Београд, 10.01.2017. године, – Пре пар дана је актуелни министар просвете Младен Шарчевић, у изјави за медије, саопштио да су директори појединих школа направили велике а непотребне трошкове министарству и да он то неће толерисати. Повод је била чињеница да су „школе у Србији у изгубљеним споровима направиле дуговања од око 215,5 милиона динара које ће министарство морати да покрије“. Господин Шарчевић је упутио писмо свим директорима са последњом опоменом да ће бити покренути кривични поступци против оних који наставе да „срљају“ у судске поступке за које знају да ће бити изгубљени.

Синдикат српске полиције на то може рећи само – свака част господине министре! Тако се ради! А не као у Министарству унутрашњих послова, где се скоро па не зна ни ко пије ни ко плаћа. У ствари зна се – пију неодговорни руководиоци а плаћају радници!

МУП је вероватно рекордер, међу свим министарствима, по висини планираних средстава за судске трошкове и казне. Чак милијарду и двеста милиона динара (1.200.000.000) у буџету министарства за 2017. годину намењено је тој сврси. А то је дупло већа цифра од прошлогодишње.

Наиме, у прошлој 2016. години испланираних и опредељених 600 милиона динара било је недовољно. Та средства су утрошена већ половином године а онда су уследиле принудне судске наплате. Седмично је са рачуна МУП скидано по око 50 милиона по извршним налозима суда. Као решење тог горућег проблема неко генијалан се досетио да забрани награђивање запослених и тако спаси буџет!

Подсетимо, овде се ради о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника и накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла. Тужбе датирају од пре десетак година, када су „стручњаци“ из МУП-а сматрали да смо ми изузети из правног система државе, да Закон о раду и њиме призната радна права, не важе у полицији. Сматрали су себе јачим од суда, дрско и бахато системски ускраћивали права запосленима, али ето, коначно и то стиже на наплату.

Пре пар година, руководство Синдиката српске полиције предложило је тадашњем министру, да МУП понуди споразум за вансудско поравњање, којим би се запослени (који га прихвате) одрекли затезних камата а да МУП накнаду исплати у више рата и на дужи период, како то не би угрозило нормално функционисање министарства. Добијен је одговор који нас није зачудио, а поједностављен би гласио „Нећу ја довека бити министар, видећемо ко ће то једног дана решавати и плаћати.“ Тај одговор је само потврдио осећај који сви запослени иначе имају, да проблеме нико не жели да сагледа и решава системски, да је руководиоцима лакше гурнути их под тепих и правити се наиван и необавештен.

Данас поново, неки нови, руководиоци мисле да су недодирљиви и богомдани, права запослених свесно крше а на примедбе и указивања дају одговор „Тужите ако сте незадовољни.“ И заиста, може им се, јер нико од њих не одговара за пропусте и финансијску штету коју тако праве запосленима али и министарству у целини. Свесно нарушавају финансијску стабилност МУП, наносе штету буџету државе и за то не одговарају.

ССП овим путем позива министра Стефановића да се угледа на колегу Шарчевића, да наложи предузимање мера према одговорнима за ускраћивање права запосленима, који својим поступцима неминовно доносе беспотребне, додатне трошкове буџету. Министар треба да зна да „спор против МУП није добио само онај ко није тужио“! О свим пропустима руководилаца редовно ћемо извештавати Сектор унутрашње контроле и Кабинет министра и захтевати повратне информације о предузетим мерама. А право на тужбу суду биће коришћено у већој мери него што је то био случај последњих година, уколико не буде позитивних помака.

Илустрације ради, за предвиђених милијарду и двеста милиона, које ће МУП исплатити као казне и пенале, могли бисмо да набавимо најмање 1200 патролних возила. А знамо какав нам је возни парк. О броју компјутера, штампача, или пак делова униформи које тако губимо нема сврхе ни говорити.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић