Завршио се вечити дерби, још један страшан дан за Србију. Дан када су сви на ногама и када све активности стају због само једне фудбалске игре. На улицама хиљаде полицајаца, као да је ванредно стање у држави, а све са циљем одржавања јавног реда и мира и спречавања криминала.  Међутим, да ли је тај број полицајаца довољан да испуни циљ?

Без обзира колико се полицајаца налази на улицама, неписано је правило да сваки вечити дерби односи победу навијача над државом. Нон-стоп потенцирамо и апелујемо на правосудне органе да пооштре казнену политику према хулиганима, међутим, кријући се иза независности, своје пресуде, односно дугогодишње судске поступке, углавном завршавају у корист лица из кримогених средина. Доносе се ослобађајуће пресуде или се поступак прекине услед застарелости.

Да ли су кривци само правосудни органи? Или, пак, кривце можемо наћи и у свом дворишту заваљене у фотељама?

Приликом обезбеђења почетка вечитог дербија, на Аутокоманди у Београду, дана 02.03.2019. године, око 17,30 часова, група од преко 1000 хулигана, физички је напала кордон полицијске бригаде и притом повредили 17 полицајаца. Овај напад није изненадио колеге који се свакодневно сусрећу са хулиганима, били су спремни, на линији. Међутим, изненађење је представљало ћутање фотељаша из Штаба „Авала“, који су након добијених информација и апела са терена, без одлагања и одмах, морали да дају одобрење за употребу средстава принуде према овој великој групи лица. Нажалост, то нису учинили. Ћутали су, а полицајци се у исчекивању одобрења, повлачили и путем радио везе нон-стоп тражили одобрење и помоћ. 

Схвативши да је ситауција озбиљна  и да фотељаши из Штаба „Авала“ неће издати наређење, полицајци су, ради заштите њихових живота, одлучили да се сами бране. Одбранили су се и након тога привели преко 300 хулигана. Нажалост, у том силном исчекивању, било је повређено 17 полицајаца, којима желимо брз опоравак.

Након ових немилих сцена, где је полиција у једном тренутку показала немоћ према хулиганама, Синдикат српске полиције од директора полиције господина Ребића захтева:

• –  Испитивање одговорности фотељаша из Штаба „Авала“;
• – Укинути одлучивање из Штабова и Команди и одлучивање о употреби средстава принуде дати искључиво и само командирима чета или водова, који се налазе на терену;
• – Овлашћења Штабова и Команде била би искључиво организација, усмеравање, извештавање и статистика;
• – Прекинути преговоре и договоре за хулиганима пре утакмице и према њима поступати са нултом толеранцијом;
• – Средства принуде према хулиганима употребљавати са нултом толеранцијом;

Од надлежних из МУП-а тражимо следеће информације:

• – Да ли је и колико од 300 приведених хулигана процесуирано и по ком основу?
• – Да ли ће неком од њих бити одређено полицијско задржавање или ће приведени хулигани присуствовати и кошаркашком дербију 03.03.2019. године, а можда и поново напасти полицију?

Захтеви Синдиката српске полиције су недвосмислено јасни. Усе и у своје кљусе, јер само тако можемо заштити полицајце од напада хулигана.  Да нас не схвате погрешно, ми се не плашимо хулигана и не боле нас батине које смо добили од њих. Боли нас ћутање надлежних из МУП-а који нам не дају да поступамо по закону.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић