКНАДЕ ЗА ОБРАДУ КРЕДИТА

Правоснажном пресудом сомборског Вишег суда наплата провизије за обраду кредита проглашена незаконитом. Уколико би грађани масовно почели са тужбама против банака за накнаду овако наплаћених провизија, банкарски сектор би се могао наћи у озбиљним проблемима, јер скоро сви кредити, било у динарима или девизама, готовински или стамбени носе са собом неку провизију.

„Накнада за пуштање кредита у течај“, „обрада кредитног захтева“ или „месечна накнада за праћење кредита“ су само неки од назива за нелегално наплаћивање новца од грађана.

До пре неколико дана никоме није падало на памет да би ове провизије могле бити незаконите, али их је Виши суд у Сомбору у другостепеној, дакле правоснажној пресуди, таквим прогласио и наложио банци да клијенту врати новац наплаћен за провизију, увећан за затезну камату.

Уколико би грађани масовно почели са тужбама против банака за накнаду овако наплаћених провизија, банкарски сектор би се могао наћи у озбиљним проблемима, јер скоро сви кредити, било у динарима или девизама, готовински или стамбени носе са собом неку провизију.

Прегледом понуда кредита банака провизије за обраду кредита се крећу на нивоу од 0,5 до чак три одсто вредности кредита. Углавном се та накнада наплаћује тако што банка за тај износ одбије главницу кредита, а касније наплаћује камату на цео износ. Има и оних банака које наводно не наплаћују обраду кредита, али зато наплаћују месечно одржавање. На крају, има банака које наплаћују и једно и друго.

Код краткорочних готовинских кредита мањег износа мањи је и износ провизије, мада је њено учешће у ефективној каматној стопи значајно. С друге стране, код дугорочних стамбених кредита провизија од два одсто је чак 1.000 евра, ако се ради о кредиту од рецимо 50.000 евра.

Ово је према објашњењу Дениса Перинчића, председника Републичке уније потрошача, неосновано богаћење за које би свако коме је то уз кредит наплаћено у последњих десет година, колико је рок застаревања, могао да тужи банку.

„Накнада за обраду кредита је типична злоупотреба јаче стране у уговору. То је банкарски посао који би банка свакако морала да уради. Доказ за то је да се и онима којима није одобрен кредит такође уради обрада, али им се то не наплати, док су они којима је кредит одобрен кажњени провизијом“, објашњава Перинчић, додајући да је ово последица толерисања таквог понашања од стране Народне банке Србије.

Председник удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива“ Дејан Гавриловић истиче да ће позвати своје клијенте да поднесу тужбе против банака.

„Банка према Закону о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља) не сме да наплаћује ништа осим камате. Ни то што су банке навеле ефективну каматну стопу у којој је садржана накнада не значи ништа, јер је то вештачка величина, направљена само да информише, док је оно што банка стварно наплаћује номинална каматна стопа“, каже Гавриловић уз напомену да не очекује од НБС да нешто уради пошто она „већ годинама штити банке“.

Како оцењује Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, уколико би судови прихватили овакво становиште банке би биле пре банкротом јер накнаде чине велики део прихода. На пример, у 2016. години нето приходи од накнада и провизија, свих, а не само оних на обраду кредита, били су други по величини приходи банака иза прихода од камата. И док се приходи од камата из године у годину смањују, рецимо у 2016. години су износили милијарду евра и били за 70 милиона евра мањи него у 2015. години, приходи од накнада су нето износили 286,5 милиона евра и били тек око три милиона евра мањи него у 2015. години.

Ако узмемо да је према подацима Удружења банака Србије на крају марта 2017. године становништву пласирано 819,8 милијарди динара кредита и оптимистички претпоставимо да је провизија за обраду кредита у просеку свега један одсто, то значи да би грађани од банака могли да потражују више од 66 милиона евра и то без затезних камата и евентуалних судских трошкова, који судећи бар према примеру из Сомбора превазилазе наплаћене провизије. Дејан Гавриловић из Ефективе не очекује да банке добровољно врате новац, јер ће као и у случају незаконитог повећања камата ићи на карту да ће се мали број клијената јавити са захтевом за одштету, њих ће исплатити, док ће већина остати незаинтересована.

Банке су већ смањиле за око пет милијарди динара (нешто мање од 50 милиона евра) потраживања од становништва пре две године након Одлуке о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути („Сл. гласник РС“, бр. 21/2015 и 51/2015), што се у ствари односило на раније незаконито повећавање каматних стопа.

Извор: Вебсајт Данас, М. Обрадовић, 09.05.2017.

У СИНДИКАТ ПО ПРАВА, У БАНКУ ПО ПОЗАЈМИЦУ!

Синдикат српске полиције основан је 2007. године са примарним циљем заштите права запослeних у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Како смо основани, тако и данас радимо – искрено, директно и бескомпромисно. Пре свега поштеним односом према запосленима свакодневно добијамо нове чланове, без подилажења и коришћења тешког материјалног положаја колега.

Морамо приметити да је на синдикалној сцени данас јако мало синдиката који заслужују име „синдикат“ у пуном смислу те речи, јер тешко да се може рећи да испуњавају основну сврху свог оснивања. Улога појединих синдиката данас, нажалост, свела се на то да изигравају некакву „тампон зону“ између послодавца и оправданих захтева запослених да се њихова радна права поштују у пуној мери, као и то да руководиоцима обезбеде неке личне бенефите.

Међутим, у последње време поједини синдикати су почели да се баве још перфиднијим стварима, као што су давање некаквих бескаматних позајмица. Када мало дубље уђемо и позабавимо се овим проблемом и узмемо у обзир поједине чињенице долазимо до низа нелогичности, па и малверзација. Данас када су камате на кредите, слободно можемо рећи, никада ниже, узимати позајмицу и само због тога бити члан синдиката се не исплати, ево и зашто:

Пример кредита код Комерцијалне банке АД Београд:

PRIMER PONUDE ZA KREDITE ZAPOSLENIH U MUP-u

Akciјska ponuda

Kamata 4,9% fiksna period otplate 12 meseci
naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Primer:   Iznos kredita   50.000,00 rsd Visina rate      4,277.98
                   Iznos kredita 100.000,00 rsd Visina rate       8,555.97

 

Kamata 6,9%                         period otplate od 13-36 meseci
Naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Iznos kredita 100.000,00 rsd
Visina rate    3,083.04  na 36 mesci

 

Из приложеног видимо да уколико узмете кредит у износу од 50.000 динара на 12 месеци укупно враћате 51,335,76 динара. Трошкови обраде су: 0,5% и извештај из кредитног бироа, све заједно 500 динара. Јасно видимо да су укупни трошкови кредита мањи од 2.000 динара заједно са каматом. Пти томе, заиста не рекламирамо банке нити задужења колега, само указујемо на неке дилеме које се саме намећу. Да ли то поједини синдикати постају профитабилна удружења?! Обзиром да чланарина на годишњем нивоу износи око 6.000 динара долазимо до чињенице да уколико би се синдикат задужио под истим условима код банака а затим дао позајмицу запосленом био би у плусу!

Данас, када постоји брдо нерешених проблема, пре свега око поштовања већ постигнутих права, која су то само на папиру, изигравати „банку“ је све само не озбиљно! Данас, док се ватрогасцима-спасиоцима из Сектора за ванредне ситуације не издају налози за прековремени рад, а самим тиме се избегава и плаћање тог рада, данас, када је донешен Правилник о солидарној помоћи у МУП-у којим се не само ближе уређују (што и јесте сврха правилника) него се и укидају поједини основи остваривања права на солидарну помоћ који већ постоје у ПКУ за државне службенике, поједини синдикати глуме банке!

Није згорег да се сви подсетимо који је од синдиката потписом дао сагласност за овакав Правилник, а све на штету запослених?! Да ли је случајно то што се ради баш о синдикату-банци?

Имамо ситуацију да за запослене у МУП-у важи Закон о буџету, и све забране који он носи, док за поједине категорије запослених у јавном сектору тај исти закон не важи, те они остварују право на новогодишњу честитку детету до 15 година старости иако су директни корисници буџета!  Данас нам судови пресуђују како је топли оброк и регрес урачунат у коефицијент наше плате, а на једноставно питање нико не зна одговор – колико је то у његовом величанству новцу!?

Катастрофални услови на терену, боравак у шаторима, неправилно вођење временика рада припадницима ИЈП, приказивањем недељног одмора кроз распоред за време боравка на терену, проблеми око спискова са посебном накнадом, лоша опремљеност, преко 30% возила је у сервисима константно! Крим техника немајући основна средства за рад у 21. веку ради помоћу „штапа и канапа“. Нажалост, овде су побројани  само неки од проблема са којима се срећу запослени у МУП-у.

Хајде да им помогнемо да остваре своја права па им позајмица, узгред речено скупља него у банци, неће бити потребна.

Колегинице и колеге у банку се иде по кредит у синдикат по радничка права!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић