Поједини медији пренели су информацију да је покојни Дејан М. (полицијски службеник) посећивао психолога из Министарства унутрашњих послова, односно да је био упућен на разговор. Утврђено је да покојни Дејан М. никада није био упућен, нити је примљен код било ког психолога из ПУ за град Београд или Министарства и таквих података нема у службеној евиденцији.
Председник Синдиката српске полиције Глишо Видовић изјављује: „Ужаснут сам чињеницом да је један млад живот изгубљен лошом проценом и интервенцијом некога који је требао да претпостави да је извесно да може доћи до суицида.“
Из анализе дешавања можемо закључити да је Дејан М. био свестан свог дела и урачуњив, да разликује добро од зла. У прилог томе је и чињеница да Дејан није држао таоце, већ да тада није био спреман да се преда, односно да је био под великим стресом и био опасан једино по самог себе.
Његова изјава да му више нема живота, довољно говори да Дејан у том тренутку није мотивисан за живот и да му је на памети суицид. Уораво због тога зачуђујућа је нечија процена да хемијским средствима нападне лице које прети суицидом, не обазирући се на чињеницу да тај напад може бити окидач за извршење суицида.
Овако лош исход интервенције намеће питање зашто нема прописаних процедура за оваква и слична поступања, зашто се не користи гас за успављивање или нешто слично, зашто сузавцем или шок бомбом на лице које прети суицидом? Зашто разговору није дата предност у односу на силу? Није ли и пет дана преговора јефтиније од губитка људског живота? Зашто у интервенцију није био укључен психолог који би на стручан начин направио профил личности и упозорио на могућ неуспех планиране интервенције?
Један млади живот је окончан, тражење одговорности за траљаву процену и извршену интервенцију неће вратити Дејана. Међутим, одговорност треба да послужи да у будуће не дође до оваквих и сличних смртних исхода. Улога полиције не сме бити у улози изазивања суицида већ спречавања и заштите туђих живота. – истиче Глишо Видовић, председник ССП.“
Шеф службе за информисање
и портпарол Синдиката српске полиције
Драган Жебељан
Београд, 09.10.2013. године
Kakva drzava takva i policija. Bruka i sramota. Gde su specijalizovani ljudi tzv. pregovaraci??? Svuda u svetu se to prvo “poteze” i obicno se uspe u tome. Ali ovo je Srbija. Zemlja na promaji. Je”o nas pas..da nas j**e….
U potpunosti podržavam gore navedeni tekst.Izgleda da još nije ušla profesionalnost u radu sa pripadnicima Mup-a, niko ne sagledava pod kakvim okolnostima se obavljaju poslovi i ako se zna da je posao pripadnika Mup-a konstantno pod stresom, što veoma utiče i na porodice samih radnika. Pitanje je šta je sa započetim programom podrške kolegi, dali su to otvorena nova radna mesta za pojedince i kada će neko posvetiti malo pažnje onima koji su tu da zaštite sve ostale jer iz ovoga se vidi da jedino pripadnici Mup-a nemaju adekvatnu zaštitu.Ne ponovilo se više nikom, nek ti je večna slava Dejane.
Slažem se da je loša procena i traljava akcija ali čitam komentare i ne verujem svojim očima…
Pa ljudi on je hteo da ubije ženu, majku svog deteta a sad mu ovde pišete neke hvalospeve, kao bio je dobar itd.
E pa nije bio dobar već kreten sa pištoljem za pojasom kao jedinim rešenjem za sve probleme, prvo za svoju ljubomoru a drugo da lepo puca sebi u glavu i pobegne od svega…
Razmislite malo šta pišete.
U svakoj normalnoj državi, policajci redovno idu na razgovor kod psihologa, jer rade izuzetno težak i stresan posao i potrebna im je podrška.Čovek mora biti na samoj ivici mentalnog zdravlja da bi uradio ovo što je uradio ovaj policajac.