Синдикат српске полиције ће свакодневно, у циљу изазивања јавне осуде и подизања нивоа заштите на раду, упућивати дописе и обраћати се јавности уз помоћ медија, и постављати питања премијеру Србије и надлежним лицима у МУП Србије, све до добијања конкретних одговора, односно предузимања конкретних мера у циљу смањења напада, повређивања и смртности полицијских службеника на дужности.
Свакодневно ћемо постављати десет питања:
1. Зашто полицајци у Србији не задужују, као личну опрему, лаке панцирне прслуке као превенцију од напада хладним и ватреним оружјем?
2. Зашто у сваком патролном возилу полиције, у пртљажнику нема два тешка панцира, шлема, наоружања са дугом цевима (пушке)?
3. Колико у полицији опште надлежности има исправних панцира, да ли су и коме додељени?
4. Шта је држава конкретно учинила, од предходних убистава полицајаца на дужности до данас, у смислу превенције и смањења смртности на дужности? Да ли је урађена анализа и који је закључак анализе? Шта је предузето и какви су резултати?
5. Шта је конкретно учењено на плану обуке и поступања у опасним ситуацијама? Да ли су донета упутства и правилници?  Да ли је обука за употребу ватреног оружја адекватна и какви су резултати?
6. Да ли су закони довољно добри? Да ли је потребна измена, како би се полицајцу у поступању дала предност, а не криминалцу као што је случај сада? Шта ће се конкретно учинити и који је крајњи рок?
7. Да ли министар, директор полиције, начелници управа, осећају одговорност због тога што запослени гину јер немају адекватну заштитну опрему или су недовољно обучени? Ко ће је спреман да сноси одговорност због тога?
8. Када ће јавно рећи шта су конкретно учинили да се смање напади на полицију, тешка повређивање и убиства? Односно, какви су резултати тог рада.
9. Ако су полицајци представници државе – по изјави премијера, да ли држава планира заштиту својих представника и стриктну примена закона? Када ће почети са кажњавањем криминалаца и насилника који за пример треба да служе осталима који ометају, спречавају или нападају полицијске службенике на дужности?
10. Да ли је можда став државе да јој је јефтиније и исплативије да плаћа одштете и сахране, него да улаже у професионализацију, стручност и обученост полиције?“
Подсећамо, у полицији се од обећања не живи – у полицији се од обећања постаје мртав херој!

 Број:  148и/012
Београд, 16.12.2012. год.

Портпарол и шеф службе за информисање
Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан