Након скоро три месеца борбе, коју је водио Синдикат српске полиције, за исплату посебне накнаде полицијским службеницима Полицијске управе у Врању, ангажованим на раду са имигрантима у месецу децембру прошле године, коначно ће исплата зарађеног новца бити извршена до краја ове седмице. То нас, међутим, није спречило да поставимо питање одговорности оних који су нерадом или неодговорношћу допринели том маратонском поступку.
Нисмо планирали ни да објављујемо овакву вест јер се ту заиста немамо чиме дичити и поносити – једва се изборисмо за исплату зарађеног! Јака ствар! Али, с обзиром да се један репрезентативан синдикат, Независни синдикат полиције или, како то они воле за себе да кажу, „највећи синдикат“, хвали том исплатом као својим великим успехом, не можемо да останемо неми. И то из више разлога.
Најпре, морамо да кажемо да је тужно по синдикализам и све запослене у МУП, када се репрезентативан синдикат хвали таквим „резултатима“! Још тужније је када се тај синдикат, у недостатку свог рада, хвали туђим трудом, туђим потрошеним временом.
Историју наше борбе за исплату те накнаде немамо уопште потребу да доказујемо, остала је забележена и може се видети на нашем сајту у текстовима извештаја са месечних састанака у Кабинету, где је то питање у континуитету било на дневном реду. Али смо дужни истину нашим члановима и свим запосленима.
Независни синдикат полиције ни на који начин није учествовао у решавању овог проблема, напротив њихов представник у Врању је човек који се пре може назвати делом тог проблема. Наиме, члан ИО НСП из Врања, који се данас хвали некаквим резултатом, командир је Полицијске станице у Прешеву, Марјан Петровић. Командир са израженим начелничким амбицијама, по добром старом обичају тог синдиката.
Подсетимо, реч је о једном од дугогодишњих руководилаца ПУ Врање, ПУ у којој годинама нису издавани налози за прековремени рад. Тако да су приче о синдикалним успесима руководиоца који не поштује основна права запослених – у најмању руку лицемерне. Јер, док у ПУ Врање није заживео ССП, запослени, а богами и руководиоци нису знали како изгледају налози за прековремени рад. А хвалити се исплатом посебне накнаде једнако је хвалити се исплатом путних трошкова – и у једном и у другом случају реч је о неотуђивом праву запослених.
Командир полицијске станице Прешево, господин Марјан Петровић, никако не може бити заслужан за решавање овог проблема кашњења у исплати зарађеног, већ напротив, као руководилац он је један од одговорних за то. Он је део МУП-ове администрације, оличења спорости и склоности ка компликовању и најједноставнијих процедура. Господин Петровић је морао да по службеној дужности, као старешина људи који су оштећени, покрене то питање и ургира решавање, а не да, како су цинично навели „чека да му се обрате запослени“, и то исти они којима је старешина!!!
О поверењу запослених у ПС Прешево најбоље говори податак да су преко 90% њих чланови управо нашег синдиката. Синдиката српске полиције чији активисти стоје уз људе у строју, на пункту или у рову, деле храну и воду са њима. Не седе у топлим командирским канцеларијама, не командују и дисциплински не гоне своје колеге! Наши активисти дисциплинске пријаве пишу против старешина, по заслузи.
Синдикат српске полиције наставља искрену борбу, а запослени нека и надаље цене и добро промисле којем синдикату ће дати поверење. Да ли ће бити чланови синдиката који се бори за њихов интерес или ће ићи у синдикате који су, њиховим новцем, спонзори послодавца.
Служба заинформисање ССП
Миле Лазаревић
