Узалуд се Синдикат српске полиције труди да текстовима нa   друштвеним мрежама, дописима у виду молбе или упозорења, те у директном разговору на састанцима са послодавцем, укаже на катастрофалне реакције тужилаштва и судства. Али, авај! Сизифов је то посао.

Наиме, овога пута, у два независна догађаја (инцидента) на територији града Београда, дошло је до физичког напада на полицијске службенике, припаднике ПС Младеновац, као и вербалног, затим и физичког напада на грађанина. Колеге полицајци су нападнути у кладионици, где су на позив радника кладионице, покушали да умире лице у видно алкохолисаном стању, које је нарушавало јавни ред и мир. Након интервенције, тројици полицајаца су константоване лаке телесне повреде. У другом случају, приликом најобичнијег конфликта у саобраћају, од стране једног лица, нападнут је грађанин, за кога се касније испоставило да се ради о заменику тужиоца за организовани криминал.

Можда се не бисмо оглашавали да је виновник поменутог напада на полицијске службенике завршио тамо где му је и место – иза решетака! Али, није, после саслушања од стране тужиоца, по старом, добром обичају и шаблону, пуштен је да се брани са слободе. С друге стране, поуздано знамо да је нападач на грађанина завршио у притвору, али тек након што је утврђено да је оштећени грађанин заменик тужиоца за организовани криминал! Да не буде забуне, оштро осуђујемо оба насилничка чина, односно напада на службено лице у вршењу службене дужности и грађанина!

Али, Синдикат српске полиције јасно и недвосмислено поставља следећа питања и захтева одговор од надлежних:

– Да ли су Устав и закони исти за сваког грађанина Републике Србије?

– Да ли постоји и која је разлика између полицијског службеника, тужиоца или пак неког трећег лица?

– Докле ће, господо надлежни, наша држава бити „Мека и Медина“ за поједине насилнике?

Узалуд котрљамо камен до врха, ако на врху немају за нас времена и слуха. То нас враћа на почетак ове наше приче – Сизифове муке.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић