У правом мору једноличних вести из сиве свакодневице српског друштва, ових дана пажњу је привукао један новински наслов: „Звезда шаље Јовановића на лечење“! У тексту објашњавају да наведени фудбалер има проблема са алкохолизмом и да га клуб шаље програм одвикавања. Није лепо, наравно, што су то јавно објавили и сасвима нама поделили информацију о његовој болести зависности. Али сам тај потез пружања помоћи човеку и подршку на путу да се избори са пороком је најбољи могући потез руководства клуба.
Лепо, рећи ће многи. Али шта ми полицајци имамо с тим и зашто то привлачи пажњу мени као активисти Синдиката српске полиције?
Запитајмо се, колеге полицајци, колико је у нашим редовима болесних људи, зависника од алкохола! Запитајмо се колико је полицајаца спас од стреса у свакодневном раду и животу потражило у чашици! Колики је број колега који авете прошлости и трауме из прошлих ратова могу отерати само алкохолом? И где је ту наш послодавац?
Да ли МУП, попут Црвене Звезде, своје раднике огрезле у алкохолу, уз то не својом кривицом, шаље на програме одвикавања и лечења? Или МУП те проблеме запослених игнорише, гура под тепих, болесне препушта саме себима, остављајући их и чекајући да се деси нешто нежељено па да онда предузму „сва законом предвиђена средства“ и спроведу одговарајући дисциплински или неки други поступак!?
Где је ту брига за човека? Где је превентивно деловање? Нема тога, на жалост. Понекад, понеки старешина, као појединац, искочи из сивила препозна проблем и покуша да га реши. Али то је веома ретко и са слабим изгледом за успех. Системског рада и системских решења нема!
То је један од разлога формирања Службе за психолошку превенцију у Синдикату српске полиције, где ћемо покушати све, да помогнемо полицајцима пре свега, али и послодавцу да се погледа у огледало, да схвати величину проблема и укључи се у помоћ и решавање проблема запослених са психолошким поремећајима и болестима зависности. Неће ти проблеми нестати сами од себе нити нашим претварањем да их нема!
Служба за информисање
Миле Лазаревић