Skip to main content

Аутор: Миле Лазаревић

Политика потврђује писање ССП о расипању новца МУП-а

Новинар дневног листа „Политика“, Александар Бојовић,  у свом тексту објављеном 17.01.2017. године на порталу тог листа, пише о финансијским проблемима Министарства унутрашњих послова, и на најбољи начин потврђује нашу причу по том питању. Коначно су на наплату стигли стари грехови бивших министара и начелника Сектора за материјално-финансијске послове. Тужбе запослених, старе и по десетак година, добиле су свој епилог. Радници су били у праву, МУП је дужан својим запосленим огроман новац. Наравно увећан за судске трошкове и законске камате.

Могли смо, ових дана, у медијима прочитати и да је држава финансијски помогла Јавно предузеће „Железнице Србије“ у знатној мери, управо ради исплате потраживања радника, по истом основу, а како би спречили банкрот Железница. С правом можемо поставити питање зашто држава не помогне и МУП као државном органу? Да ли је банкрот МУП држави прихватљивији од пропасти Железница?

Текст из Политике:

За принудне наплате МУП прошле године издвојио 1.6 милијарди динара

Министарство унутрашњих послова сваке године даје огромне паре за судске трошкове, пенале и казне. Према подацима МУП-а достављеним „Политици” Законом о буџету за 2017. годину за измирење обавеза насталих вођењем наведених поступака предвиђено је 1.221.154.000 динара. Реч је о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника…

У буџету за 2016. било је одређено 696.770.000 динара али је до краја године више него дупло „пробијен”. Планиран новац за судске трошкове потрошен је до почетка јуна 2016. Након тога паре су преусмераване са других апропријација (буџетских ставки) у складу са чланом 56 Закона о буџетском систему у укупном износу од 894.309.292,41 што је знатно угрозило рад Министарства унутрашњих послова, наводе у овом министарству. Укупна свота новца утрошена за судске трошкове у 2016. години у МУП-у је 1.591.079.292,41 динар.

Према нашим сазнањима, недељно је са рачуна МУП-а прошле године скидано и по 50 милиона динара по извршним налозима суда. У МУП-у Србије ради више од 42.800 људи а многе тужбе датирају и од пре десетак година. Такође, велики број полицајаца ради ноћу, викендом, прековремено, а некима тај рад није исплаћен због чега су и одлучили да туже своју службу.

Оригинал чланак у Политици можете погледати ОВДЕ.
Ми смо, како рекосмо, већ раније писали на ову тему у следећим текстовима:
 Кривичне пријаве против распиника у МУП
Зашто касни накнада за путне трошкове?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Саветници, помоћници… окупација администрације!

Пре пар дана похвалисмо министра просвете, господина Шарчевића, како, за разлику од руководства нашег министарства, схвата сву озбиљност ситуације и размере системског расипања новца, те упозорава одговорне да више неће бити толеранције за такво понашање, кад оно…

Јуче освану вест да поменути господин министар има ни мање ни више него 11 помоћника, три посебна саветника, једног саветника (ваљда обичног наспрам ових посебних), четири државна секретара и једног секретара (да л обичан ил специјални, није прецизирано). Мало ли је за једног министра?

Али да је он једини, ни по јада не би било…

Наше министарство ни најмање не заостаје. А и зашто би? На званичном сајту МУП доступни су подаци о три државна секретара и пет помоћника министра. О броју саветника ни речи, број нам није познат али је зато један од саветника, и то специјалан, Амадео Воткинс, јако добро (ал не и по добру)  познат свим запосленим у МУП. Ето, скромније него у министарству просвете, рећи ће неко. Да, али занемаримо Дирекцију полиције и број људи у непосредном окружењу директора полиције.

Не смемо да тврдимо, али верујемо да би се директор полиције Владимир Ребић добро помучио док се сети имена свих својих саветника и помоћника. А саветници и помоћници се множе већ годинама. Скоро све њих, садашњи директор наследио је од свог предходника Милорада Вељовића. Вељовић је за своја, скоро па цела, два мандата умножавао помоћнике, делио титуле и функције по заслугама, према личним симпатијама али и доста смењених начелника Полицијсих управа, формално је унапредио пребацивањем у Дирекцију полиције и именовањем их за своје помоћнике. Ваљда уздајући се у ону стару да непријатеље треба држати уз себе, на оку. Често је Вељовић, обезбеђујући „верност“ и послушност, функције помоћника додељивао и људима које је упућивао у унутрашњост. Бројни су примери начелника ПУ са том функцијом.

А све те људе неко мора да плати. И то дебело!

Да све функционише како треба па да и разумемо, јер велики су системи Дирекција полиције и МУП. Није лако ускладити функционисање и рад више од 42.000 запослених. Али то није случај, напротив. Што више саветника и помоћника то све компликованије процедуре. Од најобичнијих процеса направише компликоване процедуре, са милион беспотребних потписа, сагласности, одобрења… За баналне проблеме бивају формиране комисије, радне групе, тимови…

У јеку реформи МУП та фиктивна радна места остадоше недодирљива а уместо упрошћавања система добисмо нове секторе, нова одељења, службе и управе. Поједина одељења имају тек начелника, заменика начелника и свега пар извршилаца! Али, битно је звати се начелником! Лепо звучи а и доноси углед у родном селу! Доноси то звање и веће паре, добар мобилни да се покаже на весељима и сахранама, а и службени аутомобил за до села.

Искрено, не бисмо били превише изненађени ни уколико освану нека нова радна места у номенклатури МУП, као на пример: саветник за топлу воду, саветних за хладну воду, саветник за заливање кактуса, заносач у кривини али и саветник заносача…

Пријатно нам било. Само – до када?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Кривичне пријаве против расипника у МУП

Београд, 10.01.2017. године, – Пре пар дана је актуелни министар просвете Младен Шарчевић, у изјави за медије, саопштио да су директори појединих школа направили велике а непотребне трошкове министарству и да он то неће толерисати. Повод је била чињеница да су „школе у Србији у изгубљеним споровима направиле дуговања од око 215,5 милиона динара које ће министарство морати да покрије“. Господин Шарчевић је упутио писмо свим директорима са последњом опоменом да ће бити покренути кривични поступци против оних који наставе да „срљају“ у судске поступке за које знају да ће бити изгубљени.

Синдикат српске полиције на то може рећи само – свака част господине министре! Тако се ради! А не као у Министарству унутрашњих послова, где се скоро па не зна ни ко пије ни ко плаћа. У ствари зна се – пију неодговорни руководиоци а плаћају радници!

МУП је вероватно рекордер, међу свим министарствима, по висини планираних средстава за судске трошкове и казне. Чак милијарду и двеста милиона динара (1.200.000.000) у буџету министарства за 2017. годину намењено је тој сврси. А то је дупло већа цифра од прошлогодишње.

Наиме, у прошлој 2016. години испланираних и опредељених 600 милиона динара било је недовољно. Та средства су утрошена већ половином године а онда су уследиле принудне судске наплате. Седмично је са рачуна МУП скидано по око 50 милиона по извршним налозима суда. Као решење тог горућег проблема неко генијалан се досетио да забрани награђивање запослених и тако спаси буџет!

Подсетимо, овде се ради о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника и накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла. Тужбе датирају од пре десетак година, када су „стручњаци“ из МУП-а сматрали да смо ми изузети из правног система државе, да Закон о раду и њиме призната радна права, не важе у полицији. Сматрали су себе јачим од суда, дрско и бахато системски ускраћивали права запосленима, али ето, коначно и то стиже на наплату.

Пре пар година, руководство Синдиката српске полиције предложило је тадашњем министру, да МУП понуди споразум за вансудско поравњање, којим би се запослени (који га прихвате) одрекли затезних камата а да МУП накнаду исплати у више рата и на дужи период, како то не би угрозило нормално функционисање министарства. Добијен је одговор који нас није зачудио, а поједностављен би гласио „Нећу ја довека бити министар, видећемо ко ће то једног дана решавати и плаћати.“ Тај одговор је само потврдио осећај који сви запослени иначе имају, да проблеме нико не жели да сагледа и решава системски, да је руководиоцима лакше гурнути их под тепих и правити се наиван и необавештен.

Данас поново, неки нови, руководиоци мисле да су недодирљиви и богомдани, права запослених свесно крше а на примедбе и указивања дају одговор „Тужите ако сте незадовољни.“ И заиста, може им се, јер нико од њих не одговара за пропусте и финансијску штету коју тако праве запосленима али и министарству у целини. Свесно нарушавају финансијску стабилност МУП, наносе штету буџету државе и за то не одговарају.

ССП овим путем позива министра Стефановића да се угледа на колегу Шарчевића, да наложи предузимање мера према одговорнима за ускраћивање права запосленима, који својим поступцима неминовно доносе беспотребне, додатне трошкове буџету. Министар треба да зна да „спор против МУП није добио само онај ко није тужио“! О свим пропустима руководилаца редовно ћемо извештавати Сектор унутрашње контроле и Кабинет министра и захтевати повратне информације о предузетим мерама. А право на тужбу суду биће коришћено у већој мери него што је то био случај последњих година, уколико не буде позитивних помака.

Илустрације ради, за предвиђених милијарду и двеста милиона, које ће МУП исплатити као казне и пенале, могли бисмо да набавимо најмање 1200 патролних возила. А знамо какав нам је возни парк. О броју компјутера, штампача, или пак делова униформи које тако губимо нема сврхе ни говорити.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Укидање помоћне полиције добар потез

Београд, 09.01.2017. године, – Синдикат српске полиције поздравља најаву министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића да ће Влада РС повући „спорну“ Уредбу коју је Влада донела 29.12.2016. године, којом се регулише питање помоћне полиције у Србији. Сматрамо да је то добар потез који ће смирити тензије у јавности и отклонити недоумице око искрености намера власти у том смислу.

Оно што није добро јесте најава да ће свршени студенти Криминалистичко-полицијске академије због тога остати незапослени. ССП поново указује да је број полицијских службеника на улицама Србије мали и недовољан, све лошија је старосна структура наших јединица и освежавање и подмлађивање путем пријема нових радника је више него хитно. Влада мора изнаћи начин да на регуларан начин запосли младе људе који су завршили основну полицијску обуку у предходној години као и све дипломце КПА. То не треба радити заобилазним путевима, преко помоћне полиције.

Министре, изађите у јавност и саопштите искрено и директно  – за одржавање потпуне безбедности државе Србије и њених грађана, недостаје нам још полицијских службеника! Полицијски посао је један од најтежих и најстреснијих и само у прошлој години је неколико хиљада људи отишло у инвлидску пензију. То се мора надоместити пријемом нових радника!

Од ССП ћете имати подршку у томе, исто као што смо сада први изашли са упозорењем да помоћна полиција није добар начин за решавање проблема недостатка људства. Није лепо, али ни мудро, дипломиране официре полиције у старту деградирати у некакве помоћне полицајце!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Кроз сметове до болесних и немоћних!

Куршумлија, 08.01.2016. године, – Мало село Трпезе, смештено на југу Србије, са једва педесетак становника, тешко је приступачно и преко лета. Данас, на -20 степени уз снег висине преко једног метра, апсолутно сви путеви су непроходни. Село удаљено чак 45 километара од Куршумлије потпуно је оковано снегом.

А до болесних се мора некако, они не могу да чекају путаре.

Једини начин да медицинске екипе стигну до својих пацијената опет је преко наших колега ватрогасаца. Момци који су постали познати пре два дана, Милан и Миодраг, данас су поново на услузи грађанима. Њих двојица су данас превозили лекаре у село Трпезе својим специјалним возилом са гусеницама за кретање по снегу „АТВ Поларис“.

Можда ће неко рећи да смо „сморили“ похвалама за ове момке али смо дужни да нагласимо да су њих двојица само једни од многих неименованих јунака наших дана који свакодневно помажу угроженима. Да ли треба рећи да за њих нема паузе? Прекјуче ауто-пут, јуче потрага за несталима у планини, данас обилазак болесних… Шта ли их сутра чека на нимало пријатних -20 напољу?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Једна од највећих ноћних мора радника од сада забрањена

Преносимо вам текст објављен на порталу „Б92“, ради илустрације савремених кретања у радним законодавствима у свету. С обзиром на то да код нас, барем у већини организационих јединица у МУП, запослени током поподнева сазнају распоред рада за сутрашњи дан, јасно је колико смо далеко од тог истог света, и на ком ступњу се налазимо.

И док оправдања за мале плате и лошу техничку опремљеност, може и да нађе (мада су обично неискрени), држава Србија никако не може да смислено образложи због чега овако нешто није могуће и код нас!

Да ли је заиста толико тешко направити распоред рада за неколико дана унапред??? Да ли је у Србији ратно стање или не што друго, тек већина командира распоред прави тек пар сати унапред. Да ту ипак није по среди њихова нестручност или недостатак добре воље? Било једно, било друго, они ту не треба да буду, да обављају дужност за коју нису способни или добронамерни!

Наравно, ти исти командири су такође извргнути својеврсном малтретирању од стране надређених, позивима у поноћ, хитним ванредним доласцима у јединице… Али ћуте! Ћуте јер су јефтини каријеристи, неспособни да се изборе за себе и своја права. А поверена су им права многих!

Оригинал текста са портала Б92:

Запослени од сада имају право да не одговарају на такве позиве ван радног времена, према закону названом „право на искључење“.

Компаније са више од 50 запослених обавезне су да израде кодекс доброг понашања у којем ц́е бити наведени сати током којих запослени не требају да одговарају или шаљу поруке електронске поште. 

Француска, чланица Европске уније вец́ има 35-часовну недељу која је на снази од 2.000. године, подсец́а ББЦ. 

Предлагачи закона истицали су да запослени који одговарају или проверавају електронску пошту ван радног времена нису поштено плац́ени за тај прековремени рад и да таква пракса сталног “прикључења” на мрежу носи ризик од стреса, сагоревања на послу (бурноут), тегоба са спавањем, а ремети и приватни живот. 

Закон о праву на искључење део је реформе закона о раду и једини је који није изазвао протесте и штрајкове, што није био случај са изменама закона које омогуц́авају послодавцима лакше запошљавање и отпуштање запослених. Његов је циљ да наметне поштовање времена за одмор и годишњи одмор те успостави бољу равнотежу између професионалног и приватног живота. 

Према студији института Great Place to Work, 12 одсто активне популације погођено је болешц́у 21. века, сагоревањем на послу, али „бурноут“ у многим државама није признат као професионална болест. 

У Белгији се законом од 1. септембра 2014. бурноут сматра „психосоцијалним ризиком“ и предузец́а су обавезна да своје правилнике томе прилагоде, али у пракси, на тај се закон ретко кад позива. 

Неке приватне компаније вец́ су покушавале да ограниче својим запосленим коришц́ење електронске поште ван радних сати. 

Тако је на пример немачки произвођач возила Дајмлер 2014. увео опцију за раднике који одлазе на годишњи одмор да уместо поруке оут-оф-оффице (ван канцеларије), запослени могу да одаберу функцију да им се електронске поруке аутоматски бришу.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

УЗБУНА У ЖАНДАРМЕРИЈИ

Према најновијим информацијама са терена, у београдском одреду Жандармерије у току је невиђена хајка на запослене који су се „дрзнули“ да крену у борбу за своја права! Акценат је наравно на члановима нашег синдиката, нашим активистима и према Синдикату српске полиције у целини.

Командири и командирчићи дају себи за право да на испраћају смене прете колегама речима „Од Нове Године ће све бити другачије, због ССП-а!“ Труде се да спрече запослене да изборе своја права, обећавају им „незгодне“ смене у распореду, саветују их „добронамерно“ да одустану од захтева…

А људи су само затражили увид у своје временике рада и налоге за службене задатке за последње три године!!! Чега се то плаши руководство одреда уколико је рађено све по законима а људима поштено плаћен рад? Или пак није па се на овај начин надају избећи одговорност?

Господо старешине, неће вам то проћи!

Председник ССП Лазар Ранитовић разговарао је вечерас са командантом јединице, господином Гораном Драговићем, који је згрожен понашањем своји подређених. Командант је обећао да ће се лично заложити да такви притисци буду обустављени још вечерас! Такође, нагласио је свој став, подударан са ставом директора Ребића и министра Стефановића, да сваки рад мора да буде плаћен! Сваки минут! Да уопште не сме бити полемике на ту тему, нити за тако нештоима разлога!

Верујемо у искреност команданта и надамо се да ће мобинг и злостављање запослених престати! Али опет поручујемо онима који су то радили и раде (а они ће се сами препознати) да неће остати некажњени! Против свих ћемо поднети одговарајуће иницијативе и пријаве! Наши правни заступници су посебно инспирисани за ту врсту „стручњака“.

Министру унутрашњих послова, директору Полиције и команданту Жандармерије, овом приликом, постављамо и једно логично питање: Коме је у интересу да, у освит новогодишњих празника, у време појачаних мера безбедности због опасности од тероризма, уноси немире и шири незадовољство међу припадницима јединице? Нама у синдикату сигурно није до тога!

Појединце подсећамо на Закон о спречавању злостављања на раду и саветујемо да проуче члан 152. Кривичног законика Србије.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Споменик палим борцима у ратовима деведесетих

Панчево, 24.12.2016. године, – Данас је у центру града Панчева подигнут споменик у част палим борцима, припадницима Војске и Полиције који су своје животе изгубили током ратова деведесетих година, од 1991. до 1999. године.

Иницијатива за подизање споменика потекла је од господина Октавијана Секешан председника организације Српски ратни ветерани Панчево, а подржана је од стране Синдиката српске полиције.

Идеја да се подигне спомен обележје стара је петнаестак година и коначно, после 17 од завршетка страдања у ратовима деведесетих, подигнут је споменик на ком су уклесана имена погинулих бораца из Панчева.

Пригодним речима члановима породица погинулих, пријатељима, личним поштоваоцима и представницима организација које поштују пале у ратовима обратили су председник удружења бораца Тодор Стојановић и представник Синдиката српске полиције Небојша Ристић.У име председника Владе Војводине Игора Мировића и лично име Душана Бајатовића обратио се Иван Ђоковић, члан Владе Војводине.

Председник организације Српски ратни ветерани Панчево која је споменик и подигла Октавијан Секешан извинио се и погинулима што им се споменик диже после тако дуго времена а речи извињења упутио је и њиховим породицама. Како је истакао ветерани споменик дају граду и породицама како би био место окупљања и сећања.

Свечано откривање споменика била и прилика да се поделе захвалнице, а посебна захвалност упућена је Душану Бајатовићу који је лично преко удружења Српских ратних ветерана донирао новац за подизање споменика.

Породице, пријатељи и поштоваоци на споменику поново су видели своје али сада по први пут у центру Панчева где су им имена на једном месту. Простор за заједничко сећање на погинуле у ратовима 90-тих у центру Панчева је створен.

Кратко обраћање15723925_1061150423997058_476225777_n председника ССП РЦ Панчево Небојше Ристића преносимо у целости:

Поштоване колегинице и колеге, поштоване породице палих бораца, господине Ђоковићу, драги суграђани, велика је част данас бити на овом месту. Велика ми је част прилика коју имам, да се обратим присутнима у име свих колега који памте, сећају се и поштују жртве људи који су дали за слободу Србије оно највредније што су имали, дали су своје животе. Они су дали животе, нису имали среће да у слободи уживају, да уживају гледају своју децу како расту, неки нису ни имали прилику да постану родитељи. Они су жртвујући животе отишли право у легенду, у незаборав. А ми смо дужни да одржимо сећање на њих, да никада не избледи. Овај споменик ће нам помоћи у томе, нас ће подсећати а новим генерацијама говорити о тим јунацима, усмеравајући их на прави пут – пут поноса и части! И зато хвала господину Октавијану на иницијативи и господину Душану Бајатовићу на огромном помоћи коју је пружио, хвала и свима другима који су дали свој допринос да данас стојимо испред овог предивног обележја. Нека је вечна слава нашим јунацима!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

До када ће неплаћене казне бити сметња?

Ужице, 13.12.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас допис министру унутрашњих послова др Небојши стефановићу и в.д. директора полиције Владимиру Ребић којим је указано на потребу хитног отклањања проблема у раду запослених у Управи за управне послове. Наиме, одредбе у Закону о прекршајима које је Уставни суд прогласио незаконитим и даље изазивају велику штету и губитке за државу и грађане, али и непријатности и проблеме нашим колегама на управним пословима.

Проблем је лако решив само је потребна добра воља два министарства!

ПРЕДЛОГ
за предузимање мера за издавање обавезног упутства

Обраћамо Вам се овим поднеском у циљу предузимања потребних мера за издавање обавезног упутства о поступању организационих јединица Министарства приликом поступања у управним стварима грађана Републике Србије а све имајући у виду ситуацију насталу након доношења одлуке Уставног суда Iуз-367/13 која се односи на одредбу чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016).

Наиме, дана 08.12.2016 године у „Сл. гласнику РС“, бр. 98/2016“ објављена је одлука Уставног судаIуз-367/13 од 03.11.2016. године којом је утврђено да одредбе чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016)нису у складу са Уставом Републике Србије, те је даном објављивања одлуке Уставног суда наведени члан престао да важи. Речена одредба се односи на последице уписа у регистар неплаћених новчаних казни у смислу да се кажњеном лицу, док не измири у целости дуговани износ, неће дозволити:

1) издавање возачке дозволе и пробне возачке дозволе;
2) издавање потврде о регистрацији, саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, потврде о привременој регистрацији возила и привремених регистрацијских таблица;
3) одјава возила.

Међутим, грађани који долазе у матичне Полицијске станице ради добијања наведених исправа а који имају неизмирене новчане казне и даље нису у могућности да остваре своја права из разлога што су ти подаци унети у регистар по налогу суда који је донео одлуку која је основ за унос, у смислу чл. 333 Закона о прекршајима а Министарство унутрашњих послова нема правни механизам да врши измену тако унетих података.

Имајући у виду да се наведена одлука Уставног суда односи искључиво на последице уписа у регистар новчаних казни, као и чињеницу да брисање из регистра по измирењу новчане казне или изрицања суплеторног затвора врши искључиво суд, то указујемо на опасност од настанка штете за буџет Републике Србије и Министарство унутрашњих послова као и потребу промптног деловања у сарадњи са Министарством правде у циљу издавања потребних упутстава о поступању.

Наиме, како је правни основ забране из чл.336 Закона о прекршајима отпао доношењем одлуке Уставног суда а Министарство унутрашњих послова, како је речено, нема правни основ нити механизам за брисање података из регистра неплаћених казни, јер се исте бришу након испуњења или замене у затворску казну од стране надлежног суда, то су практично запослени у МУП-у доведени у ситуацију да, услед недостатка потребног упутства својим поступањем, осујећују права грађана што потенцијално доводи до настанка штете. Ова могућност настанка штете изражена је кроз нарушавање права на мирно уживање имовине (нпр. немогућност употребе моторног возила услед одбијања издавања регистрационих таблица) а још је израженија код привредних субјеката који се, exampli causa,(нпр. одговорно лице у правном лицу има неплаћену казну) нађу у истој ситуацији и при том имају возни парк од више теретних возила код којих тзв. ауто дан износи и преко 500 евра а који би потражили накнаду штете пред надлежним судом.

