Skip to main content

Ознака: јавне набавке у МУП

FREAKING NEWS: Хитна седница Владе Србије

Како информативна служба ССП сазнаје од својих извора блиских Влади Републике Србије, премијер и новоизабрани председник Александар Вучић заказао је за данас у 12, 00 часова хитну, проширену седницу Владе, на којој ће учествовати и чланови Савета за националну безбедност, са само једном тачком дневног реда: како решити проблем са платним листићимa за раднике МУП-а и спречити евентуално изливање тог проблема на улице већих градова у Србији. Обраћање премијера-председника јавности на ванредној конференцији за медије очекује се око 14 часова.

Целокупно замешатељство покренуо је наш извештај са састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима од 10. о.м. односно изјава помоћника директора полиције Богољуба Живковића који је на састанку изјавио да, због недостатка папира на којима се врши штампа обрачунских листа, радници МУП не могу редовно добијати обрачунске листиће, али да ће у духу добре сарадње са синдикатима, Министарство сваком запосленом који се појединачно обрати обрачунској служби омогућити добијање истог. На ову информацију први је реаговао је министар за рад Александар Вулин, који је у телефонском разговору са премијером-председником указао на неодрживост оваквог стања у Министарству, подсећајући га на своју изјаву од 2014. године да су сви послодавци, укључујући и државне органе дужни да поштују закон, да редовно издају платне листиће, у супротном за послодавца следе велике новчане казне, као и да је то решење било једно од круцијалних измена које је тада нови Закон о раду донео.

У веома жустром, директном разговору са министром Небојшом Стефановићем, премијер-председник је указао да је недопустиво да, и поред значајнаг смањивања свих примања запослених у МУП-у, сада имамо проблем и са обрачунским листићима. Министар се сложио са ставом премијера-председника, али је навео и да без додатних смањења дневница са 75 на 30 динара наведени проблем није могуће решити, јер, како је рекао, не ради се ту само о обрачунским листама, већ се, због недостатка средстава углавном не издају ни решења за годишњи одмор. „О тонерима, застарелој технолигији и осталом да не говорим“ – додао је министар.

Премијер-председник је од Савета за националну безбедност затражио хитну процену могућих импликација у вези са наведеним проблемом, са посебним освртом на евентуално изливање на улице већих градова у Србији, уз бојазан да би овај проблем могао постати један од захтева протеста студената који се ових дана дешавају широм Србије.

Информативна служба ССП је покушала да провери наведене информације, али је наишла на зид ћутања код свих којима се обратила. Изузетак је, наравно, први потпредседник Владе Ивица Дачић, који се љубазно одазвао нашем позиву и који је, када је чуо наше питање, кратко одговорио да није упознат са наведеним проблемом, али да ће, када буде изабран за председника Владе, све своје капацитете усмерити ка његовом решавању.


fake news

Ово је наравно само плод бујне маште нашег инсајдера из МУП којем ни после вишедеценијског рада у државним органима није јасно да се закони доносе рекламе ради, а њихова примена очекује од пуке сиротиње. У овом случају закон морају да поштују ситни играчи, предузетници и мала и средња предузећа, док тајкуне и државне органе не дотиче. Одговорни су доста високо, превисоко за домашај наших слабашних правосудних служби!

А наш послодавац, премијер и сви министри одреда, баш ни најмање се не узбуђују на тешкоће са којима се сусрећемо! То што је дневница полицајца на терену, у шуми, под шатором, једва 150 динара, док је дневница страначких активиста на бројању гласачких листића (пресавијаних ил попегланих, свеједно) чак 2-2.500 динара, јасно говори свакоме ко жели да чује!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Штетне набавке: претња по безбедност Србије

Београд, 21.2.2017. године, – У конгресној сали хотела Зира, у организацији Београдског центра за безбедносну политику, одржана је међународна конференција под називом „Финансирање безбедности за 21. век“, која се састојала из три панела. На конференцији су се окупили релевантни саговорници из институција сектора безбедности, независних регулаторних тела, међународни стручњаци и представници цивилног друштва.  Између осталих, учествовали су министар одбране Зоран Ђорђевић, шеф одсека за унутрашње послове Делегације ЕУ у Србији Nicolas Bizel, представница Женевског центра за демократску контролу оружаних снага госпођица Burdsy Anna Marie и шефица за регулативу Управе за јавну набавку Далиборка Срећков.

Скуп је реализованBAN_8747-696x464 као завршна конференција пројекта „Про кјур: јачање циливлног надзора над јавним набавкама у сектору безбедности“. На другој панел дискусији „Штетне набавке: претња по безбедност Србије“ један од излагача био је и представник Синдиката српске полиције, заменик председника Миле Лазаревић. У делегацији нашег синдиката, као јединог званично позваног синдиката из Министарства унутрашњих послова, били су и наши млади активисти, председник СГ Лозница  др Горан Николић и председник СГ Чукарица Никола Павловић.

