Противградна заштита се на нашим просторима спроводи од 1967. године. У току свих ових година имала је својих успона и падова али је до прошле сезоне увек почињала 15. априла. Тај датум није случајно изабран, јер већ у априлу месецу постоје услови за формирање потенцијално градоносне облачности која може изазвати штете пре свега на пољопривредним усевима, воћу као и на објектима.

Искуство од прошле године као да није ништа значило јер је ситуација у овој служби додатно погоршана. Почетком априла се још увек није кренуло у припрему сезоне ни у једном сегменту. Радници у оперативи знају да је за припреме потребно бар 45 дана. То подразумева одржавање семинара и лекарске прегледе стрелаца, припрему технике и развожење ракета на противградне станице. Цела служба је у Сектору за ванредне ситуације, стрелци су тренутно ничији (прошле године их је ангажовао РХМЗ Србије), ракета има 3000 од прошле године (од којих половина припада општинама и биће распоређене на територији тих општина) и у току је набавка још око 3000 ракета од стране СВС, за које се на зна тачно када ће моћи бити испоручене. И да је сезона почела на време свака станица би добила по 1 противградну ракету ( јер се општинске распоређују ономе ко их је набавио) што апсолутно нiшта не значи самој методологији дејства.

Јасно је да је немогуће да се са радом почне 15. априла само није јасно из којих је разлога. Овог тренутка нико не зна када ће и да ли ће сезона уопште почети. То што ће по изјави званичника из СВС противградна одбрана бити премештена у РХМЗ Србије и што је Закон  одбрани од града спреман не решава  тренутно стање. Ако се кунемо у пољопривреду која у укупном извозу Србије учествује са 20%, и ако се зна колике штете може изазвати град, питање је коме је у iнтересу да противградна заштита не функционише? Локалној смоуправи свакако није јер иначе не би улагала знатна средства за набавку ракета, а да при том немају никакву законску обавезу да то раде.

Постоје бројни проблеми у овој служби који се морају решавати у ходу, али горе наведени се решавају на највишем нивоу. Узалудна је пожртвованост оперативе а и стрелаца (који шест година уназад раде за 4000 месечно) када немају са чим да раде. Да ли ће се коначно обелоданити ко је крив зашто сезона није благовремено припремљена, или ће се поново сва кривица пребацити на систем и раднике оперативе? И колико дуго ћемо слушати нечије празне приче, као што је изјава министра Велимира Илића на састанку у Пожеги, да прелазимо на аутоматске лансере, за које опет треба набавити ракете. Или је то неко чудо технике које чим нaиђе облак само испаљује ракете. Али највеће је чудо да се није досетио да би можда требало набавiти ракете, па би нам и стари лансери били добру!  Неко ће морати дати рационално објашњење уколико оно уопште постоји, нарочито локалној самоуправи која је практично обманута. И ко ће надокнадити штету од града, која је настала због нечијег нерада? И ко то има мандат и од кога га је добио да обмањује јавност празним причама?

Време ће показати своје али штета ће пољопривреди већ бити нанета. Докле тако? Ради ли се то на намерном урушавању инсититуција овог друштва? На урушавању и разградњи свега онога што је деценијама стварано и ефикасно функционисал!

Заменик председника
Миле Лазаревић