Са великим болом задесила нас је вест да је млади полицајац Мирослав С. убијен јутрос  на дужности, у интервенцији хватања пљачкаша златаре у Власотинцу.
На жалост, сваке године по неки полицајац, штитећи животе или имовину грађана, бива рањен или убијен на дужности.
Као главни узрок оваквом стању српске полиције, видимо недовољну обученост и опремљеност полицајаца. Као и увек, надлежни истучу недостатак финансија и економску рецесију која погађа и полицију.
Чланове Синдиката српске полиције не интересују оправдања, по ко зна који пут питамо се колико вреди људски живот? Колико вреде сузе родитеља, супружника и деце која испраћају мртве хероје на вечни починак?
Да ли је живот председника државе, премијера, министра, директора полиције или начелника вреднији од живота полицајаца? Одлично занмо да за њих и њихово обезбеђење има пара за набавку свих могућих средства заштите. Нема штедње за њихове блиндиране аутомобиле, панцире, обуке у гађању и слично?
Питамо се ко ће преузети моралну и командну одговорност за овакво стање у полицији? Ко ће преузети одговорност због тога што у полицији нема описа радних места и акта о процени ризика на основу чега ће се опремити полиција? Ко ће преузети одговорност што су полицајци из станице упућени без панцира, шлемова и дугог наоружања? Ко ће преузети одговорност због тога што полицајци недовољно добро гађању јер се обука не спроводи или се спроводи једном годишње?
Хоће ли начелник Управе полиције, генерал Младен Курибак моћи да објесни породици убијеног полицајца зашто је Мирослав на интервенцију отишао без панцира? Хоће ли моћи да објасни зашто није предузео све мере да се панцири набаве и поделе?
На жалост, у овом као и у другим случајевима, по старом обичају неће одговарати нико.  Ипак је положај, фотеља и огромна плата, дража од преузимања командне и моралне одговорности!
Препоручујемо министру, директору полиције, начелнику сектора финансија, начелнику Управе полиције, да је боље да на сахрану не долазе. Да не иритирају породицу и полицајце јер ништа ново у посмртном говору од њих нећемо чути а што до сада нисмо чули у свим предходним сахранама мртвих хероја.
Да нагласимо, од обећања се не живи – у полицији се од обећања умире!
Искрено саучешће породици покојног колеге.
Нека га анђели чувају, када држава није желела да га сачува!

  Број:  146и/012
Београд, 14.12.2012. године

Портпарол и шеф службе за информисање
Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан