Пре пар дана похвалисмо министра просвете, господина Шарчевића, како, за разлику од руководства нашег министарства, схвата сву озбиљност ситуације и размере системског расипања новца, те упозорава одговорне да више неће бити толеранције за такво понашање, кад оно…

Јуче освану вест да поменути господин министар има ни мање ни више него 11 помоћника, три посебна саветника, једног саветника (ваљда обичног наспрам ових посебних), четири државна секретара и једног секретара (да л обичан ил специјални, није прецизирано). Мало ли је за једног министра?

Али да је он једини, ни по јада не би било…

Наше министарство ни најмање не заостаје. А и зашто би? На званичном сајту МУП доступни су подаци о три државна секретара и пет помоћника министра. О броју саветника ни речи, број нам није познат али је зато један од саветника, и то специјалан, Амадео Воткинс, јако добро (ал не и по добру)  познат свим запосленим у МУП. Ето, скромније него у министарству просвете, рећи ће неко. Да, али занемаримо Дирекцију полиције и број људи у непосредном окружењу директора полиције.

Не смемо да тврдимо, али верујемо да би се директор полиције Владимир Ребић добро помучио док се сети имена свих својих саветника и помоћника. А саветници и помоћници се множе већ годинама. Скоро све њих, садашњи директор наследио је од свог предходника Милорада Вељовића. Вељовић је за своја, скоро па цела, два мандата умножавао помоћнике, делио титуле и функције по заслугама, према личним симпатијама али и доста смењених начелника Полицијсих управа, формално је унапредио пребацивањем у Дирекцију полиције и именовањем их за своје помоћнике. Ваљда уздајући се у ону стару да непријатеље треба држати уз себе, на оку. Често је Вељовић, обезбеђујући „верност“ и послушност, функције помоћника додељивао и људима које је упућивао у унутрашњост. Бројни су примери начелника ПУ са том функцијом.

А све те људе неко мора да плати. И то дебело!

Да све функционише како треба па да и разумемо, јер велики су системи Дирекција полиције и МУП. Није лако ускладити функционисање и рад више од 42.000 запослених. Али то није случај, напротив. Што више саветника и помоћника то све компликованије процедуре. Од најобичнијих процеса направише компликоване процедуре, са милион беспотребних потписа, сагласности, одобрења… За баналне проблеме бивају формиране комисије, радне групе, тимови…

У јеку реформи МУП та фиктивна радна места остадоше недодирљива а уместо упрошћавања система добисмо нове секторе, нова одељења, службе и управе. Поједина одељења имају тек начелника, заменика начелника и свега пар извршилаца! Али, битно је звати се начелником! Лепо звучи а и доноси углед у родном селу! Доноси то звање и веће паре, добар мобилни да се покаже на весељима и сахранама, а и службени аутомобил за до села.

Искрено, не бисмо били превише изненађени ни уколико освану нека нова радна места у номенклатури МУП, као на пример: саветник за топлу воду, саветних за хладну воду, саветник за заливање кактуса, заносач у кривини али и саветник заносача…

Пријатно нам било. Само – до када?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић