Један од кључних захтева у петицији Синдиката српске полиције, за коју ових дана скупљамо потписе, јесте захтев за измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

Наиме, Синдикат српске полиције у више наврата се обраћао руководству Министарства унутрашњих послова захтевом да се у редовно радно време урачуна и време које полицијски службеник проведе на службеном путу у циљу обављања посебног задатка, као што су обезбеђења јавних скупова и спортских манифестација, односно других сличних ангажовања за обављање посла изван редовног места рада, као на пример излазак ватрогасаца-спасилаца на испомоћ код већих пожара или елементариних непогода, али та наша обраћања остајала су без адекватног одговора.

Пошто већ у МУП-у није било разумевања обратили смо се и Министарству рад, борачка и социјална питања, ради тумачење појединих одредби прописа који регулишу ту материју. Од њих нисмо добили никакав одговор ни након годину дана, те је постало јасно да је, као једини, пут за решење овог проблема преостала петиција!

Несхватљиво је и немогуће пренебрегнути чињеницу да се та путовања врше ради обављања задатка, да је то путовање, под оружјем и опремом, организовано и спроведено од стране послодавца ради одласка на место извршења конкретног задатка и повратка у базу ради раздуживања опреме. То путовање никако не може бити у истој равни са путовањем ради редовног доласка и одласка са посла!

Време је да послодавац схвати и прихвати то да путовање полицајца под опремом није исто што и путовање високих функционера МУП у климатизованим лимузинама! Нити смо ми жељни туристичких обилазака наше лепе Србије под оружјем и са командирима! Има за то лепших начина, у комотној цивилној одећи, уз породицу и пријатеље!

Позивамо све колегинице и колеге да потписом петиције дају подршку за измену ове неправде! Верујемо да нас послодавац овог пута чути и уважити, неће моћи да игнорише потписе неколико десетина хиљада запослених!

Можда ћемо морати и на улицу да изађемо, није искључено да са све члановима породице, који трпе док смо ми „ни на небу ни на земљи“, т.ј. док путујемо „из забаве“ широм Србије!

А у крајњем случају, остаје нам суд. Можда ћемо ипак морати на суду да доказујемо јесмо ли залудни туристи или полицајци на извршењу задатка! А то ће онда свакако да кошта знатно више, камате су ту, адвокати и судије не раде бесплатно! Правда јесте спора али је итекеко достижна!

Служба за информисање ССП