Србија, нажалост, није земља која се може похвалити запосленошћу – напротив, поједини су срећни и када на неколико дана у месецу успеју да пронађу неки послић. Но, веровали или не, у истој тој Србији постоје људи који раде читавих 450 сати месечно!

Реч је о запосленима у Одељењу за послове исхране и смештаја МУП-а Р. Србије који приликом рада на терену (подручју Копнене зоне безбедности: Кадрова Чука, Мадјере, Козјак, Трн, Врапце, Табалије, као и на другим местима приликом теренског рада) раде од ране зоре (6h) до мркле ноћи (21h)!

У потрази да, најпре, сами себи објаснимо разлог овакве појаве, дошли смо само до једног могућег закључка – неко „високообразован“ је читајући члан 60. Устава Републике Србије превише озбиљно схватио зајамчено право на рад и решио да га буквално примени. Наравно, не на себи, већ на другима. И, наравно, за дупло или трипло мање паре него ли што он оствари за три пута краће радно време.

А овако изгледа (нака)радни дан кувара и његовог помоћника на терену. Устајање у 5.30. Спремање доручка почиње у 6.00. Након завршетка доручка (10.30), одмах се почиње спремање ручка, који траје до 15.00 сати. Следи спремање вечере, која траје до 19.30. Након вечере следи чишћење кухиње до 21.00 сат. И тако целих месец дана, сваки дан, од понедељка до недеље – без дана недељног одмора.

Математика је егзактна наука и она „каже“ да овим темпом рада запослени у кухињи за месец дана раде читавих 450 сати (30*15h). Овакав надничарско-феудални рад међутим не одражава се на висину зараде ових људи, јер у њиховим платним листама и временицима рада подаци су другачији – да су, заправо, радили 174 сата. Неко, ко уноси ове податке, очигледно не зна да „гледа“ у сат! Поставља се питање шта такав неко тражи у било ком државном органу, а камо ли у МУП-у?! За шта прима плату?! Чиме је заслужује?! Тиме што другима који свој посао раде одговорно и беспоговорно украде зарађених 276 сати?!

Уз све ово, услови рада у кухињама су катастрофални. Наиме, иако је температура, испаравање, односно влажност ваздуха у кухињама знатно виша и неповољнија него напољу, у овим кухињама не постоје клима уређаји и вентилација. Али ни недостатак клима уређаја није једини. Недостају и средства за рад: ножеви, посебни судови и друга средства за рад у кухињи, па кувар и помоћни радник приликом поласка на терен са собом од куће понесу знатан део прибора за спремање хране.

Синдикат српске полиције овакве „услове“ рада сматра недостојним човека и захтева Од МУП-а хитно изналажење решења како би престала ова талачко-ропска појава. Подсећамо да се на овај начин крше готово сва права у погледу радног времена:

• право на исплату оног што се заради, односно право на слободне дане на име вишка остварених сати;
• право на дневни одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа;
• право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно;
• ограничено радно ангажовање на 60 часова недељно, а што је, према Закону о раду, максималан број часова које неко у току једне радне недеље може бити ангажован, чак и у случају прерасподеле радног времена.

Како је политика ССП увек била не само да се указује на проблеме и неправилности, већ да истовремено предлаже начин њиховог решавања и отклањања, то и овај пут предлажемо да се убудуће у овим кухињама ангажује додатни број кувара и помоћних радника, те рад организује у две смене.

Но, за потпуно и праведно отклањање последица потребно је да се досадашње напред описано ангажовање кувара и помоћних радника или плати на одговарајући начин или да им се омогући коришћење слободних дана по основу вишка остварених сати. У том смислу, потребно је да МУП овим својим запосленима понуди склапање споразума о вансудском поравнању, којима би био прецизно уређен начин остваривања свих права које су запослени поштено стекли и зарадили, а уједно избегло да се МУП у судским поступцима изложи додатним (непотребним) трошковима.

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић