Како смо дошли до тога да нас напад на полицајца више не изненађује? Да нам то постане свакодневица и да се чудимо се кад смена прође без инцидената! Синдикат српске полиције сматра да је одговор крајње једноставан и лежи у не/поступању правосудних органа.
Тужиоци и судије веома благонаклоно гледају на нападаче. Изговоре за њихово пуштање на слободу бирају врло маштовито.
Тако смо у четвртак увече имали напад на полицајца у Прокупљу. Возач Д.А. (54) одбија да се подвргне алкотестирању и удара саобраћајца песницом у главу. Псује, прети осветом, прети везама „у врху“, али га повређени полицајац заједно са колегом из патроле успева да савлада и приведе.
Полицајац Ј.Д. (39) срећом пролази само са лаком телесном повредом а нападач и након привођења наставља своју малу представу. И даље одбија алкотестирање, па поступајући лекар констатује видно алкохолисано стање. Напад на полицајца добија и свој полицијски епилог – бива му одређено полицијско задржавање.
А онда ову малу представу настављају нападач и његов адвокат изговорима, али и тужилац саосећањем, шта ће човек, осетљиве је душе. Пуста нападача на слободу уз образложење да исти мора да се брине о старом и болесном оцу. Тако да тај нападач опет увелико ужива возећи улицама Прокупља а саобраћајци у шоку!
Да није трагично било би смешно. Али ништа чудно, па ми живимо у држави где је атентатор на премијера пуштен на слободу под сличним изговором – трговачки је путник, издржава породицу!
Председник ССП Лазар Ранитовић поручује: “Узалудне су изјаве министра о заштити полицијских службеника, џаба наши апели и протести на улицама – правосуђе једноставно вапи за променама. Тужиоце и судије неко мора да подсети са које стране закона треба да буду! То је основни услов постојања правне државе а самим тиме и правне заштите полицијских службеника.”
Напад на полицајца није нешто необично, има их у свакој држави, свака будала може да нас нападне. Али тај нападач мора да зна да му након тога обавезно предстоји дугогодишња робија! Другог лека нема.
Служба за информисање ССП
