Поштоване колегинице и колеге,

Упознати сте са чињеницом да је Влада Републике Србије преко ноћи изгласала предлог Закона о раду и без јавне расправе упутила га у Скупштинску процедуру на усвајање. Због тога две највеће синдикалне централе Савез самосталних синдиката Србије ( СССС) и Удружени грански синдикати независност (УГС) су 15. јула 2014.године прогласиле Генерални штрајк радника Србије који ступа на снагу 17. Јула 2014.године када је заказан протест свих синдиката Србије.

Разматрајући ситуацију и имајући у виду да се робовласнички Закон о раду усваја на Скупштини баш тог 17.јула када је заказан протест и проглашен штрајк од стране две најмоћније синдикалне централе у Србији Главни одбор нашег синдиката је донео одлуку да Синдикат српске полиције ступи у штрајк 27.07.2014.године у циљу решавања нагомиланих проблема у МУП-у као и покушај притиска на Скупштинске делегате да не усвоје Закон о раду. Пре доношења одлуке о ступању у штрајк чуо сам се са представницима синдиката удружених Социјално-полицијски фронт и изнео им моје мишљење да је тренутак да се уђе у штрајк са чиме су се они и сложили. Исти дан је и НПСС донео одлуку о улазку у штрајк и ту одлуку објавио на свом сајту. Такође ми је и представник НСП рекао да чека да одлуку о штрајку потврди Скупштина НСП на већ заказаној седници за дан 21.07.2014. године.

Десио се и тај дан „Д“ за све раднике када се 17. јула на протесту окупило тек нешто више од 10.000 радника што је поражавајућа ситуација имајући у виду колики је број запослених у Србији и колико синдикалних организација постоји. Очигледно је, да радничка свест није била на одговарајућем нивоу да би устали у заштиту својих давно остварених права. Такође је поражавајућа ситуација да је радничка класа обманута од стране две највеће синдикалне централе јер нису ступиле 17.07.2014. године у Генерални штрајк како су громогласно најавили, већ само изашли на протест.

Што се протеста тиче, Синдикат српске полиције је урадио све што је могао да анимира чланство и да самном на челу протеста покаже јачину организације. Свест чланова и активиста Синдиката, тог дана дошла је до пуног изражаја, видели смо и сами колико је људи било присутно на протесту. Видело се и ко је од активиста присуствовао протесту, а исто тако знамо и колики број људи има могућност да користи синдикалне сате. Све се тога дана видело што је свима нама послужило као лакмус папир и узор ономе што може да уследи током најављеног штрајка. Том логиком, ако нисмо могли да обезбедимо масовност на протесту, довољно је закључити какву масовност бисмо имали у најављеном штрајку. Сви ми који смо поносно и уздигнуте главе били на протесту били смо добро организовани, Синдикат српске полиције био је запажен а лично ја у својству председника имао сам прилике да се обратим грађанима, учесницима протеста и искажем неслагање са изменама неколико закона и незадовољство чланова синдиката због таквог чина где се системски закони усвајају без јавне расправе и где се губи сваки смисао синдикалне борбе који је гарантован Уставом Србије.

Свесни смо чињенице да нам је послодавац ускратио Законом о раду многа права , да нам следи усвајање новог Закона о полицији, Закона о штрајку, Закона о синдикатима , да су нам умањена примања, Синдикат српске полиције је тада сматрао да је дошао прави тренутак да се крене у најрадикалнији корак а то је штрајк запослених у МУП.

Међутим, на заједничкој седници одржаној 21.07.2014.године на којој су узели учешће представници четири синдиката који су удружени у Социјално-полицијски фронт, Синдикат српске полиције претрпео је критике због проглашења штрајка јер су представници остала три синдиката сматрали да није моменат за улазак у штрајк из разлога што су људи на годишњим одморима, тренутно незаинтересовани јер још нису на својој кожи осетили умањење зараде, и да је најбоље време да се у штрајк уђе почетком септембра. Такође су позвали ССП да се „врате„ у оквире фронта јер можемо успети само ако заједно наступамо.

Разматрајући новонасталу ситуацију ГО ССП је донео одлуку да је заједничко наступање синдиката веома битно и сходно томе да ће се поштовати одлуке Социјално-полицијског фронта и тиме одложити штрајк заказан за 27.07.2014.године.

Поштоване колеге искрено се надам да ћете након свега наведеног разумети одлуку ГО ССП, јер искрено речено у овом моменту Синдикат српске полиције штрајк самостално и са успехом не може да изведе. Потребно нам је јединство и координација са више синдиката а то можемо само кроз Социјално полицијски фронт. Сматрамо да да је мудрије сачекати још мало и да удружени, свом снагом кренемо у одбрану права запослених.

Такође, незванично из више извора, неколико дана раније, добили смо информацију да поједини високи функционери у МУП покушавају да унесу раздор између чланица СПФ. Они су пронашли слабе карике међу члановима синиката, и на врло перфидан и подмукао начин покушавају да опструишу рад појединих синдиката који чине СПФ. Пре свега, претњом, уценама и «другарским» разговорима покушавају код појединих официра – синдикалаца да «омекшају» став према штрајку.

И поред ових информација, Синдикат српске полиције повиноваће се већини у СПФ и сачекати септембар месец. С обзиром да не желимо да верујемо у истинитост информација са којима располажемо, јер и то може бити само лажна вест у циљу разбијања СПФ, Синдикат српске полиције такве информације неће узимати за тачне, међутим уколико и тада у септембру најгласнији синдикалци буду заговарали одустајање од штрајка, знаћемо ко су им ментори и како «другарски» разговори из врха МУП-а утичу на синдикалну свест таквих „непоткупљивих и неустрашивих“ синдикалних лидера.

До тада, не остаје нам ништа друго него да пажљиво пратимо развој ситуације у друштву на синдикалној сцени Србије и боримо се за наша права.

С поштовањем,

Глишо Видовић