Месец: новембар 2016.

Још један покушај самоубиства полицајца!

Napisao/la Миле Лазаревић na 14/11/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Још један покушај самоубиства полицајца!

Београд, 14.11.2016. године, – Суморна стварност, живот полицијског службеника опхрван егзистенцијалним проблемима код куће и тешким условима рада на служби, уз често непоштовање основних радних права, настављају давати допринос својеврсној црној серији самоубистава полицијслих службеника.

Данас је самоубиство покушао да изврши још један полицијски службеник. Срећом, колега из ПС Нови Београд, прошао је „само“ са тешким телесним повредама. Покушај је извршио наравно из службеног оружја, у униформи, у путничком возилу, паркираном непосредно поред полицијске станице.

Стресне ситуације којима су изложени полицијски службеници, суочавање са насложенијим задацима који често захтевају употребу средстава принуде, свакодневно ношење ватреног оружја, лоши услови рада и тешка материјална ситуација услед малих зарада, узроци су све чешћих самоубистава полицајаца.

И овог пута морамо подсетити јавност али и надлежне у Министарству унутрашњих послова да је неопходно хитно предузимање свих потребних мера на јачању психолошке службе министарства и отпочињање истинске и ефикасне превенције. Хронична изложеност стресу и свакодневна животна угроженост фактори су који доносе велики број суицида већ дужи низ година. Због природе посла полицајци нису у прилици да сазнања и информације деле са другима, да се празне и „олакшавају душу“, стога им је потребан вентил у виду разговора са психолозима и људима обученим за ту врсту помоћи.

Синдикат српске полиције израдио је Предлог правилника о психолошкој помоћи и превенцији запосленима у МУП, који је упутио Радној групи и министру. Наш предлог правилника доноси својеврсну револуцију у приступу решавања стреса код полицијских службеника, међутим, према нашим информацијама, он није завредио озбиљнију пажњу надлежних. Они су, нажалост, предност дали свом предлогу, који рад психолога и психолошку превенцију, уместо као помоћ запосленима, предвиђа као својеврсну „батину“ за полицијске службенике и враћа нас уназад.

Све док рад психолога МУП не буде апсолутно независтан, без икаквог, а камоли пресудног утицаја Дирекције полиције, неће бити ни праве превенције нити ефикасне психолошке помоћи.

Одељење за психолошку помоћ и превенцију мора бити измештено из Сектора људских ресурса и бити стављено под надлежност Кабинета министра!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

Napisao/la Зоран Стојчић na 13/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

У данашње време новац има веома велику, пресудну вредност и од њега зависи стање у друштву. Он нам даје услове за моћ и независност, али нам даје и социјални престиж. Наравно, новац је и главно оружје синдикатима у борби за права радника, где се јачина синдиката осим у броју чланова, огледа у њиховој финансијској структури. Међутим, поставља се питање да ли синдикати рационално располажу новцем који поседују, прикупљеним највећим делом од чланарине и малим процентом од донација?

Хтели то да признамо или не, синдикализам у МУП-у је огледало синдикализма у Србији. Слабости синдиката се огледају у нетранспарентном пословању, недовољном укључивању чланова у доношењу одлука и њиховом избору у органе синдиката. Синдикате красе доживотни, нестручни или компромитовани руководиоци којима је дата велика моћ одлучивања. Наравно добар број њих има старе, добро познате склоности, њихов је превасходан циљ добијање материјалне и финансијске користи од синдиката. Све ово за последицу има разочарење радника у синдикате, промену њихове свести и погледа на синдикализам.

У МУП-у постоји 29 званично регистрованих синдиката. Да је много, много је, сви то знамо, али што више мањих синдиката имамо, већи су слабији. А то и јесте циљ сваког послодавца. Разлог формирања великог броја патуљастих синдиката, углавном, није вера у боље сутра или могућност да са десетак или пар стотина чланова-познаника могу нешто добро да учине за све нас. Ако погледамо њихова руководства слика ће бити много јаснија. Углавном су то сада бивши руководиоци већих синдиката, навикнути на одређене привилегије и личне користи.

Међутим, чија је кривица за постојање оволиког броја синдиката, где је нужна последица (па и циљ?) слабљење већих синдиката и губитак поверења чланова у све друге? Одговор није једноставан али, нажалост, кривица је обострана. Кривица великих синдиката састоји се у томе што су горе поменутим слабостима дозволили своје урушавање, а одговорност запослених лежи у томе што дају поверење таквим синдикатима, које оснивају и воде више пута компромитовани лидери. Ево једног примера: Бивши члан руководства једног репрезентативног синдиката који је због малверзација са новцем добио кривичну пријаву од дојучерашњих сабораца, и истеран из истог, оснива други мањи синдикат и привлачи неколико стотина чланова-познаника. Док је тако јачао, дешавале су се чудне ствари. Једна од тих је, да је тај човек, судећи према новинским чланцима, на ауто-путу у цивилу , службеним возилом изигравао саобраћајца, заустављао возила и тражио новац. Наравно, био је пријављен, потом ухапшен и задржан неколико дана у притвору али нечијом „добром“ вољом бива ослобођен. Да невоља за њега буде већа, из синдиката чији је главни оснивач бива истеран, да би недуго затим, формирао још један, још мањи синдикат са једва стотинак чланова. Трећи по реду синдикат. Питање је да ли то његови чланови знају, а ако знају нек размисле да ли би таквој особи дали да им причува новац?

Репрезентативни синдикати у МУП-у су сваким даном све слабији у броју чланова и њиховом поверењу. Разлоге сви знамо: неуспели штрајк 2014 године, веома брзо напредовање њихових руководиоца, неслагање са осталим синдикатима и неприхватање понуђене сарадње, нетранспарентност, нерешавање проблема првенствено својих чланова, па потом и осталих запослених, незаинтересованост и недовољно укључивање у доношење законских и подзаконских прописа, бланко сагласност на „анализу ризика“ итд. У циљу прикривања своје немоћи али и свог нерада, њихова политика се свела пре свега на „куповину“ чланства. То је један вид старог али успешног „синдикализма“ у Србији где новчаним давањима пре свега новим члановима, покушавају да одрже привид јаких синдиката, притом слабећи своје финансије, које су неопходне за ону праву, јаку и организовану синдикалну борбу. Гледајући њихове сајтове и фејсбук странице можемо видети хвалоспеве о томе како су, рецимо, новим члановима купили штампач, рачунар, поправили возило, купили део униформе, опремили службене просторије, организовали прославе и слично. Практично тиме синдикати преузимају обавезе послодавца и новцем чланова финансирају МУП. А при томе ретко који истински проблем запослених успевају да реше…

Права синдилна борба подразумева усмеравање свих потенцијала, па и финансија којима синдикат располаже, у циљу притиска на послодавца да горе поменуте ствари обезбеди, из његовог испланираног буџета. Иако знамо да је рак-рана МУП-а недовољан и лоше планиран буџет и да синдикат није дужан нити обавезан да крпи рупе помажући им на горе поменуте начине, већина синдиката, укључујући и репрезентативне, ипак то раде. С једне стране задовољан послодавац, ослобођен бриге за своје обавезе, а са друге стране лажно задовољни чланови који су одавно навикнути на то. Послодавац задовољно трља руке – социјална тензија је пала. Због таквог односа према члановима, они временом почињу да гледају на синдикате као на неког коме је ДУЖНОСТ да им обезбеди папир, штампач, рачунар, пакетић, новчану помоћ, путовање, полутке на рате и сл. При томе заборављајући, додуше не својом већ кривицом синдиката, главну и основну сврху оснивања и постојања сваког синдиката – истинску борбу за заштиту њихових права и побољшање услова рада. Како се борити да нам буде боље када су расходи скоро свих синдиката за горе поменуте ствари 70-90% целог буџета? Како имати јак и независтан синдикат способан за дуготрајан исцрпљујући штрајк, који располаже финансијским могућностима да за време штрајка свим члановима гарантује исплату пуне зараде?

Да ли ћемо коначно да схватимо да смо чувених 10.000 динара које смо добијали сваког месеца изгубили због таквог односа, где је боље да се учланимо у други синдикат који нам, рецимо, за рођење једнократно даје 15.000, а „онај тамо“ ССП 10.000? А због оног што нам дао 15.000 за рођење детета остадосмо без свакомесечне „десетке“.

Да ли ћемо почети сви да се, као репрезентативни синдикати, за наша права боримо куповином штампача, униформи, рачунара, полутки на рате или ћемо се уозбиљити и већ једном схватити да синдикат мора чувати и јачати своје финансије за убудуће?

Управо их горе поменутих разлога, иако ССП, за разлику од других синдиката, свакодневно јача и расте, нема још увек довољну снагу да сам промени неке ствари у глобалу, а које се тичу повећања плате, добијање нових возила итд. Ми поштујемо новац наших чланова и не расипамо га, акумулирамо га у буџет и штрајкачки фонд, улажемо у наше активисте, трошимо га на обилазк организационих јединица где решавамо проблематику где год се појавимо.

Када запослени у МУП пажљиво прочитају овај текст, схвате његов циљ и сви заједно променимо угао гледања на синдикате, можемо очекивати да нам ускоро буде боље. А до тада, пружите подршку ССП јер смо једни од ретких заговорника оне праве синдикалне борбе, финансијски транспарентни, отворени за сарадњу са другима и без шарених лажа за чланове. Истину на видело па ма колико болна да је.

Уосталом, мото овог синдиката јесте: ЗАДОВОЉАН ЧЛАН, ЈАК СИНДИКАТ!!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Новембарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

Napisao/la Бобан Ђорђић na 11/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Новембарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

БЕОГРАД- У Палати Србија дана 10.11.2016. године одржан је једанаести по реду редован месечни састанак Радне групе за сарадњу са синдикатима са представницима Синдиката српске полиције. Радну групу представљали су: државни секретар, Милосав Миличковић, заменик начелника Сектора за материјално-финансијске послове Жељко Веселиновић, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица, помоћник директора полиције Богољуб Живковић, заменик начелника Управе полиције, Зоран Јоксимовић, помоћник команданта Жандармерије Зоран Дивјак, заменик начелника Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић, помоћник начелника Управе граничне полиције Небојша Кујовић. Делегацију Синдиката српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић, члан Статутарне комисије Никола Петровић и члан Надзорног одбора Радислав Мијатовић.

Теме о којима се разговарало су следеће:

Набавка возила и опреме за припаднике Сектора за ванредне ситуације (СВС)

На питања да ли је Министарство буџетом за 2017. годину планира набавку нових ватрогасних возила и замену радне униформе уз појашњење да припадници носе редовну униформу пуних 6 година а да у међувремену нису добили ниједан нови део радне униформе. Такође, да ли се планира замена заштитне опреме у 2017. години? Припадницима није мењана пуних 8 година, многи делови су нефункционални и оштећени чиме се умањује знатно степен заштите корисника опреме и повећава могућност наступања повреда.

Одговор је дао државни секретар, господин Милисав Миличковић који је изјаво да је буџетом МУП за 2017. годину планирана набавка возила у висини од милијарде динара као и ван тога износа набавка опреме.

2.Увећање посебне накнаде за рад са мигрантима

Министру унутрашњих послова, господину др Небојши Стефановићу обратили смо се дописом у којем апелујемо да се по узору на припаднике Војске Србије са 1.800 динара повећа накнада и припадницима полиције који су ангажовани у општинама погођеним мигрантском кризом на 2.400 динара. Како нисмо добили одговор да ли је министар заузео став поводом дописа и да ли ће доћи до повећања накнаде?

Одговор је дао државни секретар који је изјаво да није реално као и да нису планирана средства буџетом за повећање посебне накнаде за рад са мигрантима, као и да МУП не располаже у овом тренутку инфорацијом да је припадницима Војске Србије накнада за рад са мигрантима повишена на 2.400 динара.

3. Проблеми у УГП око поступка извештавања

Одељења и одсеци пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима су у обавези да свакога месеца достављају табеле УЗС 1 и 3. Управи граничне полиције и Т-29 Одседку за аналитику и то на тај начин што су у орг. јединицама где се евиденције воде по полицијским станицама прво прикупљају податке, сабирају их а потом збирне шаљу УГП. Подаци који се овим путем доставаљју су већ унети у ЈИС у апликацијама „Пријава боравка страних држављана“ и „Одређена категорија странаца“ разврстаних у 10 подкатегорија ( од подкатегорије „Број странаца пријављених на ПБС по државама“ закључно са „Број издатих личних карата странцима по државама“)

Све ове податке збирно за Р. Србију или по полицијским управама, по члану Закона о странцима или неког другог закона, по врсти мере или по државама преко апликација ОКС и ПБС може добити свако службнео лице које има приступ овим апликацијама, односно сваки радник УГП или аналитике којима се извештаји достављају.

Напомињемо, да и радници који попуњавају ове извештаје, податке ваде из ЈИС-а и преписују на папир, чиме се ови извештаји обесмишљавају. Аналитика бројке које им достављају све орг. јединице само сабира а исто тако могу да их добију као и они који им се те бројке достављају – зада параметре и притисне тастер „ентер“. Уосталом аналитика треба да служи да помогне људима на терену – оперативним и другим радницима. Овиме се беспотребно оптерећују већ оптерећени радници на терену и одузима им се време за нешто што се по горе описаном примеру може решити унутар аналитике.

Одговор на питање је дао помоћник начелника УГП, господин Кујовић који је изјавио да је УГП сагледала неопходност попуњавања одређених образаца те да је захтев основан и да не постоји реалан разлог за додатно оптерећење запослених попуњавањем и достављањем предметних извештаја, те с тим у вези је упућена депеша 8.11.2016. године Дирекцији полиције на сагласност да се обрасци 1. и 6. који се попуњавају укину а да Образац бр. 29. је неопходан јер се у истом налази категорија података неопходна за сачињавање Билтена а да ће тај посао вршити радници аналитике а не оперативни радници.

4. Електронско полагање испита путем е – управе, „Модле“, Управа за стручно оспособљавање и образовање

Приликом састављања тестова за проверу знања потребно је обратити пажњу на питања која садрже тестови одређене линије рада из друге линије рада. Подразумева се да сви треба да знамо правилнике и законе којима се регулише поступање припадника полиције али је непотребно да припадник криминалистичке полиције зна која се виза издаје на граничном прелазу за колико улазака и на колико дана или да саобраћајни полицијски службеник треба да зна услове под којима се малолетно лице може подвргнути полиграфском испитивању ( проверени примери садржани у тестовима). Као што ортопед не зна како се оперише срце иако је и сам лекар, нико му то неће замерити јер и не треба то да зна, довољно је што зна да то чини кардихирург. Сматрамо да би се ови тестови убудуће требали кориговати у том смеру.

Одговор је дао помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић, који је изјавио да је разуман захтев који је прослеђен Управи за образовање те да су узете примедбе у разматрање и да ће убудће бити исправљен недостатак. Убудуће ће на тестовима бити 80% питања из области која припада запосленом по линији рада а 20% питања ће бити из других линија, док ће у оквиру тих 20% бити уопштена питања. Делегација ССП је указала на мањкавости које се огледају у немогућности промене шифре чиме постоји реална могућност злоупотребе да неко улогован под туђим налогом уради тест. На наведено смо добили одговор да ће се исправити овај недостатак.

5. Угрожавање радних права припадника Жандармерије

Одреди Нови Сад, Краљево и Ниш од момента повлачења из Копнене зоне безбедности добили су задатак обезбеђења КПЗ Пожаревац којом приликом бивају упућивани 7 дана којом приликом конзервирану храну носе из матичних одреда. Током ангажовања, радно су ангажовани свакодневно у временском интервалу од 8 часова. Након протека радног ангажовања у обавези су противно законским одредбама као и Посебним колективним уговором за полицијске службенике да проведу унутар КПЗ Пожаревац без могућности напуштања завода, а да им претходно није издат Налог за приправност. Смештени су у просторијама завода и за ангажовање их следује дневница у износу од 150 динара. Упозоравамо да полицијски службеници нису затвореници који узгред имају већу дневницу од припадника МУП-а, да им уколико им претходно није издат Налог за приправност не може им се ограничавати слобода кретања нипошто, како би ван радног ангажовања од 8 часова, могли изаћи из објекта завода до града ради задовољења личних потреба и куповине потребних ствари. О наведеном су упознати како командант Жандармерије, тако и сви команданти Одреда, те уколико са овом праксом се не престане ССП ће поднети кривичне пријаве против руководилаца у смислу члана 163. КЗ. ( Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања ) као и иницијативе за покретање дисциплинских поступака. Ово је случај и у ситацијама када су у питању друга ангажовања односно обуке. Напомињемо да док су предметан задатак вршиле специјалистичке чете Жандармерије истима није ускраћивано право напуштања завода.

Одговор смо добили од државног секретарам Миличковића, помоћника директора Живковића и помоћника команданта Жандармерије, Дивјака да ће убудуће свим запосленима који буду обављали задатке у оквиру Завода имати решење о приправности, те да ће у наредном периоду између Министарства и Завода бити склопљен уговор којим ће запослени припадници који бораве на задацима у овоме Заводу имати оброке које имају и сами запослени унутар Завода, чиме ће се омогућити квалитетнија исхрана у односну на суве оброке (конзерве) које су ангажвани припадници носили са собом из матичних одреда.

У Одредима се не сачињавају распореди рада најмање 48 часова унапред, а по депеши Дирекције полиције, што представља посебан проблем ради организације приватних обавеза полицијских службеника.

Поводом наведеног повела се рапсрава између делегације ССП и Радне групе у вези права и обавеза која проистичу из Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике чиме су се размимоилазила тумачења предметних одредби Радне групе са једне стране и Делегације ССП-а са друге. Државни секретар је изјавио да није спорно да се прави распоред рада 48 часова али да постоје пробелми у одређеном тренутку због непредвиђених околности и ситуација када је потребно ангажовање ове јединице посебне намене и да у тим случајевима није реално нити могуће сачини распоред 48 часова унапред али да се мора сачинити 24 часа.

Такође у наредним данима биће донешен нови Правилник о приправности који ће ову материју подробније објаснити и дефинисати. Напомињемо да као синдикална организација нисмо учествовали у изради предметног као ни осталих правилника иако смо званично у више наврата писаним и усменим путем захтевали да будемо уврштени у Радну групу за израду правилника у складу са Законом о полицији али то није дозволио послодавац. Чак ни на наш захтев да будемо присутни без активног учешћа већ као посматрачи није нам наведено омогућено.

Када ће ресторан МУП-а на Бежанијској коси постати функционалан? ОЖ Београд, се снадбева како је познато храном из поменутог расторана. Тернутно полицијски службеници добијају ланч пакете ( конзерве) иако нису на терену, а могли би да добију и кувани оброк као што је био случај док је функционисао ресторан на Бежанијској коси. Сматрамо да би пре свега по здравље полицијских службеника било боље да постоји могућност добијања куваног оброка, док ланч пакет скупље кошта чиме би се направиле уштеде. Наш предлог за превазилажење овог проблема је јесте да док се ресторан на Бежанијској коси не доведе у функцију ОЖ Београд снадбева куваном храном неки други ресторан МУП-а. Напомена: Са овом темом је упознат Кабинет министра на састанку 12.9.2016. године и ништа није урађено како би се превазишао овај проблем, а ситуација је постала још теже обзиром да последњих месец дана запослени добијају само сардине.

Одговор на предметно питање дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да у наредним данима се очекује отварање ресторана на Бежанијској коси који ће наставити да снадбева храном припаднике ОЖ Београд као што је био случај пре него што је отпочето са реновирањем ресторана.

6. Забрињавајуће стање на РЦГП према Р. Хрватској у вези са безбедносном ситуацијом

Ситуација у РЦГП према Хрватској је алармантна јер запослени у СГП за ОБДГ Моровић и Срем а немају возила којима би могли да изврше обезбеђење дуж граничне линије око 120 километара, обезбеђење врше пешице. Одређени делови границе нису обилажени више од годину дана због непостојања возила којим би могао да се изврши обилазак. РЦГП према Хрватској има довољан број возила али оно што је проблем јесте нефункционална расподела истих. Имамо ситуацију да се користе у друге сврхе за вожњу старешина по Новом Саду и осталим местима где пребивају. Апсурд је да СГП за контролу преласка државне границе имају на коришћењу неколико возила док нам колеге из обезбеђења кисну и смрзавају се на терену. Сведоци смо да се возила на задужењу у станицама за КПДГ искључиво користе за возикање старешина, СГП Бачка Паланка поседује чак и једно теренско возило и још два исправна путничка, СГП Батровци три или четри возила итд. Са напред наведним, старешине у РЦГП према Р. Хрватској су упознати на раније одржаним састанцима као и путем дописа, али нико од њих нема слуха када је обезбеђење, односно безбедност државне границе у питању.

Одговор на дато питање изнео је господин Кујовић, који је изјавио да су генерално проблем УГП као и Министарства возила, да се у наредном периоду очекује набавка возила, као и део возила који су предмет донација међународне заједнице а у вези са мигрантском кризом. Такође, део возила који се налази на стању у РЦ ГП према Хрватској се налази на делу обезбеђења државне границе према Бугарској, те да су два возила неисправа и да ће бити расходована, док се друга два возила налазе на сервису након чега ће бити у функционалном и оперативном стању. Једно возило користе оперативни радници РЦ, једно возило је код заменика начелника РЦ. Једно теренско возило користи мобилна јединица.

7. Установљивање „Пиротехничке накнаде“ за запослене на пословима заштите од неексплодирајућих убојитих средстава (НУС)

У целом МУП-у запослено је деветорица људи (два припадника из Војске Србије су придодати као испомоћ) који обављају ове високоризичне послове у којима немају право на грешку, односно цена грешке је њихов живот што је општепозната чињеница. Запослени при Војсци Србије пријамају такозване „Пиротехничке накнаде“ и њихова дневница за рад са неексплодирајућим убојитим средствима износи 4.400 динара, док наших девет људи који су свакодневно максимално ангажовани обзиром на број неекслодираних убојитих средстава који се проналазе на терену, примају 150 динара! Верујемо да ће свако да се сложи да је ово поражавајуће, уз то додајемо да њихов коефицијент основне зараде је исти као и полицијског службеника са средњом стручном спремом, једина повластица је шестомесечна бенефиција.

У Војсци Србије овај проблем је једноставно превазиђен одлуком министра којом је установљена Пиротехничка накнада и она износи 4.400 динара по дану уз шта следује посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС од 5 часова. Сматрамо да је потребно хитно доношење одлуке министра, обзиром на број запослених који ове послове обављају трошкови који би настали у вези одлуке су незнатни и безначајни у односу на оно шта је цена грешке.

Такође потреба за обуком и оспособљавањем нових припадника је више него потребна, али нема интересовања међу запосленима који би желели да понесу ризик овог посла, а један од разлога јесте небрига послодавца, односно неразумевање када су у питању зараде са једне стране и ризик са друге стране.

Одговор на питање дао је државни секретар који је изјавио да је Министарство препознало тежину посла који обављају људи запослени који обављају послове заштите од неексплодирајућих убојитих средстава, те је наложено Сектору за ванредне ситуације да сачини извештај који се односи на број запослених, обим посла и задатке који обављају и достави их Кабинету министра а да ће запосленима бити уведена накнада која би била у висини посебне накнаде за рад са мигрантима у износу од 1.800 динара те да ће приликом израде Правилника о платама узети се у обзир посебне отежавајуће околности које се односе на специфичност обављања послова чиме би се увећао коефицијент зараде ове категорије запослених.

Служба за информисање ССП

Стразбур досудио веће одштете

Napisao/la na 09/11/2016. Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на Стразбур досудио веће одштете

Преносимо вам текст објављен у дневном листу „Политика“, 23.10.2016. године. Захваљујемо ауторки Александри Петровић на овом тексту који буди наду свима нама који на правду чекамо скоро целу деценију.

Стразбур досудио веће одштете

Европски суд за људска права у Стразбуру досудио је од 1.500 до 2.800 евра одштете грађанима Србије који су због предугог трајање суђења од Уставног суда „добили” одштете од 300 до 600 евра. Реч је о пресуди у предмету „Савић и други против Србије”, где је осморо наших грађана тужило државу због тога што су њихови кривични и парнични поступци пред нашим судовима трајали између седам и девет година.

– Реч је о предмету у којем је Европски суд први пут испитивао висину накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року. Европски суд није образложио зашто сматра да су износи које је досудио Уставни суд Србије мали – каже мр Наташа Плавшић, заступница Србије пред судом у Стразбуру, која је изнела ове податке на саветовању судија у Врњачкој Бањи.

„Да ли се досуђени износ може сматрати разумним, мора се ценити у светлу свих околности предмета. То укључује не само трајање поступка, већ и вредност досуђеног износа у светлу животног стандарда у држави о којој је реч. Суд сматра да се досуђени износи не могу сматрати довољним, нити да представљају одговарајуће обештећење за претрпљене повреде. Суд закључује да је у конкретним случајевима дужина поступка била претерана и није испунила захтев разумног рока”, наводи се у пресуди Европског суда, која је објављена на српском језику у најновијем броју „Правног информатора”.

Четири становника Чачка добила су у Стразбуру по 1.500 евра на име нематеријалне штете и трошкова поступка, док им је Уставни суд Србије досудио само по 300 евра, за исту ствар – повреду права на суђење у разумном року. Тужилац из Футога добио је 2.500 евра, а Уставни суд му је досудио 400 евра. Савић из Смедерева, по коме овај предмет и носи назив „Савић и други против Србије”, добио је од Стразбура 2.200 евра, а од Уставног суда само 400. Највећи износ од 2.800 евра досуђен је у Стразбуру житељки Ужица, која је у Београду од Уставног суда добила 300 евра.

Они су своје поступке пред судовима у Србији започели 2004, а Уставни суд им је одштете досудио 2014. године. Тада су искористили могућност да туже Србију због повреде права на правично задовољење, према Конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.

Европски суд је пресудом наложио Србији да одштете исплати у року од три месеца, у динарима по важећем курсу, а у случају кашњења и камату. У пресуди је напоменуто да досуђени износи буду „умањени за све износе који су можда већ исплаћени на домаћем нивоу”. Србија нема могућност жалбе јер је пресуда Европског суда правоснажна.

Одлуке суда у Стразбуру биле су предмет расправе на саветовању судија у Врњачкој Бањи. Судије су нагласиле да одштете које досуђује Уставни суд нису мале и да нови Закон о заштити права на суђење у разумном року прописује да се оне могу исплаћивати у износима од 300 до 3.000 евра.

– Три стотине евра није мала одштета када је реч о Србији. Толико износи месечна плата шефа писарнице у Врховном касационом суду, који је дипломирани правник – рекао је Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.

Заступница Србије мр Наташа Плавшић каже да суд у Стразбуру нема неку одређену скалу када одлучује о висини одштета, али има став да води рачуна о економским приликама у држави из које је подносилац представке који тражи одштету. Због тога грађани Србије, за исте и сличне повреде права, добијају чак 30 до 40 одсто мање одштете од Холанђана или Немаца.

– Никако се не може рећи да је мало када грађанин Србије добије одштету од 400 евра. То су четири просечне пензије у Србији. Ако имамо више од милион грађана који примају пензије од 130 евра и ако имамо 730.000 незапослених у Србији, онда 400 евра није мала одштета. Све се то исплаћује од наших пореза, из буџета – каже за „Политику” мр Наташа Плавшић.

Сада пред судом у Стразбуру Србија има 1.000 до 1.200 предмета, а донедавно је тих предмета било 12.000.

– Ако имамо систем у својој држави, који ће заштитити грађане од неразумно дугих суђења, а сада га имамо јер судови раде по захтевима грађана због повреде права на суђење у разумном року, онда нема потребе да се иде у Стразбур – каже Наташа Плавшић.

Оштећени грађани вероватно ће рећи да у Стразбуру могу да добију више новца него у Србији. Пракса ће тек показати да ли се исплати ићи до Стразбура или остати овде.

Служба за информисање ССП

Докле више, господо судије???

Napisao/la Миле Лазаревић na 08/11/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Докле више, господо судије???

Београд, 08.11.2016. године, – Синдикат српске полиције најоштрије осуђује данашњу пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и јавности указује на недопустиву праксу да нападачи на полицијске службенике редовно остају некажњени.

Наиме данас је правоснажно ослобођен оптужбе за покушај убиства разбојник и убица у покушају, који је сада већ давне 2009. године, приликом извршења разбојништва у центру Новог Пазара, испалио преко 70 метака из аутоматске пушке, ранивши при томе власника златаре, двојицу полицијских службеника и једног случајног пролазника. При томе је тај исти извршилац осуђен на 11 година затвора због разбојништва али суд није сматрао да испаљење 70 метака представља довољан доказ за кривично дело тешко убиство у покушају већ га је ослободио тих оптужби.

Ово је још једна заиста скандалозна пресуда, донесена након вишегодишње игре и „шетања“ предмета од суда до суда. Суочени са таквом невеселом праксом ослобађања извршилаца кривичних дела, полицијски службеници су се већ навикли на понижавајући третман пред судовима, али оно што данашњу пресуду издваја из мора других јесте чињеница да је ослобођен човек који је ранио четворицу људи испаливши при томе више од 70 метака аутоматским оружјем у центру града и да то за суд не престваља покушај убиства. О чему се ту радило? Да није шенлучио на свадби???

Синдикат српске полиције апелује на министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановић да јавно изнесе свој став по овом питању и српским полицајцима каже јасно и гласно – да ли држава Србија има намеру да заштити своје чуваре!? Али истински, на делу, а не само декларативним изјавама после напада или на сахранам! Доста нам је тога. Позивамо министра да подигне свој глас а од Синдиката српске полиције ће имати подршку и сву могућу помоћ на том путу!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Подсетимо се како су тада неки медији пренели тај заиста несвакидашњи догађај (Вечерње Новости): „Рафали у улици злата!„

Оно што се у понедељак, 07.12.2009. године, око 17.30 часова, догађало у центру Новог Пазара, у Седмог јула, познатијој као „улица златара“, житељи овог града до сада су могли да виде само у акционим филмовима: испаљено је више од 70 метака, три особе су рањене, један разбојник је ухапшен, други је у бекству. Цео град прича о тројици храбрих полицајаца који су без размишљања и трунке страха ушли у обрачун са до зуба наоружаним разбојницима.
Све је почело око 17.30 часова када су у златару „Опал“ упала двојица фантомкама маскираних мушкараца од којих је један био наоружан аутоматском пушком. Одмах су почели да ломе витрине са златом и купе новац. Када је власник Сафет Бишевац покушао да им се супротстави, у груди и стомак испалили су му два метка.
– Пролазио сам Улицом седмог јула, у једној од златара чуо сам вику, а потом и пуцњаву. Инстинктивно сам потрчао ка оближњој Првомајској улици где су стајала тројица полицајаца, чуо сам да и неки други људи вичу, „пљачка у златари“. Полицајци су одмах потрчали према „златарском сокачету“ где се најпре чула галама, а потом и рафална пуцњава – каже један од очевидаца.
Према месту догађаја кренули су полицајци Марко Петровић, Сеад Селек и Решад Мујановић који су се на улазу у златару „Опал“ сударили са разбојницима Фикретом Р. и Елвисом Х. Фикрет је у руци држао уперену аутоматску пушку, а Елвис је у наручју носио касу са новцем и извесну количину златног накита. Касније се испоставило да је све то вредело око 16.000 евра.
На повике полицајаца да баци оружје, Фикрет Р. је узвратио рафалном. Ранио је полицајца Мујановића у руку. Када је пао, његов колега Селек га је, под кишом куршума, одвукао у једну од златара, у једном тренутку полицајац Марко Петровић се бацио на Елвиса Х. оборио га, одвукао иза једног возила и све време га је са пиштољем упереним у главу држао да не побегне.
Један метак погодио је у ногу пролазника Мирсада Ћ. Полицајци Селек и Мујановић поново су покушали да сустигну Фикрета Р. који се пуцајући на њих повлачио ка Тиршовој улици где га је чекало унапред припремљено возило „рено клио“ којим је успео да побегне.
– Сви смо још у шоку – прича један од очевидаца и наглашава да тог тренутка за полицајце настаје нова невоља.
Из радњи је изашло неколико власника златара, а окупили су се и бројни грађани. Желели су само једно – да линчују разбојника Елвиса Х. кога је полицајац Марко Петровић још чврсто држао.
– Неколико грађана успело је да га удари, али полицајци су добили појачање и спречили линч – додаје овај Новопазарац.
У новопазарској Подручној полицијској управи у уторак нису хтели да коментаришу догађај, али су нам рекли да су поносни на своје припаднике који су показали невероватну упорност, професионалност и храброст. Разбојник Фикрет Р. је у бекству, наоружан је, а могуће је да је и рањен. Готово је сигурно да је током пљачке носио панцир. Не зна се да ли су нападачи имали и саучеснике. Истрага се наставља.

КОМПЛИКОВАНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Тешко рањени власник златаре „Опал“ Сафет Бишевац у уторак је поново оперисан у новопазарском Здравственом центру. Како су нам рекли директор Центра др Авдо Ћеранић и хирург др Изет Тутић, његов живот није у опасности, а здравствено стање је и даље тешко. Полицајац Решад Мујановић и пролазник Мирсад Ћ. се опорављају од задобијених повреда. Рањеног полицајца највероватније очекује и компликована операција.

ДОСИЈЕИ
Фикрет Р. и Елвис Х. од раније су познати полицији због више кривичних дела која су починили. Фикрет Р. иза себе већ има разбојништва и сукобе са полицијом, а Елвис Х. је кривично гоњен због крађа и туча. Постоје индиције да су у златару „Опал“ упали дрогирани.

О том злочину писали су и други медији:

Ухапшен разбојник који је опљачкао златару у Новом Пазару
Крвави епилог пљачке у Новом Пазару

Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

Napisao/la Миле Лазаревић na 08/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

У данашње време људима је све теже и да замисле да неко некоме помаже тек тако и без задњих намера. Тешко им је да поверују у то да се неко бави синдикалним радом несебично. Уобичајена сумња је да синдикални активисти имају неки интерес, најчешће мисли иду ка томе да они – сигурно добијају новац за тај рад или имају додатне погодности, блиски су руководству послодавца па ће то искористити за напредовање, итд. Ма шта ту има да се мисли? И зашто баш да им помогнемо у остваривању личних амбиција. Ми ћемо добити шта?

Тешко је људима да схвате и прихвате чињеницу да је неко спреман да жртвује миран живот и слободно време да покуша променити на боље систем изнутра, да тај неко тек тако изабере тежак пут уместо да оклева и чека боља времена или једноставно да се препусти судбини.

А у ствари, не треба ту много да се мисли. Ако сматрамо да постоји потреба да наша права и наши раднички интереси буду заштићени, требало би да и сами активно учествујемо и „узмемо ствар у своје руке“. Да сами одлучимо који људи ће да нас представљају. Да то омогућимо људима који нам уливају поверење, да делују и говоре у наше име и да им дамо пуну подршку. Морамо заувек оставити иза нас време када су људи на такве позиције именовани путем формалних или унапред режираних избора. Не треба препустити било коме да гласа и одлучује у наше име. Тек ако активно учествујемо у раду синдиката и избору руководства, тада имамо и морално право да критикујемо изабране, да им тражимо полагање рачуна али и оставке уколико не оправдају наше поверење.

Време је да и МУП схвати оно што успешни послодавци одавно знају – да ефикасне синдикалне или професионалне организације могу да буду изузетно корисне за било ког послодавца, јер преко њих добија праву повратну информацију не/задовољства радника. Информацију неискривљену страхом, неоптерећену болесном зависности и улизиштвом или пак наглашено стегнуту због хијерархијске структуре. Ова врста односа често може сачувати неку организацију од колапса, изазваног одвајањем руководства од реалности, претераним отуђењем руководства од запослених.

Могућности које пружа синдикално и друго удруживање не користе се довољно ефикасно у нашој земљи, ту смо јако далеко од жељеног у поређењу са земљама са развијеним цивилним друштвом. Стиче се утисак да се традиционални синдикати и професионалне организације, велике синдикалне централе у Србији, али и репрезентативни синдикати у МУП, углавном одржавају на инерцији чланства из прошлости, које се све више и више смањује. Имамо и много нових малих синдиката који, подстицани разочарењем и незадовољством или пак од стране послодавца, ничу свакодневно, али ту ипак нема довољно нових идеја, синдиката спремних да понуде алтернативу. Част изузецима.

Ипак, постоје разлози за оптимизам, јер видимо више позитивних резултата проистеклих из привременог или трајног удруживања. Запослени у јавном сектору, па и МУП, у последњих неколико година изгледа да доживљавају судбину оних који раде у приватном и потребан им је снажан и добро организован синдикат. Синдикат српске полиције доказао је да је у стању да покаже да у МУП раде живи људи, грађани Србије са именом и презименом, а не само анонимни бројеви. Надамо се да ће тај тренд да се у будућности настави и прошири!

Упркос одређеним ограничењима у остваривању права на слободу удруживања у МУП-у (нарочито у погледу спровођења ефикасних штрајкова), и даље има довољно механизама да утичемо и штитимо интересе запослених путем протеста, јавних кампања, тужби судовима због незаконитих одлука и слично. Наравно, основни услов за све то јесте активна подршка чланства. И укпрупњавање синдикалне сцене!

Времена се мењају и захтевају се нови односи са јавношћу и са чланством, што заузврат захтева реформу целокупног синдикалног покрета. Неизбежне су болне реформе свих синдиката, али оне генерално морају имати благотворан ефекат ако се правилно спроведу, а то се не може десити без сарадње људи који су свесни проблема у потпуности. Синдикати се морају одрећи неких људи који су годинама својеврсни синдикални фикуси, људи који годинама обављају одређене одговорне функције у синдикатима без икаквих резултата у раду. Савремени облици организације синдиката не смеју да дозволе постојање функционера који су само неми посматрачи већ сви морају бити активни учесници и давати адекватан допринес.

Синдикат српске полиције од свог оснивања био је лидер у иновацијама у раду, приступима решавању проблема, предлагали смо решења, често и непопуларна, али сврсисходна и ефикасна. Све више и више људи почиње да схвата неопходност примене таквог приступа раду са члановима, решавању проблема, неопходност приближавања и изградњи поверења и сарадње са организацијама цивилног друштва и независним државним органима, тако да нема сумње да ће у нашем синдикату бити довољно људског капацитета за спровођење неопходних реформи и враћања синдикализма у МУП на „прави пут“!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Napisao/la Миле Лазаревић na 07/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Никада није било више дилема него што је то случај данас – да ли су синдикати и други слични облици удруживања уопште добра или лоша ствар за запослене? Сви послодавци, у различитим областима, својски заступају савремену тезу да синдикати ништа корисно не раде већ коче реформе, а самим тим и економски и сваки други развој.

Послодавци понекад тврде да их синдикалне вође уцењују и прете им непотребним ударима и тако себи неовлашћено обезбеђују додатни приход или друге користи.

Сведоци смо постојања и таквих синдикалних лидера који показују животни стандард у нескладу са својим основним занимањима – наставници, рудари, поштанских радници, полицајци итд. Сведоци смо и метеорских каријерних успона појединих синдикалних лидера! На нека лица првих људи синдикалних организаџија навикли смо тако дуго да их узимамо здраво за готово, као да су рођени и да ће увек бити синдикалци. Највеће и најстарији организације међу њима имају моћне елементе корпоративне структуре.

Некада је то оправдано, некада не, али на синдикате по дифолту пада критика, слично као на политичке партије – да ништа корисно не раде и никоме не помажу, осим личном интересу малог круга људи блиских њиховим лидерима.

Дакле, намеће се закључак да су они заправо штетни облици удруживања запослених?

Међутим, људско памћене генерално је кратко, а сећање на историјске моменте изгледа још краће и лако се заборавља да већина права која уживамо данас нису одувек била ту и да су освајана у некој ранијој фази, често уз цену озбиљних жртвава, протеста, штрајкова, отпуштања са посла. То не значи да та права не могу врло лако бити изгубљена. Јесмо ли брзо заборавили блиску прошлост када смо радили и преко 250 сати месечно? Без увећања за ноћни рад, прековремени рад, рад на дан државних и других празника… Да ли је тако брзо избледело сећање на малтретирање полицајаца од стране надобудних старешина и кажњавање умањењем плате без повода и без права на жалбу?!

Права су изборена тешком муком а лако их можемо изгубити и због тога свако од нас мора да буде спреман, да лично учествује у заштити својих права и легитимних интереса. Ако нисмо спремни да дамо све од себе, не можемо ни да очекујемо добијање жељеног резултата. Када немамо довољно снаге да се сами одупремо, она се стиче удруживањем – формалним или не. Срећом, увек постоји могућност да удружимо снаге са људима који се боре за исте циљеве и заједничким напорима постигнемо жељено. Избор је само наш лични.

У већини случајева, међутим, људи схвате ову могућност, на другачији, тежи начин. Тек у, по њих лично, тешком тренутку, када су им директно угрожена права или интереси, одлучују да се придруже великој и јакој групи. Па чак и тада, када се нешто тако деси и одлуче се за придруживање синдикату, бринући само о себи, неки од њих и тада желе да остану анонимни и не подлегну ни минималном ризику.

Но, то их не лишава права да критикују оне који покушавају да учине нешто за опште добро. То их не спречава да поставе питање „Шта је то синдикат урадио за њих?“. Заборављају да синдикат није нека отуђена организација, страно ткиво на телу запослених, већ смо синдикат сви ми заједно.

Синдикат је јак онолико колико смо сложни и колико су активни и на борбу спремни сви његови чланови!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Делују ли вам забринуто за судбину радника?!

Допис упозорења у вези са распоредом рада у Жандармерији

Napisao/la na 02/11/2016. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Допис упозорења у вези са распоредом рада у Жандармерији

Београд, 02.11.2016. године, – Генерални секретар синдиката српске полиције Виктор Ратковић упутио је допис руководиоцима Жандармерије, у команди и у свим одредима, у којим их упозорава на обавезу поштовања важећих прописа који се директно односе на радноправни статус запослених.

Наиме, уочена је пракса непоштовања прописа у Жандармерији код прављења распореда рада, код позивања и издавања налога за прековремени рад. Дешавало се и да распоредом рада није одређено време почетка и завршетка радног времена, већ једноставно стоји одредба „Од 10,00 – до по потреби“, што је заиста несхватљиво.

Верујемо да ће ово добронамено упозорење имати ефекта и да ће се стати са овом праксом, те да нећемо морати да примењујемо репресивне мере у настојању да заштитимо права наших чланова и других запослених. Јер, подсетимо и на то – старешине нису изузете од дисциплинске и кривичне одговорности!

Служба за информисање ССП