Имајући у виду претходно наведено потребно је да се у сарадњи са Министарством правде хитно реагује те да се запосленима у МУП-у изда потребна инструкцију, односно обавезно упутство о поступању у случајевима које је уређивао чл.336 Закона о прекршајима. Тиме ћете поред отклањања нелогичности и штете по грађане и државу, отклонити опасност од избијања озбиљнијих инцидената који се могу изродити услед непријатности којима су тренутно изложени запослени у раду са странкама. Грађани нису дужни да трпе последице неусклађености одлука државних органа, запослени још мање да трпе непријатности и неосноване оптужбе од стране тих истих грађана.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Некад ни награда министра није довољна!

Велику пажњу запослених у Министарству унутрашњих послова привукла је најава успостављања система каријерног напредовања. Пробуђене су наде хиљада запослених који годинама вредно и савесно раде, дају себе служби у потпуности, а заузврат не добијају било какво признање, осим тапшања по рамену. Тапкају при томе у месту у својим каријерама, гледајући неке друге колегинице и колеге како метеорском брзином напредују, пењу се на лествици радних места, прескачући и по неколико степеника.

У последњих десетак година имали смо прилику да видимо заиста зачуђујуће успоне у каријерама, где су полицајци од вођа патроле или сектора стизали за свега пар година до високих чинова, пуковника па чак и генерала. Тим метеорским успонима, наравно, кумовале су кумовско-рођачке, завичајне али и синдикалне и пре свега политичке везе. Подршка једног репрезентативног синдиката или одговарајуће странке (владајуће у том тренутку) била је сигурна улазница у „високо друштво“.

И данас је тако још увек! Искрено се надамо не још задуго јер како својевремено изјави министар Небојша Стефановић, најављујући новине у Закону о полицији: „Каријерно напредовање значи да чин стичете искључиво на основу знања и заслуга, током обављања посла, полицајац да би напредовао мора показати пожртвовање, резултате и мора да има одговарајућу школу.“

Управо то – пожртвовање, знање и добри резултати јесте оно што краси нашег колегу из једне подручне Полицијске управе и што нас је подстакло на ову причу. Тај полицијски службеник придодат је Одељењу криминалистичке полиције још давне 2008. године. Дужи низ година остварује изванредне резултате а као признање за тај и такав рад стигла је и вредна награда и то из руку министра. Проглашен је за полицајца године у Полицијској управи за 2015. годину и том приликом награђен револвером.

Међутим, дугогодишњи рад, многобројна признања и награда министра нису били довољни да тај колега напредује. Он и даље ради одговоран посао, посао криминалистичког инспектора, а прима плату обичног полицијског службеника. На предлог за распоређивање у ОКП добијен је одговор да за њега нема места!

И можда би такав одговор мање болео да није оне приче из другог пасуса овог текста, а тога је било и у тој ПУ у изобиљу. Многи су напредовали брзо и преко реда, а за изврсног полицајца, вредног и пожртвованог, ето, нема места!

Свесно и намерно избегавамо помињање именом и полицијске управе и конкретног колеге, да му не нанесемо додатну штету, уколико прораде сујете одговорних, али и због тога што конкретна имена не значе много – у нашем тексту многи се могу препознати! Надамо се да ће се неко у врху Дирекције полиције осетити прозваним, кад прочита овај текст, те покренути механизме за изналажење системских решења за овакве примере. А решење се за одличног радника мора наћи. Нема алтернативе уколико желимо успешну и ефикасну службу заиста, а не само пред камерама.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић