Полицајци на улици свакодневно бију битку, најпре самим са собом, па онда са криминалцима. Суочени су са неспорно високим нивоом стреса. А подршке скоро ниодкуда. Наш послодавац, наша држава, наши политичари и јавност, морали би да нам дају бољу подршку и да цене жртву коју подносе сви они који носе значку!
Опасност је нешто кроз шта полицајци, као спроводиоци закона, пролазе сваког дана. Прати их неизвесност да ли ће се уопште вратити са посла тог дана. Такође, то су и страхови које имају породице док своје вољене испраћају на посао. То је нешто на шта су сви спремни. Једноставно, опасност, стрес и неизвесност – то је део позива полицијског службеника.
(Упозоравамо вас да видео садржи потресне сцене, а овај текст је и написан као реакција на њега.)
Поред преживљавања страха и бриге да ће га нека будала, болесник, убити из крајње безвезног разлога, спроводећи закон полицајац мора да слуша, од наизглед поштених грађана, глупости као што су „од мог пореза примаш плату.“ А, ти злонамерници, заборављају да и полицајци плаћају порез као и сви они. Зар би требало да полицајци кажу „ми смо самозапослени.“? Ти „поштени“, али и завидни или злуради, грађани, често нису свесни неправде коју чине и увреде коју шаљу онима који брину за њихову безбедност.
Молимо вас, све оне који се непромишљено жале на плате које примају, а које су више него бедне, или на бенефиције које полицајци наводно имају, а које су практични изгубили већ давно, натерајте да поново погледају приложени видео запис, и ваљда онда неће имате образа да се и даље жале.
Шеф службе за информисање
Миле Лазаревић
