Једно је сигурно репрезентативни синдикати бију туђе битке!
Синдикализам у Министарству унутрашњих послова је релативно млад. Тако млад и уједно тако истрошен, излизан, запрљан… Питамо се зашто је толико мало времена потребно да се контаминира оно што вековима уназад није када је реч о синдикализму у општем смислу успело разним групама и системима на светском нивоу…? Синдикализму у МУП-у је било потребно мање од деценије да системски готово искорени оно што је смисао синдикализма, а то је вера код људи, код запослених да уједнињени и доследни могу и да хоће да се изборе за боље сутра…
Како се успева искоренити код људи вера и нада да би могло бити боље и да је потребно да запослени буду хомогени управо на сликовит начин илустроваће данашња емисија на телевизији са националном фреквенцијом „N 1“. Неки би рекли „америчка телевизија“, други „једна од ретких без утицаја-слободна“, али ми је зовемо телевизија са националном фреквенцијом. За нас је онда као и свака друга телевизија. Дакле, данас у 17,15 часова имаћемо прилике да гледамо мегдан два реперезентативна синдиката како ће укрстити мачеве и из свих могућих оружја ударити једни на друге у покушају да објасне грађанству Србије, а уједно и запосленима у МУП-у како су они баш ти којима је потребно указати поверење, који су прави, који су чисти, који су сјајни и који их заступају на најбољи могући начин; те како су они други све супротно од ових првих и како је неопходно обрисати их са синдикалне сцене МУП-а. Да ли су и да ли ће икада ови представници сести за сто и да се договоре око конкретних корака не би ли заједно наступили према послодавцу а како би нама радницима било боље и како би се изборили за бољи статус и већа права… ? Пре ће астероид ударити у земљу, него што ћемо то доживети, на жалост, па зато нам и јесте овако!
За недовољно упућене ваљало би напоменути да у МУП егзистира преко 30 синдиката од којих се само њих четири могу назвати синдикатима према броју чланова наравно, остало је све лош покушај појединаца али и послодавца кроз историју синдикализма. Од та четири синдиката два су репрезентативна. Оно што је трагично јесте да су оба репрезентативана синдиката сврстана, што му дође као приклон одређеним структурама обично политичким, те су тако једни уз власт док су други уз опозицију. Сада полако ствари постају јасније… Дакле немамо ми овде борбу за људска права, за права радника… Ми овде имамо политичку борбу… Битно је сврстати се, бити црн или бео, леви или десни. Поставља се питање где смо ту ми запослени у МУП? Где су наша права? Ко их заступа, како и на који начин? Једно је сигурно репрезентативни синдикати бију туђе битке ! Они више нису у служби свога чланства, запослених. Они се не боре да би смо задржали стечена права и изборили се нова већа и достојна човека у 21. веку. Где се и за кога боре више није тајна, свима је јасно.
Данас је најтеже бити несврстан! Ако ниси леви онда си десни, ако ниси десни онда си леви… Не можеш бити у средини… или си наш или си њихов и тако у круг… Синдикат српске полиције је сврстан и он је на страни запослених у МУП, али то сврставање је имагинарно оно не постоји нити се прихвата, од ССП-а се очекује све само да не буде несврстан али ССП иако указује на своју сврстаност а то је синдикализам, права радника и борба за бољи статус и већа права не признаје му се то. Супротно Уставу, законима и свим подзаконским актима отет је статус репрезентативности ССП-у. За нас је то само део борбе и ствар процеса, јер једно је сигурно многи су долазили и одлазили али ССП је увек био ту за све запослене и одолевао и временима и људима и тако ће и даље бити.
Позивамо све запослене да угасе ТВ и упале мозак, попуне приступницу ССП-а и дају још већу снагу и легитимитет једином достојном да носи име синдиката у МУП!
Служба за информисање ССП
