Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд
Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.
Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.
Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.
Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.
Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!
Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.
Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:
Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.
Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.
Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.
У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.
Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?
Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић