СУБОТИЦА – 2. августа 2018. године у поподневним часовима Андрић Витомир, полицијски службеник Станице граничне полиције Суботица, Регионалног центра према Р. Мађарској, извршио је самоубиство из службеног пиштоља у породичној кући седећи у фотељи! На лице места изашла је екипа Хитне помоћи која је на жалост могла само констатовати смрт. Од стране полицијских службеника ПУ Суботица је извршен увиђај на лицу места.
Оно што нас посебно забрињава као организацију која брине о правима запослених јесте то да је од стране руководства СГП Суботица колега позван да дође у просторије станице и преда службено оружје. Многим полицијским службеницима здравим и потпуно способним је добро познат наступ и тон приликом позивања од стране старешина и какве емоције побуђује, колико може изазвати стреса али и беса, а нарочито код рањивих категорија запослених привремено неспособних за обављање послова.
Последњи у низу случајева суицида пре овога догодио се 11. маја 2018. године када је колега Драган Ристић такође из службеног пиштоља извршио самоубиство, након чега је председник ССП-а Лазар Ранитовић перманентно упутио допис начелници Одељења за психолошку превенцију и селекцију Тањи Јеремић Велимировић захтевајући хитну реакцију и предузимање неопходних мера и радњи како би се спречила и свела на миним слична дешавања у будућности, а осетљиве категорије запослених адекватно заштитиле и била им пружена потребна помоћ.
Као реакција на допис од стране Одељења за психолошку превенцију и селекцију сачињен је Оквир за поступање старешина у ситуацијама са елементима ризика од суицида код запослених у МУП-у. У њему су детаљно описани симтпоми који указују да је запосленом потребна психолошка помоћ, али и одређени задаци за поступање руководиоцима организационих јединица, приликом дефинисања нивоа поступања. Да ли ће то бити основни, виши или ургентни ниво, зависи од доступних информација и адекватне процене.
Овом приликом постављамо питање како то да смо ми одмах сазнали да је покојни колега Андрић сматрао да полицајац без пиштоља није полицајац, да онај ко је полицајац без пиштоља није мушко и не треба да живи, док његове непосредне старешине нису? Зар овакав став не имплицира да одузимањем оружја, нарочито на начин како су то поступиле старешине СГП Суботица није подстицај да се изврши самоубиство!? Дакле овде је проблем у самом приступу, ми никако не оспоравамо да се одузме оружје када је то неопходно и потребно.
Синдикат српске полиције инсистираће на утврђивању свих детаља који су довели до ове трагедије и да се против свих одговорних покрене дисциплински посупак и за кога се утврди одговорност да се казни у складу са законом!
Свим руководиоцима поручујемо да воде рачуна приликом поступања према осетљивим категоријама запослених, да победе сујету и опходе се према тим људима адекватно како управо не би постигли контраефекат и подстакли их на суицид! Обратите се колегама из Одељења за психолошку превенцију ради савета и помоћи!
Колега Андрић Витомир иза себе је оставио супругу, ћерку и сина. Каријеру је одпочео најпре као припадник резервног састава МУП-а у Новом Саду при Управи граничне полиције 1991. године да би након курса и оспобљавања наставио даљи рад у СГП Суботица која у своме саставу има граничне прелазе друмске: Келебија, Бајмок и Бачки Виногради као и гранични прелаз железнички Суботица где је службовао до трагичног догађаја. Важио је за часног и поштеног полицајца, од самог оснивања био је члан Синдиката српске полиције, Синдикалне групе Суботица. Сахрана ће се одржати у суботу на Православном гробљу Дудова Шума у Суботици, док ћемо време сахране накнадно саопштити. Нека му је лака земља, а породици искрено саучешће због ненадокнадивог губитка.
Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић
Da li smo dobili odgovor od nacelnice Odeljenja za psiholosku prevenciju i zastitu?Koje su mere preduzete da se u Policijskim upravama pospesi rad na psiholoskoj prevenciji i obavljanju razgovora sa zaposlenim.Do kada cemo pisati dopise na koje nam niko ne odgovara?Kada ce se pokrenuti odgovornost prema ljudima na rukovodecim polozajima kada se ovako nesto strasno dogodi???Ljudski zivot je izgubljen!!! KO JE GA POZVAO KO MU JE REKAO DA DONESE PISTOLJ, uci u srz samoubistva i obavestiti nadlezne istitucije da pokrenu istragu!!!
Svi cute sve je ok?!
Ljudi ukljuci te se, restartuj te se!!
Ima primera gde su kolege izgubile zivot, gde niko nije reagovao a podstaknuti su da svoje zivotne probleme ne mogu resiti!
Da me ne pogadja i da nije istina ne bih komentarisao!!!
Ma ko je i kad odgovarao zbog nečijeg samoubistva?! Da, najbolje je da nas lečite kod psihologa, da lakše prihvatimo plate, to što nas ko već ukida za topli obrok i regres, da nas psiholog nauči kako da radimo u neuslovnoj sredini i da se pomirimo sa nikakvim ovlašćenjima i nepotizmu kod starešina!
Na žalost često svemu prethodi dugotrajni perfidni mobing, opterećivanje dodatnim smenama i poslovima, pretnjama premeštanja na nepovoljnija radna mesta uz nadmenost šefova, a stariji na nekoliko godina do penzije i bolesniji, makar koliko da rade i da su efikasni ali ako su bez ikakve “zaleđine” posebno su lake mete za izživljavanje “nadređenih” i njegovih “podređenih”. Ovo je rezultat. Saučešće porodici
Da li si ti poznavao Andrica i njegov slucaj? Sta znaci “osetljiva kategorija” policajca? Bio je dobar covek, bog da mu dusu prosti, i notorni alkoholicar. Lecen vise puta, svi su ga pokrivali i gledali mu kroz prste dok nije preterao. Ne moze covek koji je svaki dan mrtav pijan da nosi oruzje a niko ovo nije ocekivao posto alkosi nikada ne dizu ruku na sebe. Tragedija, nek pociva u miru.
Svi su mu gledali kroz prste?!! Ja sam par puta bio da pijanim kolegama … otišao sam kod komandira i tražio da više ne radim sa njima. Nema tu pokrivanja.. ako neko treba da se leči nije mu nikakva pomoć ako ga neko “pokriva” . Bolesni treba da se leče i da budu pod nadzorom psihologa a ne da vrše samoubistva ili da sprovode nasilje nad porodicom ili da ugrožavaju kolege na poslu!! Takođe je sa kolegama obolelim od alkoholizma potrebno postupati u skladu sa njihovom bolešću da dužnom pažnjom i poštovanjem. Ako je on toliko dugo bio alkoholičar i dolazio pijan na posao “ako su svi znali da je alkos” gde je tu odgovornost njegovog starešine koji nije preduzeo ništa kada je dolazio na smene pijan i time ugrožavao i građane i kolege?! Pozitivan primer je bio moj kolega, sada u penziji, kome je pre oko 20 god načelnik rekao da ima 3 meseca neplaćenog odsustva da ostavi alkohol ili da razmisli o novom poslu van MUP-a. Svi ga volimo i jedno vreme su ga kolege “pokrivale” dok nismo shvatili da ga alkohol vodi u sigurnu smrt. On je ostavio alkohol, vratio se ženi i deci, završio davno započeti pravni fakultet i nastavio da radi u policiji na saobraćajnim prekrsajima. Sada sa troje dece i ženom uživa u penziji i svima je dobro poznat. Nisam mislio samo na ovo samoubistvo nego i na mnoga druga u našoj službi.
Najlakse se praviti pametan a znamo da je alkohol veci porok od narkotika jer se vise ljudi izleci od heroina no od alkohola. Sve je to bilo i vise lecenja, i pokrivanje, i uslovljavsnje i lepo i grubo i psiholozi i prijatelji ali bez uspeha. Ako ga isteras na disciplinsku onda si govno sto si ga ostavio bez posla, ako se on onda ubije, kriv si. Ako ga sklonis na lakse radno mesto i tolerises ga, kriv si, ako mu ostavis oruzje, kriv si, ako mu ga uzmes pa se on ubije…kriv si. Nase drustvo nema sistemsko resenje za alkoholicare, ne samo policija vec uopste. Mi imamo neke propise i postupke ali ne i dobra resenja. Svuda se alkosi trpe i niko ne zna sta sa njima, sta god da uradis i sta god da se posle desi, bices krivac.
Daro u policiji ne smeju da rade ljudi oboleli od alkoholizma niti bilo ko sa smanjenom sposobnoscu rasudjivanja. Razumem sta kazes jer i kod nas ima svasta no ni pilot aviona ne sme pijan da pilotira avionom. Jedino da se uvede da svj duvamo dreger kad dolazimo na posao. Ja sam dosta stariji i radio sam u vreme i na radnim mestima gde je vojnik mogao da prekida vezu generalima kada su pricali o npr kretanju jedinica preko telefona. Ovo je haoticno vreme gde se sve relativizuje u skladu sa interesima jačih i agresivnijih ali ne i pametnijih i to deprimira sve nas
Svaka cast Dragane na komentaru!!!
E zbog ovakvih događaja i okolnosti koji su do njega doveli nisam voleo da mi sin ikada bude primljen u COPO iako je prvi put prošao sva tri dana / nismo imali vezu/ a drugi put pao prvog dana. Zakonski nezaštićeni, nemaš radno vreme, non stop tenzije na poslu, itd.