Ово лето заиста је врело у сваком смислу, врео ваздух, клима подивљала, народ нервозан и свадљив. А у полицији „подивљали“ синдикални посленици.

Једни другују са министром, хвалећи њега и његове „успехе“, стандард, опрему, возила, ма све је супер… Са позиције власти деле пацке свима редом, осећају се недодирљивима, што у овом тренутку заиста и јесу. Уживају заштиту и то и не крију, напротив, злоупотребљавају је на сваком кораку. Заштиту скупо плаћену радничким интересима.

Други пак са улице, из свег гласа, ударају по министру и његовим сарадницима, сваког дана по опозиционим медијима „разоткривају“ по неку велику тајну, аферу, лоповлук… Негирају чак и оно што је заиста промењено на боље. Истине ради, нема тога много али није ни баш све црно.

Трећи опет након неопрезних, двосмислених изјава бивају увучени у каљугу од стране новинара, па се онда помало комично правдају и дистанцирају.

А ССП? Где смо ми у свему томе?

Синдикат српске полиције поручује пре свега својим члановима а онда свим запосленима, али и другим синдикатима и јавности – МИ НЕЋЕМО УЧЕСТВОВАТИ У СИНДИКАЛНОМ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМУ! Нећете нас увући у то блато. Ни они који нас проглашавају државним непријатељима, али ни они који нас својатају! Исувише добро их познајемо. И једне и друге!

Ово захуктало препуцавање синдиката можда неком делује и занимљиво али је то обично продавање магле, дизање прашине без потребе и користи за било кога осим послодавца! Из блата нико не може изаћи неукаљан!

А највећу штету трпе запослени. Уместо бављења правим синдикалним питањима и развијања искрене међусиндикалне сарадње енергија се троши на међусобне ратове!

Пред свима нама је још једна тешка јесен. Плате су нам и даље јако далеко од нивоа на ком су биле у лето 2014. године! Дневнице су и даље безобразно мале! А треба децу опремити за школу, треба им купити јесењу гардеробу, треба спремити огрев за зиму која ће доћи врло брзо.

Треба ушити или купити делове похабане униформе и слабоквалитетне обуће. Ваља нам дочекати и те нове аутомобиле, које ће ваљда овог пута регистровати и на време опремити зимским гумама.

Треба се ваљано припремити за преговоре о новом Колективном уговору за полицијске службенике. А ко ће преговарати? Они којима је лепо и који се послодавцу ни у чему не смеју супроставити? Или они са којима тешко да ће министар желети да преговара? Постоји реална опасност да послодавац практично сам са собом преговара и потпише нови ПКУ, ма колико теоријски то било немогуће. А још реалније је и да новог колективног уговора уопште ни не буде!

Заиста је пуно посла пред свима нама а Синдикат српске полиције остаје све усамљенији, једина преостала нада за запослене, баш као светионик са једног од наших календара!

Време је и да се све колегинице и колеге уозбиље и још једном добро размисле коме поклањају поверење. Да схвате колико скупо ће их на крају коштати приступница коју су потписали зарад куповине климе или штампача! Да схвате како синдикат, ког начелници препоручују као избор и протежирају у раду, никако не може бити добар за њих и њихове интересе! Што касније схвате, скупље ће платити своју неразборитост или неозбиљност!

Служба за информисање ССП