Prenosimo vam tekst objavljen na portalu „Večernje NOVOSTI“, od autora V. Crnjanski Spasojević, koji možete pogledati i  OVDE.

Pred sudom svi policajci nisu jednaki

Više od decenije zaposleni u MUP ne mogu da naplate ostvareni prekovremeni i noćni rad. Isti sud jednima dodeljuje naknade a druge odbija. Odšteta do 700.000 dinara. Više od 20.000 njih 2006. tužilo državu!

Ni posle 11 godina policajci koji su 2006. tužili državu zbog neisplaćenog novca za prekovremeni i noćni rad nisu dobili zadovoljenje. Mnogi su otišli u penziju a njihovi sudski sporovi i dalje traju. Nemali broj njih ipak je dobio novac koji im MUP duguje, uz velike kamate, dok drugi nisu. Razlog – isti sud je u identičnim predmetima presudio dijametralno suprotno.

Zbog različitih sudskih odluka koje sudovi donose u istovrsnim slučajevima, pripadnici MUP spremni su da idu čak do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Tužiće državu ne samo za kršenje Ustavom zagarantovanog prava na jednakost pred sudom, već i za kršenje prava na suđenje u razumnom roku. (Neki su već tužili i dobili i nadoknadu u visini od 500 evra – prim. Služba za insformisanje SSP)

Državu je 2006. tužilo više od 20.000 čuvara reda i mira, od kojih je najmanje polovina već naplatila odštete, i to između 150.000 i 700.000 dinara, o čemu su “Novosti” prethodnih godina pisale. Tužbe su podnošene za period od 2003. godine do 1. jula 2006, do kada je policija posebno plaćala prekovremene sate. Posle toga, promenjen je pravilnik o isplati zarada u MUP, pa je ovaj rad uvršten u dodatni koeficijent. Kragujevački Apelacioni sud je, međutim, i posle toga nastavio da dosuđuje policajcima iz Novog Pazara prekovremeni rad.

U početku su različiti sudovi različito presuđivali u istim predmetima. “Najmekša” je bila kragujevačka, a “najtvrđa” novosadska i beogradska apelacija. One su masovno odbijale policajce. Zato Ustavni sud 2012, odgovarajući na ustavne žalbe nezadovoljnih pripadnika MUP, odlučuje u njihovu korist i objavljuje u “Službenom glasniku” presude po kojima imaju pravo na nadoknade. Posle toga, izmenio se i odnos apelacionih sudova u prestonici i Vojvodini.

Sada svi apelacioni sudovi počinju da dodeljuju naknade sa kamatama, pa policajci koji su pre toga pravosnažno odbijeni traže ponavljanje postupka zbog postojanja novih činjenica.

Kako kaže Siniša Adamović, koji je među prvima u ime novosadskih i subotičkih policajaca podneo zahteve za naknadu, svi čuvari reda iz Subotice koje je zastupao podneli su istog dana zahteve za ponavljanje postupka Prvom osnovnom sudu u Beogradu, pred kojim su se vodile parnice. Ovaj je od beogradske apelacije tražio odluke o dozvoli ponavljanja.

– U nekim slučajevima Apelacioni sud je dozvolio da se postupci ponove i ljudi su dobili ono što im država duguje, međutim, onda je isti sud doneo nekoliko odbijajućih presuda! Obrazloženje je bilo da se odluka Ustavnog i praksa Apelacionog i Vrhovnog suda ne odnose na te konkretne policajce koje odbijaju, jer u njihovim predmetima nije odlučivao Ustavni sud i nema novih činjenica – kaže Adamović.

                               IZVRŠITELJIMA PO 100.000
Budući da država ne plaća dobrovoljno izvršne presude policajcima, oni su prinuđeni da angažuju javne izvršitelje. Tako se trošak povećava po osobi za dodatnih 100.000 dinara, koje na kraju plaćaju poreski obveznici.

On dodaje da svaki sudija ima pravo da sudi po sopstvenoj savesti, ali je neshvatljivo tumačenje da odluka Ustavnog suda nije opšteobavezujući pravni stav koji diktira pravnu praksu. Policajci koji su odbijeni nikako ne mogu da shvate zašto su neke njihove kolege dobile naknadu a oni nisu. To ih, ipak, nije pokolebalo, pa su podneli ustavne žalbe i tražili vanrednu reviziju od Vrhovnog kasacionog suda.

S obzirom na to da ovi predmeti ne zastarevaju, s godinama se povećava kamata, a država sve više gubi. Odštete dostižu i po 650.000-700.000 dinara, dok je inicijalan dug bio 1.500 dinara dodatka na platu po policajcu.

Služba za informisanje SSP

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.