Битанге узвраћају ударац

Када је немачки цар Фридрих I Барбароса (Варварин) у склопу похода на Јерусалим у квиру III крсташког рата пролазио кроз земље, српски жупан Стефан Немања је најсвечаније дочекао великог владара и војсковoђу. Вероватно му је спремио и свечани ручак, негде доле код Ниша, где се немачки император први пут срео са прибором за јело-и то златним. Док се он, тако, гостио са својим српским домаћином, булумента његове војске је ишла по српским селима отимајући сиротињи храну, уз обавезне речи захвалности на немачком: „Bitte“ и „Danke“.

Какав су леп утисак оставили на српске сељаке, најбоље говори то што је од ове две речи настала реч „битанге“, чије се првобитно значење односило на особе делинквентног понашања које немају ништа своје, које на овај или онај начин отимају/просе од других, живе на туђој грбачи и без икаквих моралних скрупула. Шта се могло боље и очекивати од војске коју је водио један Варварин, са великим „В“!!!?

У нешто измењеном или боље рећи допуњеном значењу, ова реч је остала и до дан данас. Наиме, у данашње време није необична појава да се људи без икаквих моралних начела, који су до јуче били нико и ништа, нагло обогате, тако што су на овај или онај начин одузимали од других, било од појединаца, било од државе. Уз ту промену иде и промена и социјалног и сваког другог статуса, али се нешто и даље не мења – битанга остаје битанга, било да има новца или не.

Битанге као такве нису везане нити за једну нацију, нити за једну веру-има их свудa. Политика и идеологија не представљају препреку, друштвено порекло, занимање. Има их и у приватном и у државном сектору как би се то могло рећи. Од самог оснивања Синдикат српске полиције је посебну пажњу усмерио на битанге у редовима МУП Р Србије, указујући на стварање атмосфере за системску корупцију, на небригу о основним потребама полицијских службеника, на арчење државних пaра које се сливају у приватне џепове и због тога је постао трн у оку управо тим битангама.

Међутим, битанге не би биле то што јесу да нису у стању да, као одговор на аргументовану критику и прозивке, поведу организовану кампању против ССП, које смо, управо ових дана, сведоци. За своје циљеве битанге из МУП Р Србије су искористиле своје послушнике из дневног листа „Ало“, који је у броју од 18.6.2013. године на трећој страни објавио текст под називом ’’Голаћ функционер синдиката’’ – у коме се износе неистине и инсинуације на рачун полицијског службеника Жебељан Драгана.

Због чињенице да је у овом тексту крајње тенденциозно злоупотребљена чињеница да је Драган Жебељан ’’функционер Синдиката српске полиције’’ – истичемо да ћемо предузети све расположиве мере и активности да пред надлежним институцијама ове државе заштитимо углед и репутацију Синдиката српске полиције.

Драган Жебељан је као члан ССП дао огроман допринос у разобличавању битанги у редовима МУП-а, њихових криминалних радњи и нерада, због чега је и лично постао предмет њихових напада. ССП је уверен да ће Жебељан на адекватан начин реаговати на то и заштити своје интересе, и у том смислу Синдикат нема ни потребу да се упушта у тај део приче.

Једноставно, много времена је морало проћи и надљудских напора уложити да се достигне ниво на коме се ССП налази, да би се тако олако могло допустити једном таблоидном листу да, зарад подизања тиража, даје себи за право да објављује такве неистине, и потпуно без икакве провере и основа износи констатације и наводна сопствена сазнања која су посве неутемељена.

Објављивањем нарученог текста аутор је очигледно ишао са тим да код широке читалачке публике изазове сугестиван закључак о негативној страни Драгана Жебељана, а тиме и о самом ССП – као организацији чији је он функционер, чиме је причинио нематеријалну штету Синдикату српске полиције у виду вређања угледа и ауторитета ове организације.

У том контексту подвлачимо да ћемо у наредном периоду у судском поступку процесуирати овакво понашање.

А битангама у редовима МУП поручујемо да нас неће спречити да и даље разоткривамо њихове махинације и нерад.

Број: 2047-01/13
Београд , 18.06.2013.године

Председник
Глишо Видовић