БЕОГРАД, 16. јануар 2014. – Састанак  Председништва  Српског синдикалног фронта са Љубисавом Орбовићем, председником  Савеза самосталних  синдиката  Србије, који је на захтев ССФ заказан за данас, 16. јануара 2014. године, у 12 часова, у просторијама Савеза –  НИЈЕ ОДРЖАН.

И поред наше најбоље намере да се спречи свако даље цепање српске синдикалне сцене и да се све будуће активности синдиката  усмере у правцу заједничког  координсаног деловања везаних за доношење системских закона из области рада, нисмо наишли на разумевање колеге Орбовића, који се унапред и путем јавности изјаснио да ће прихватити састанак, али то није учинио, већ је послао поруку „да би свако институционализовање сарадње са другим синдикатима, било само губљење времена, а да би и деловање на два-три фронта чак било и корисније“.

У таквој и унапред најављеној атмосфери, сваки дијалог  губи смисао, посебно ако се узме у обзир чињеница да се фокус са најављене теме састанка од стране СССС гура у правцу старе приче:  ко је у Србији “репрезентативан“  и ко има право да заступа раднике у Србији ?  Искрено, од лидера синдиката који се “дичи репрезентативношћу“ очекивали смо већу синдикалну харизму као човека способног да препозна тренутак неопходности заједничког деловања и сарадње !?

Несумњиво је да је репрезентативност синдиката важна тема, међутим, у тренутку када се радницима Србије намеће сет системских закона који им додатно умањују досадашња права, за ССФ то ниије питање којим треба  сада да се бавимо.  Питање будућег начина синдикалног организовања, уређења и утврђивања репрезентативности, треба да буде ствар међусобног договора, односно – којим ће се законом та питање уредити – Законом о раду или неким посебним законом који би ту област дефинисао?

ССФ као одговорна синдикална коалиција остаје и даље отворена за сарадњу са свима и неће спречавати своје чланице и њихово чланство да учествује у протестима , ма ко их организивао,  јер је интерес радника већи и шири од било које синдикалне организације и лидера који их предводе. Такође, уверени смо да ће време бити најбољи показатељ да ли смо у праву, а свеукупно синдикално чланство донети суд о томе.

ССФ ће у складу са актуелним политичким дешавањима и најавом могућих расписивања ванредних парламентарних избора у Србији , доносити све даље одлуке у вези својих активности, обзиром да би њиховим расписивањем дошло и до престанка активности усвајања најављених закона,  јер би  Влада и скупштинска већина постала техничка без правног мандата за изгласавање.

ССФ је до сада организовао пет Конвенција у већим градовима Србије и велики раднички протест “Радник није роб!“, 10. децембра прошле године, са кога је упућен апел јавности да се масовним протестима радника придруже сви они које ће предложене измене Закона о раду и Закона о штрајку довести у ропски положај ако буде усвојен у Скупштини Србије.

Српски синдикални фронт сачињавају, Конфедерација слободних синдиката, Удружених синдикати Србије “Слога”, Индустријски синдиката Србије  и Синдикат српске полиције.

СРПСКИ СИНДИКАЛНИ ФРОНТ