Поштовани колега Лукићу,

Заиста сам непријатно изненађен и неописиво ми је жао што сте залутали у Новом Саду. Очекивао сам вас у понедељак испред зграде суда али чујем да сте се обрели у Полицијској управи. Не могу да верујем да вас нису обавестили где се протест одржава, где се брани полицијска част и безбедност свих нас.

Нестрпљиво сам исчекивао да се појавите и станете испред људи, поред нас из ССП који смо организовали протест, или барем поред Јеленковића и Нинкова, који нису имали проблема да нађу зграду суда. Да покушамо заједничким напорима да сачувамо животе колегама, заштитимо интегрите полицијског службеника. Да натерамо државу да најстроже санкционише нападаче на нас и да једном за свагда празна парола о нападу на државу заживи у стварности.

Али ви не дођосте, не појависте се…

Штета заиста, мада и нисам изненађен, вама заиста улица и не приличи, какви протести, какве демонстрације. Па вама одлично иде напредовање и чинови, често фотографисање са министром. Ма вама и јесте место у начелничкој фотељи а не у синдикату. Свакако је лакше потписивати сагласноти из фотеље него ли нешто на улици изборити. А још је боље да оставите свој факсимил и печат у СИВ1 па да самим климањем главом дајете сагласност на правилнике које МУП доноси, попут овог задњег на тему солидарне помоћи који је неповољнији у односу на ПКУ.

Вама приличи да штитите интересе МУП и државе, какви путни, дневнице, услови рада…

Само напред, поздрав и свако добро,

Председник ССП
Лазар Ранитовић

П.С. – искрен савет за колегу Лукића:

Јако срце, добра душа, нико други да се слуша – то је профил синдикалца.
А не – друго (туђе) срце, јака (без савести) душа, добро други да се слуша.