Са великим болом задесила нас је вест да је млади полицајац Мирослав С. убијен јутрос на дужности, у интервенцији хватања пљачкаша златаре у Власотинцу.
На жалост, сваке године по неки полицајац, штитећи животе или имовину грађана, бива рањен или убијен на дужности.
Као главни узрок оваквом стању српске полиције, видимо недовољну обученост и опремљеност полицајаца. Као и увек, надлежни истучу недостатак финансија и економску рецесију која погађа и полицију.
Чланове Синдиката српске полиције не интересују оправдања, по ко зна који пут питамо се колико вреди људски живот? Колико вреде сузе родитеља, супружника и деце која испраћају мртве хероје на вечни починак?
Да ли је живот председника државе, премијера, министра, директора полиције или начелника вреднији од живота полицајаца? Одлично занмо да за њих и њихово обезбеђење има пара за набавку свих могућих средства заштите. Нема штедње за њихове блиндиране аутомобиле, панцире, обуке у гађању и слично?
Питамо се ко ће преузети моралну и командну одговорност за овакво стање у полицији? Ко ће преузети одговорност због тога што у полицији нема описа радних места и акта о процени ризика на основу чега ће се опремити полиција? Ко ће преузети одговорност што су полицајци из станице упућени без панцира, шлемова и дугог наоружања? Ко ће преузети одговорност због тога што полицајци недовољно добро гађању јер се обука не спроводи или се спроводи једном годишње?
Хоће ли начелник Управе полиције, генерал Младен Курибак моћи да објесни породици убијеног полицајца зашто је Мирослав на интервенцију отишао без панцира? Хоће ли моћи да објасни зашто није предузео све мере да се панцири набаве и поделе?
На жалост, у овом као и у другим случајевима, по старом обичају неће одговарати нико. Ипак је положај, фотеља и огромна плата, дража од преузимања командне и моралне одговорности!
Препоручујемо министру, директору полиције, начелнику сектора финансија, начелнику Управе полиције, да је боље да на сахрану не долазе. Да не иритирају породицу и полицајце јер ништа ново у посмртном говору од њих нећемо чути а што до сада нисмо чули у свим предходним сахранама мртвих хероја.
Да нагласимо, од обећања се не живи – у полицији се од обећања умире!
Искрено саучешће породици покојног колеге.
Нека га анђели чувају, када држава није желела да га сачува!
Број: 146и/012
Београд, 14.12.2012. године
Портпарол и шеф службе за информисање
Синдиката српске полиције
Драган Жебељан
Unapred se izvinjavam na recniku,ali koliko znam oduvek za guzonje i foteljase love ima za njihove “trange-frange”,a za cestite ljude koji obavljaju svoju duznost nikad dovoljno sredstava za njihove posteno zaradjene novce…..mnogo mi je zao ,nema opravdanja za ministra,direktora i dr foteljase,iskreno saucesce njegovoj porodici koja od sad mora nastaviti bez njega.
Одлична процена аутора текста да је „главни узрок оваквом стању српске полиције, у недовољној обучености и опремљености полицајаца“, а ова ситуација и овај текст се, ма како то неком чудно, и у овом тренутку можда непримерено звучало, „настављају“ на претходни текст о летњим гумама у зимским условима.
Управо је овај „главни узрок“ тема на којој би требало да се покаже јединство свих синдиката, без обзира на толико прокламовану причу о репрезентативности, односно нерепрезентативности појединих, који би свим законским средствима, па ако не може другачије онда и штрајком, приморали послодавца, у овом случају државу, да испуњава своје обавезе. Јер само добро обучен и добро опремљен полицајац (и као извршилац и као руководилац), може одговорити својим задацима тако да у што већој мери избегне штетне последице, како по себе, тако и по грађане.
Основни услов за тако нешто је да руководства разних синдиката препознају потребу за апсолутним јединством пред овим проблемом и да то јединство претворе, између осталог и својим ауторитетом, у снагу способну да се ухвати у коштац са њим. Наравно, неопходно је да се претходно, барем на неколико тренутака, одрекну личних сујета и несугласица и опседнутости о својој величини коју често мере бројчаношћу свог синдиката, а не својим идејама и њиховом оствареношћу у пракси. Ако ништа друго, на то нас обавезују „сузе родитеља, супружника и деце која испраћају мртве хероје на вечни починак“.
Само у том случају синдикати, односно њихово чланство би добили подршку и од обичних грађана, који, свиђало се то нама или не, морамо признати, немају баш превише слуха за многе друге проблеме са којима се ми свакодневно суочавамо.
У овом контексту сасвим добро звучи намера једног од синдиката, мада није баш најсрећније формулисана кроз захтев за учешће у раду комисије за избор директора полиције. Наравно, није на синдикатима да бирају првог човека полиције, што су они јасно и рекли, Законом је одређено ко то ради. Али ко би паметан имао нешто против да синдикати, на пример, поставе свим кандидатима питања у писаној форми на који начин и у ком временском року намеравају да реше одређене проблеме, па и овај? На писано питање би требало да уследи и писани одговор свих кандидата, а записано је споменик за сва времена. Такво постављање, односно учешће синдиката никако се не би могло окарактерисати као мешање у избор директора, већ као помоћ. Несумњиво је да би њихови одговори у многоме определили и комисију да изабере три најбоља кандидата, а и министра да најбољег кандидата предложи за директора.
Синдикати, једноставно, имају право да знају ко ће им бити партнер у решавању синдикалних проблема када је полиција у питању.
Зато, синдикати МУП-а – уједините се (макар око овог питања)!
Aman ljudi o kakvoj vi neobucenosti govorite??? Decko ih jurio s pistoljem u ruci i sve vreme vikao,,stoj policija”, pa sta je trebao da uradi???? Jos usput i ubio jednog, vi bi mozda bolje??? Da se ne lazemo svi bi isto tako uradili. Svi znamo zakon da nije smeo da puca dok oni prvi ne pripucaju?? Bolje govorite o pancirima, i o izmeni zakona, a ne o neobucenosti??
Поштовани, очигледно је да нисте пажљиво прочитали саопштење, у њему се уопштено износе проблеми које полиција има, а не о томе да ли је покојни колега лично био обучен, или не.
Dete sam poginulog policajca,koji je poginuo zbog slicnih stvari kao kolega koji je tragicno nastradao, daleke 1978 godine i to u oci svog rodjendana,kad je bio na slobodnom danu ali ipak su ga pozvali na izvrsenje zadatka.Ja i moja majka smo ostali sami u podstanarskoj sobi,nikog nije bilo da nam pomogne osim Gospoda Boga,sve sama obecanja. Zbog tragedije u porodici svi su bili protiv moje odluke da konkurisem u skoli za policajce,ali ja sam odlucio pa pokusam i uspeo sam, u policiji sam vise od petnaest godina.Ubedjenja sam da je posao policajca moralan i rizican posao,zato se i ponosim time sto sam policajac, ali problemi su uvek isti kako u vreme moga oca tako i danas ne znam zasto je to tako ali vidim da niko po tom pitanju ne radi nista. Vecna slava i hvala svim stradalim policajcima.
Поштовани Саша, уз дужно поштовање, не мислим да сте у праву. Синдикат српске полиције чини све шо је у могућности да нешто промени и допринесе бољој заштити на раду, опреми и сл. Доказ за то је и ово саопштење које сте прочитали и које Вас је навело да дате свој коментар. Јавна прича о проблемима у полицији има више ефеката него 100 дописа. Хвала Вам на разумевању, надамо се да ће те нам пружити подршку и да ћемо заједничким снагама мењати ствари на боље. Придружите нам се!
saucesce porodici nastradalog mladog policajca.moje neko misljenje je losa obucenost i nedostatak treninga koji bi ublazio stresne situacije i pomogao policajcu da hladnokrvno ciste glave reaguje bez emocija i emotivnog naboja.zna se ,hitac u vazduh- prednost kod razbojnika.vika i dreka opet prednost razbojnika.navodim razbojnika kao coveka koji je naoruzan.ima oruzje u rukama.bez pogovora plasirati hitac u telo da ga zaustavi.bez razmisljanja.primer hladnokrvnog i profesinalnog delovanja treba razvijati sa instruktorima saja.mozda iziskuje vreme ali cuva glavu a i gradjanina koji se tu slucajno zatekne.
Нажалост овакве и сличне ствари верујем да ће да наставе да се дешавају докле год се буду полицијски послови обављали без “процедуре”….
Исто тако сам убеђен да је под хитно потребна измена Закона о полицији…. Употреба физичке снаге, службене палице, ватреног оружја….
Не ради пуке модернизације и речи хвале великих европских стручњака полицијских наука већ ради ПРЕЖИВЉАВАЊА….
Оружје је доступно свуда, дрога такође…. Медији су већ пар генерација упорпастили причицама о новцу, моћи, положају…. Младе главе су све врелије…. Желе то све брже….
А једино што стоји између смо ми….
Полицајци.
Биће само горе….
Искрено саучешће породици колеге, хероја, узора, брата,….