Синдикат српске полиције добио је стручан став психијатра који потврђује да је суспендовани полицијски инспектор Милосав Стиковић, помоћник командира у ПС Стари Град жртва не пружене лекарске-психолошке подршке и небриге претпостављених у Министарству унутрашњих послова, односно да у овом случају ради о посттрауматском стресном поремећају – ПТСП. Његово здравствено стање, засигурно се може драстичније погоршати с обзиром на јавну осуду и негативно медијско експонирање, што у крајњем случају може проузроковати јаку агресију према другима или суицидно понашање.
Да би објективно разумели Стиковићево психичко стање и правилно сагледали његове непрофесионалне поступке, изнећемо чињенице:
Пре око пет година породица инспектора Стиковић, била је у сличној ситуацији као и породица Матић када је принудно исељена. Присилно породица Стиковић је морала да напусти једну вешерницу на дорћолу по захтеву општине Стари Град. С обзиром да нису имали другог избора, као и већина грађана Милосав и Весна Стиковић одлучила се комерцијални стамбени кредит. Заједнички уласком у кредит купили су стан у коме и сада Милосав живи са два малолетна детета.
Милосав Стиковић летос је доживео тешку породичну трагедију када је у саобраћајној несрећи изгубио супругу Весну, од те трауме није се опоравио ни данас.
При одласку са једне свадбе на којој је био са породицом, Милосав је замолио супругу Весну да управља аутомобилом с обзиром да је попио алкохолно пиће. Као прави полицајац професионалац, Милосав није желео да угрози живот своје деце и других у саобраћају, нити да крши саобраћајне прописе. Истрага је показала да је у току вожње његова супруга Весна заспала за воланом, изазвала несрећу и погинула. Милосав и деца остали су физички неповређени.
Међутим, психички последице су оставиле велики траг. Милосав себи није могао да опрости за смрт супруге. Његове колеге из станице кажу да и даље криви себе и неможе себи да опрости.
Од погибији супруге, Милосав се сам стара о два малолетна детета. Како је у кредиту за стан, а сада без финансијских примања од супруге, породица Стиковић има финансијске проблеме. С друге стране, специфична проблематика на послу у полицијској станици која нема командира, очигледно је допринела тешком психичком стању и акумулацији стреса који је допринео дешавању на асистенцији.
Сматрамо да су изнете чињенице довољне да се објективно схвати у каквом се менталном и психичком стању налазио инспектор Милосав Стиковић. На жалост, његове проблеме изгледа да недређени старешина није приметио, или је ту чињеницу занемарио.
Очигледно да Стиковић од послодавца није добио психолошку подршку, а лично није био у могућности да сагледа своје здравствено стање. С друге стране можда је имао страх да му психијатар не одреди евентуалну шифру болести „Ф“ и могућност да остане без службене значке и оружја. За последицу би могла да буде промена радног места и нижа плата. У том случају, банци не би могао да измирује кредит за стан и брине о деци?
На жалост, у прилици смо да тек сада када се десио проблем, дођемо до суштине и реално сагледамо онакво непрофесионално понашање и „кратак фитиљ“ Стиковића и поступање које се могло видети на видео снимку, а које је имало тешке последице по грађане.
Свакодневни лични и професионални проблеми, лоша материјална ситуација, лош однос предтпостављених, разне неправде и растрзаност између правде и права, изузетно лоше утичу на психолошко стање многих полицајаца и доводе до огромне акумулације стреса који се претвара у агресивно понашање или суицид.
У зависности од типа особе, нивоа акумулираног стреса, неки полицијски службеници постају агресивни према породици, колегама, старешинама, грађанима или деструктивни према себи и то је огроман проблем за струку и читаво друштво.
Синдикат српске полиције у више наврата обавештавао је јавност о огромном броју суицида међу полицијом. Сваке године, десетак запослених који носе оружје изврши суицид. За протеклих десет година, преко 130 запослених у МУП одузело је себи живот.
Још једном, руководство Синдиката српске полиције апелује на министра Ивицу Дачића и његове сараднике да што пре усвоје Предлог стратегије развоја психолошке службе МУП коју води шеф Одсека психолошке превенције, психолог, саветник Мирјана Смиљковић, како би се овакви и слични проблеми запослених свели на минимум.
Број: 139и/012
Београд, 17.11.2012. године
Портпарол
Синдиката српске полиције
Драган Жебељан
Postovani gospodine Zebeljan,
Zasto je sindikatu trebalo 3 dana da se pojavi sa ovakvim saopstenjem, ako ste kao kolege bili upoznati sa slucajem policajca Stiikovica. Zasto ste cekali da ga kompletna javnost osudi da biste ustali u zastitu coveka koji se bori sa licnom tragedijom. Kao obicnom gradjaninu koji nema mogucnost da proveri tacnost vaseg saopstenja, meni je vas postupak jako sumnjiv. Zato vas molim da mi uverljivije pojasniite sta se zapravo desilo. Jer, pratila sam da se sindikat odmah oglasio trazeci da se obezbedi smestaj iseljenim Maticima i taj je poziv gotovo trenutno dao pozitivan rezultat. Mogli ste istom prilikom da javnosti ukazete i na specifican polozaj policajca Stikovica, pa narod ogorcen njegovim postupkom mozda ne bi trazio njegov “linc”.
Ko pazljivo procita vase saopstenje moze da se prepadne u kakvom je stanju nasa policija, i evo, ja prva zazirem od mogucnosti da moje 4 dece treba da cuva ovako psiihicki labilna policija.
Za kraj sam ostavila da kazem nesto sto mi najteze pada kao coveku koji treba da pokaze saucesce i razumevanje za porodicnu tragediju policajca Stikovica. Kada posmatrate sve video zapise na kojima se on pojavljuje kao glavnokomandujuci, vi vidiite jednu nemilosrdnu odlucnost, gotovo natcovecansku nepokolebljivost da izvrsi dato mu naredjenje, sa jednom kamenom hladnocom koja ne bi trebalo da bude svojstvena osobi koja je prosla istovetnu nepravdu, bespomocna u odnosu na vecu silu. Ljudski je svrstati se na stranu potlacenih, to je moralna obaveza, makar i pod pretnjom da se izgubi posao. Ne kazem da je policajac Stikovic trebalo da odbije naredjenje i povereni mu zadatak, ali sam sigurna da u vasoj sluzbi postoji mogucnost izuzeca sa zadatka kad je rizik prevelik, kao i da takve slucajeve ne treba da resava ministar vec postojeca pravila, pa cak i obicna kolegijalnost. Policajac Stikovic je ostavljao utisak kao da sa zadovoljstvom obavlja ovaj neprijatni zadatak, koga bi se vecina ljudi osetljive savesti postidela.
Nemam razloga da vam ne verujem da se vasa sluzba suocava sa velikim problemima i ja vam od sveg srca zelim da ih sto pre resite za dobrobit svih nas.
U nadi da cete mi pruziti zadovoljavajuci odgovor, srdacno vas pozdravljam,
Ljubica Filipovic
Поштована госпођо Филиповић,
Захваљујем Вам се на објективном сагледавању ситуације и на вашем аналитичком коментару. Полицијски инспектор Стиковић није члан нашег синдиката тако да о њему и његовој животној судбини нисмо ништа знали. Били смо затечени и шокирани видео снимком, као и сви грађани који су то видели. Наше интересовање за читав случај није проистекло из жеље да га бранимо, већ да покушамо да дођемо до сазнања шта је узрок таквом непрофесионалном понашању. На жалост, проверене податке смо добили тек јуче поподне. И ово саопштење је било ризик да грађани не схвате као жељу да умањимо његову одговорност или да оправдавамо учињено. ипак, одлучио сам се да у јавности пласирам и другу страну приче, односно да покушам да грађанима објасним у каквом се психичком стању налази тај човек. Такође, с обзиром да ја нисам здравствени радник, морао сам потражити стручно мишљење специјалисте за психијатрију, који је потврдио нае слутње. На жалост, штета је нанета, грађанима, полицији и самом Стиковићу. Искрено, лично се плашим како ће ова медијска хајка утицати на њега, плашим се најгорег јер сваког месеца по неки полицајац одузме себи живот јер не може да издржи од притисака и стресова који су на послу и у породици услед лоше економске ситуације. Ваша бојазан је оправдана, коа и наша у синдикату, полицајци носе оружје, а то повлачи велику одговорност. исто тако желим да истакнем да су сви полицајци у службу примљени као потпуно здрави. То што је психолошка подршка лоша или је нема, не значи да су полицајци криви, већ друштво и послодавац кога очигледно не интересују ови проблеми, или не може да нађе право решење.
Захваљујем вам се на разумевању и исказаној пажњи за овај случај.
С поштовањем,
Драган Жебељан
Госпођо Љубице, свака Вам част на коментару! Линч од стране јавности и полицијских синдиката је спроведен по систему ”куд Турци ту и мали Мујо”, не улазећи у објективно и стручно анализирање. Јефтино, јако!
Postovani gospodine Zebeljan, da li je moguce da se takav covek postavi na mesto zamenika komandira i to na opstini Stari grad? Pa on deluje ili je delovao u samom centru grada, kao sto znate tu ima dosta turista ,ljudi poslovnog sveta…Imao je tragediju? pa jel mu to daje pravo da vuce zenu pred detetom? Da je nasilan bio prema nekom muskarcu tu bi imalo opravdanja ali koliko je to pomracenje svesti da pred cerkom vuce majku u maricu a pritom i sam ima decu???
Nema za njega nize radno mesto ili plata , posaljite ga u penziju jer ako ostane kad tad ce eksplodirati i napraviti zlo.Mada takvi ljudi tesko podnose da izgube moc, znacku, oruzje,uniformu….ko zna gde mu je bolje biti.
S postovanjem Nebojsa
Поштовани Небојша,
На жалост, Синдикат српске полиције не распоређује кадрове унутар Министарства унутрашњих послова нити може утицати на пензионисање или слање полицијских службеника у пензију. Све то о чему говорите је у надлежности МУП, односно послодавца. На жалост, у овом случају ради се човеку који је оболео, наш циљ није да оправдавамо овакав поступак већ укажемо јавности на објективне проблема са којима се сусрећу полицијски службеници. Такви проблеми појединаца, као што и сами видите утичу на грађане. Да постоји адекватна психолошка заштита, до тога не би долазило. Управо због тога, потребна нам је помоћ и подршка грађана.
Po zna koji put,u našoj službi se događa sve i svašta,na ovog kolegu je vršen prisitak da se asistencija mora izvršiti,i on je to i uradio,pa kad su svi tako ostali kulturni što što nisu sprečili sud da povuče odluku o iseljenju,nego sad se lome kola na čoveku koji je završio tako složen zadatak,pa zar da nam kolege pljuju i psuju mu mrtve ne bojeći se ničega,na kraju uvek nastupi neki posten kao direktor policije da se izvine ,kao sto je pustio i onog novinara koji je fizički napao kolege,sve je ovo jedna sprdnja koja se ukorenila duboko u sluzbi da starešine uživaju u svojim kancelarijama i lepim sekretaricama,svaki po auto i prijatelje iz elite koje mi gledamo kako drpaju ovu državu.Dakle zaključak da smo mi kriminalci a starešine su policajci koji nama nameštaju za bilo šta suspenziju i po mesec dana pritvora,znate kad će ovo biti rešeno u državi NIKAD !!!