Skip to main content

Ознака: закон о прекршајима

До када ће неплаћене казне бити сметња?

Ужице, 13.12.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас допис министру унутрашњих послова др Небојши стефановићу и в.д. директора полиције Владимиру Ребић којим је указано на потребу хитног отклањања проблема у раду запослених у Управи за управне послове. Наиме, одредбе у Закону о прекршајима које је Уставни суд прогласио незаконитим и даље изазивају велику штету и губитке за државу и грађане, али и непријатности и проблеме нашим колегама на управним пословима.

Проблем је лако решив само је потребна добра воља два министарства!

ПРЕДЛОГ
за предузимање мера за издавање обавезног упутства

Обраћамо Вам се овим поднеском у циљу предузимања потребних мера за издавање обавезног упутства о поступању организационих јединица Министарства приликом поступања у управним стварима грађана Републике Србије а све имајући у виду ситуацију насталу након доношења одлуке Уставног суда Iуз-367/13 која се односи на одредбу чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016).

Наиме, дана 08.12.2016 године у „Сл. гласнику РС“, бр. 98/2016“ објављена је одлука Уставног судаIуз-367/13 од 03.11.2016. године којом је утврђено да одредбе чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016)нису у складу са Уставом Републике Србије, те је даном објављивања одлуке Уставног суда наведени члан престао да важи. Речена одредба се односи на последице уписа у регистар неплаћених новчаних казни у смислу да се кажњеном лицу, док не измири у целости дуговани износ, неће дозволити:

1) издавање возачке дозволе и пробне возачке дозволе;
2) издавање потврде о регистрацији, саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, потврде о привременој регистрацији возила и привремених регистрацијских таблица;
3) одјава возила.

Међутим, грађани који долазе у матичне Полицијске станице ради добијања наведених исправа а који имају неизмирене новчане казне и даље нису у могућности да остваре своја права из разлога што су ти подаци унети у регистар по налогу суда који је донео одлуку која је основ за унос, у смислу чл. 333 Закона о прекршајима а Министарство унутрашњих послова нема правни механизам да врши измену тако унетих података.

Имајући у виду да се наведена одлука Уставног суда односи искључиво на последице уписа у регистар новчаних казни, као и чињеницу да брисање из регистра по измирењу новчане казне или изрицања суплеторног затвора врши искључиво суд, то указујемо на опасност од настанка штете за буџет Републике Србије и Министарство унутрашњих послова као и потребу промптног деловања у сарадњи са Министарством правде у циљу издавања потребних упутстава о поступању.

Наиме, како је правни основ забране из чл.336 Закона о прекршајима отпао доношењем одлуке Уставног суда а Министарство унутрашњих послова, како је речено, нема правни основ нити механизам за брисање података из регистра неплаћених казни, јер се исте бришу након испуњења или замене у затворску казну од стране надлежног суда, то су практично запослени у МУП-у доведени у ситуацију да, услед недостатка потребног упутства својим поступањем, осујећују права грађана што потенцијално доводи до настанка штете. Ова могућност настанка штете изражена је кроз нарушавање права на мирно уживање имовине (нпр. немогућност употребе моторног возила услед одбијања издавања регистрационих таблица) а још је израженија код привредних субјеката који се, exampli causa,(нпр. одговорно лице у правном лицу има неплаћену казну) нађу у истој ситуацији и при том имају возни парк од више теретних возила код којих тзв. ауто дан износи и преко 500 евра а који би потражили накнаду штете пред надлежним судом.

Имајући у виду претходно наведено потребно је да се у сарадњи са Министарством правде хитно реагује те да се запосленима у МУП-у изда потребна инструкцију, односно обавезно упутство о поступању у случајевима које је уређивао чл.336 Закона о прекршајима. Тиме ћете поред отклањања нелогичности и штете по грађане и државу, отклонити опасност од избијања озбиљнијих инцидената који се могу изродити услед непријатности којима су тренутно изложени запослени у раду са странкама. Грађани нису дужни да трпе последице неусклађености одлука државних органа, запослени још мање да трпе непријатности и неосноване оптужбе од стране тих истих грађана.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић