Београд, 11.02.2016. године, – Поводом све чешћих поговарања, разних тумачења, добронамерних али и злонамерних прича и причица, па и „пријатељских“ савета појединаца али и неких од синдиката, правни тим Синдиката српске полиције, након извршене анализе, дао је следећу препоруку колегама са решењима „послови анализе ризика“:

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА ССП
у вези са поступком по жалбама на решења о премештају
на радна места „послови анализе ризика“

• Жалбена комисија Владе, која је једина надлежна да одлучује по жалбама на решења о премештају на радна места „послови анализе ризика“ још увек није донела НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ по основу тих жалби, тако да је жалбени поступак још увек у току. Сходно члану 237. Закона о општем управном поступку, рок за доношење решења по жалби и достављање решења странци је два месеца од дана предаје жалбе. Како су жалбе предаване до 25.12.2015. године, то значи да овај рок за одлучивање по жалби истиче најкасније 25.2.2016. године.
• Како другостепени орган (Комисија Владе) још увек није донео (коначна) решења по жалбама запослених то се још увек нису стекли услови за подношење тужби и покретање управних спорова пред Управним судом. Наравно, уколико Комисија Владе не одлучи по жалбама у законском року од 60 дана, сви они који су поднели жалбе стичу право на подношење тужбе Управном суду због тзв. „ћутања управе“ (члан 19. Закона о управним споровима). Дакле, још увек нема законских услова за подношење тужби Управном суду!
• Комисија коју је формирао министар унутрашњих послова и која је са списка оних који су добили решења за радна места „послови анализе ризика“ „скинула“ 402 запослена је параправна категорија, јер начин на који је она формирана, на који је она радила и одлучивала нема утемељење у законским прописима. Донета решења о премештајима је могао (усвајањем жалбе) поништити само доносилац тих решења – а то су били директор полиције, начелник Сектора за ванредне ситуације и начелник Сектора за људске ресурсе, никако министар, нека министрова комисија или било ко трећи (осим, наравно, Владине комисије као редовног другостепеног органа). Из овог разлога одлуке комисије коју је формирао министар и која је са списка „скинула“ 402 запослена немају никакву правну тежину! Овоме у прилог говори и чињеница да нико од запослених који је одлуком те министрове комисије „скинут“ са списка премештених није добио ново решење којим се распоређује на пређашње радно место, нити на неко друго радно место. Формалноправно – сви запослени који су премештени на радно место „послови анализе ризика“ се и даље налазе на том радном месту.
• Како је изменама Правилника о систематизацији од 31.12.2015. године око 1.050 радних места „послова анализе ризика“ укинуто, то значи да је око 1.050 запослених распоређених на ова радна места (од укупно 1.475) постало „нераспоређено“, мада званичници МУП-а тврде да нико још увек није формалнио нераспоређен. Ко су ти који су постали, и да ли су уопште постали нераспоређени и даље је непознаница, јер још увек нико није добио решење о нераспоређености, иако би то, формалноправно гледано, требало да буде случај још 1.1.2016. године. Треба напоменути да запослени стиче право на жалбу на решење о нераспоређености тек након што му то решење буде уручено. Када (и ако) таква решења буду уручивана, Синдикат српске полиције ће својим члановима обезбедити бесплатну правну заштиту у виду жалбе на та решења.
• Због свега наведеног нико од запослених који су поднели жалбе на решења о премештају не треба да даје писану изјаву о повлачењу поднете жалбе јер се тим дефинитивно и бесповратно одриче права жалбе и правног пута за заштиту својих права и остаје на милост и немилост МУП-а који га може прогласити прекобројним, тј. технолошким вишком. Дакле, све до дношења нових решења којима бисте били враћени на пређашње радно место или до доношења одлуке Жалбене комисије Владе РС по жалбама – НЕ ПОВЛАЧИТИ ПОДНЕТЕ ЖАЛБЕ, без обзира на обећања и притиске да то урадите.

Правни заступник
Владимир Радовановић

Председник СК ССП
Виктор Ратковић