На овом изузетно посећеном догађају, посебну пажњу привукли су одговори које је Лазаревић изнео на постављена питања у вези са спровођењем јавних набавки у МУП и начином контроле тих поступака са аспекта синдиката. Он је, између осталог дао и следеће одговоре:

  • Са којим16934027_10211730554240815_1835177380_n се проблемима у раду суочава полиција када је реч о набавкама у Министарству унутрашњих послова?

У постављеном питању крију се у ствари два потпитања. Ако мислите на то са чиме се руководство МУП суочава приликом јавних набавки, ја нећу бити адекватан саговорник јер заиста немам увид у саме токове планирања, покретања и спровођења поступака јавних набавки али мислим да су све те фазе критичне. Заиста превише често „падају“ тендери, читави поступци се понављају изнова, предуго трају а набавке касне… Стиче се утисак да запослени који раде на тим пословима трпе велике притиске са више страна. Врло је могуће да они нису ни довољно обучени и стручни а код постављања самих услова набавки највероватније нису потпуно самостални већ подлежу диктатима заинтересованих моћника, било из самог министарства, било великих добављача. Некада, због лоше испланираног буџета, они уведу забрану награђивања запослених, касне иплате принадлежности запосленима, али, у принципу, руководство МУП или полиције, како ви кажете, не трпи било какву одговорност па би се могло рећи да ни немају никаквих проблема, можда се евентуално неко застиди и поцрвени.

Оно што ја могуBAN_8510-e1487758854708 директно да посведочим јесте друга страна медаље – односно оно са чиме се полицијски службеници и други запослени суочавају као последицом траљаво спроведених јавних набавки. Запослени се свакодневно суочавају са недостатком основне опреме, возила, поцепаном униформом коју не могу да замене јер су магацини празни а у слободној продаји је нема (за разлику од војних униформи), поцепаном обућом, заштитним прслуцима са истеклим гарантним роковима. Суочавамо се са неисправним возилима, без зимских пнеуматика, са неисправном сигнализацијом… Добијамо чарапе најмањег броја 46, набављене од фирме регистроване за трговину воћем!

Недостаје основни потрошни материјал као што је папир за штампање, тонери за штампаче, спајалице, маказе, лепак… То купују запослени лично или преко појединих синдиката и онда запослени у ствари финансирају послодавца, што је ван памети. О старости рачунарских конфигурација и њиховој немогућности да подрже новије програме излишно је говорити. У нашем министарству, веровали или не, и даље је у употреби Windows 2000, и Office пакет из 2003. године.

Да ли је потребно наглашавати сву апсурдност чињенице да МУП Србије улаже велики новац у хајтек лабораторије Националног криминалистичко-техничког центра, чија потреба никако није спорна, али при томе у потпуности заборавља да опреми армију форензичара увиђајаца који на терену треба да прикупе трагове и напуне те исте лабораторије!? Тим људима месецима недостаје и најосновнији материјал за изазивање и фиксирање трагова. Њима недостају и рукавице којим би заштитили трагове од контаминације али пре свега да заштите своје здравље!

Навео сам вам16933737_10211730547120637_1286050427_n само неке од примера, тешко је у овом моменту свега се сетити и побројати таксативно све последице лоше спроведених јавних набавки са којима се сусрећемо у свакодневном раду, јер их је заиста много. То би захтевало један посебан скуп посвећен само тој теми и на њега позвати представнике свих линија рада у МУП. Имали бисте свега да се наслушате.

  • На који начин синдикати запослених могу утицати на јавне набавке у МУП?

То је јако интересантно али и логично питање, али да би вам на њега одговорио морам вам најпре приказати тренутно стање. Најкраће речено, одговор би данас гласио: система нема, како се који синдикат снађе и избори. Јер послодавац, из њему познатих разлога, избегава да у цели поступак јавних набавки, од иницијалних планирања, преко реализације па све до евалуације урађеног, укључи синдикате. При томе представници послодавца користе законске одредбе које им иду на руку, они наиме немају законску обавезу укључивања чак ни репрезентативних синдиката у процес јавних набавки и то наравно користе. А и зашто не би ако знамо да од стране репрезентативних синдиката у полицији нисмо ни видели било какву иницијативу у том смислу, нису показали заинтересованост нити вољу да послодавца на тако нешто приволе.

Синдикат српске полиције у више наврата тражио је укључивање наших представника у те поступке али наравно одбијени смо под изговором да нисмо репрезентативни, мада закон ту не прави разлику према статусима синдиката, а ми свакако испуњавамо услове репрезентативности. А одговор на питање зашто и званично немамо тај статус можда баш лежи у томе што ми стално пливамо против струје, постављамо незгодна питања. Између осталих и питања у вези са јавним набавкама.

Наши активисти су први открили и у потпуности документовали аферу у вези са набавком униформе и обуће за полицијске службенике, коју су колеге из ДРПКО систематизовали у студију „Борбене патике без борбе“. Та афера је резултирала кривичним процесуирањем неколико непосредних извршилаца у Сектору за материјално-финансијско пословање МУП, руководиоци су се том приликом, да тако кажем „извукли“, али слободно можемо да тврдимо како је тај наш рад добрим делом допринео и смени начелнице тог сектора, мада она није била директан потписник тих спорних уговора.

То је пластичан пример да синдикат, мада званично изопштен из процеса, ипак може да има известан утицај, и то значајан, и да врши притисак на руководиоце државног органа задужене за спровођење поступака јавне набавке. У прилог томе говори и то што је ССП и прошле године, указујући на недопустиво лош квалитет хране коју је МУП набављао од извесног добављача из Срема и делио колегама на терену, утврдио да МУП ни нема уговор са том фирмом. Послодавац је био „принуђен“ да формира комисију која је на терену утврдила да храна не испуњава ни минимум квалитета, те је убрзо уклоњена, а добављач замењен другим. Пуком срећом, није дошло до било чијег тровања, можда баш захваљујући брзој реакцији послодавца након што смо их алармирали. Након тога уследио је вишемесечни недостатак меса у ресторанима МУП,  што опет може бити класичан показатељ неспособности да се спроведе јавна набавка, за разлику од набавке обуће где се јасно радило о злоупотребама.

Оно што у знатнојBAN_8686-e1487758963837 мери отежава рад синдиката по питању јавних набавки јесте то да због обима кршења права радника у МУП-у, синдикати имају пуне руке посла, па просто не могу физички да постигну да пропрате јавне набавке, поготово ако су у старту искључени из поступка.

Тако да би, неки закључак могао гласити: послодавац избегава сарадњу, законских обавеза нема, али ипак на крају све зависи од заинтересованости и упорности конкретног синдиката и стручности његових активиста. Увек се нешто може урадити и ствари померити са мртве тачке. Мада, је свакако потребно радити на регулативи којом би послодавац био приморан на сарадњу са релеватним синдикатима!

  • Шта је већа претња у систему јавних набавки – злоупотребе или незнање?

Обоје могу бити подједнако штетни у датом моменту, нанети огромне штете по послодавцаи донети несагледиве последице по запослене али и по грађане Србије. С тим, што се незнање увек може отклонити, учењем, усавршавањем, дообуком… и то много лакше него зла намера. Тешко ћемо неког злонамерно одвратити од причињавања штете. За злоупотребе је лек успостављање система одговорности – изопштавање из процеса и санкционисање тих људи.

  • Који је најбољи пут до постизања „вредности за новац“ у јавним набавкама у сектору безбедности?

Да би за уложени новац добили праву вредност јавна набавка мора да буде пре свега сврсисходна, односно оправда и у правом моменту. Потребно је стратешко дугорочно планирање и поштовање усвојених стандарда.

Да бисмо, на пример, добили набољи квалитет униформе и обуће за полицијске службенике за најмање новца, потребно је да већ данас, јавност и сви потенцијални добављачи, знају стандарде униформе и обуће, оквирни термин набавке и количину која ће бити потраживана. То би дало довољно времена да се више произвођача припреми па и прилагоди потребама МУП што би неминовно довело до већеконкуренције и уштеда при набакама.

Нажалост, због одсуства дугорочног планирања, али и новца, нико са сигурношћу не може да тврди када ће бити поновна набавка униформе и припадајућих делова, али нико не зна ни тачну количину. И даље се од јавности скрива број полицијских службеника по линијама рада и врстама униформи и опреме коју дуже.

Служба за информисање ССП

ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Зрењанин, 29.09.2016. године, – У организацији невладиних организација Београдског центра за безбедносну политику и Друштва против корупције из Зрењанина, у хотелу „Војводина“, одржана је панел дискусија под називом „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. На дискусији је учешће узео и Синдикат српске полиције. Представници ССП су били члан ГО Синиша Ћук и заменик председника синдиката Миле Лазаревић, који је уједно био и један од панелиста. Излагање су имали и Предраг Петровић, извршни директор БЦБП и Зоран Башић, директор ДРПКО, а модератор је био Владимир Ерцег истраживач БЦБП.

Велику пажњу присутних привукло је излагање Милета Лазаревића, у којем се осврнуо на студију случаја „Борбене патике без борбе“ (инспирисану управо нашим открићима и указивањем на нелогичности у јавној набавци обуће за полицијске службенике), навео још неке примере јавних набавки који изазивају противуречна мишљења и изнео виђење ССП о томе како обезбедити сврсисходно трошење новца у МУП-у, као и о месту синдиката у свему томе.

Његово излагање преносимо у целости:

На почетку бих хтео да организаторима панел дискусије – Београдском центру за безбедносну политику и Друштву против корупције, изразим захвалност што су нам омогућили да у њој активно учествујемо и на тај начин постанемо део овог пројекта, који би, по својој суштини, требало да представља интерес свих запослених у МУП-у. Због тога, иако овде учествујем као представник ССП, верујем да ћу на овом месту представљати и интересе других синдиката запослених у МУП-у, барем оног већег дела.

Како сам схватио, непосредан повод за ову панел дискусију је студија случаја „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“ коју су реализовали аутори из ДРПКО-а.

Због тога би било целисходно да се, одмах на почетку, са неколико речи одредимо, са нашег становишта, према самој студији, дa укaжeмo нa њeнe дoбрe, aли и нa нeкe лoшe стрaнe.

Као што су аутори добро приметили, у МУП Р Србије, за разлику од војске, не постоје усвојени стандарди за униформу, обућу и друге делове опреме, а који би, да постоје, омогућили потенцијалним произвођачима или добављачима да буду много раније упознати са ониме што се од њих очекује, какав се квалитет тражи и тако им дали више времена да се прилагоде захтевима.

Такође, не постоји дугорочни план набавке униформе и делова униформе и њихове замене, чиме би се плански омогућило да се на потенцијалним тендерима јави више заинтересованих клијената, а што би, по некој теорији, требало да допринесе компетитивности учесника на тендеру, односно квалитетнијој „роби“ коју нуде, а као крајњи резултат би требало да буде квалитетније опремање полицијског службеника. А то и јесте крајњи циљ – да се новац пореских обвезника, дакле запослених и у приватном и у јавном сектору, најбоље искористи.

Свакако да би томе у значајној мери допринело да МУП „изађе из ормара“ и да објави тачан број полицијских службеника којима је потребно набавити униформу, обућу и друге делове униформе, а „сакривање“ МУП-а иза „акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места“, који је, видите чуда, службена тајна пре свега за запослене, а онда и за јавност, а није никаква тајна за стране држављане који раде у Министарству, а нису у њему запослени, е то је тотални нонсенс. Морам нагласити да су у већини европских земаља систематизација радних места и број запослених у полицији јавно доступни.

Међутим, чак и да се објави тачан број униформисаних полицијских службеника, нисмо сигурни да би то било довољно. Јер, да ли сви униформисани полицијски службеници треба да имају борбене патике?! Шта је са обичним плитким ципелама? Да ли је иста обућа потреба, рецимо саобраћајне полиције и јединица за специјалне намене, те специјалистичке јединице и Жандармерије? Тек кад се дође до тих одговора, тек онда можемо говорити о планској набавци и занављању униформе и делова униформе?

Аутори студије су добро приметили да је цена коју је „Гепард“ понудио на тендеру неуобичајено ниска и да су постојали предуслови да се због тога њихова понуда одбије. И ми у ССП смо то благовремено приметили, јер сматрамо да се за тај новац не може добити квалитетна борбена патика која испуњава светске стандарде, па није то ни понуда „Круника“ која је нешто виша, али можете ли замислити на какву бисмо осуду из самог руководства МУП-а али и једног дела јавности наишли да смо на то указали. Било би то у смислу: „Види незадовољника, до јуче нису имали ништа, сада им се даје ново и опет су незадовољни“. Не дај, Боже, да смо рекли (иако нас то нико није ни питао): „Хоћемо Хај-текову (Hi-Tech) обућу, какав „Гепард“, какав „Круник“, каква „Сандра-Корпико“, какви бакрачи!“

Овиме сам желео да истакнем неке добре стране поменуте студије ДРПКО-а.

Међутим, тешко је не приметити да поменута студија у истраживачком делу није умногоме одмакла од онога што је ССП  урадио још почетком 2015. године.

Као што се из ње да видети, највећа разлика је у томе што је ДРПКО успео да од МУП добије податке о извршеним лабораторијским контролама током 2014. године (узгред, будиречено, и ССП је покушао то исто, али су надлежни у МУП одбили да то учине, што јасно указује на једну другу врсту проблема, а то је да МУП, из само њему знаних разлога, одбија да комуницира са својим запосленима, који су директно заинтересовани за предмет набавке, али је био принуђен да ипак пошаље поменуте извештаје „ван куће“). Ово, дакако, указује на потребу постајања организација из области цивилног сектора попут БЦБП-а и ДРПКО-а, јер се без њих не би дошло до ових извештаја који потврђују наше почетне сумње да није било праве контроле квалитета обуће, да није било међуфазне контроле, да не постоји записник о квалитативној контроли примљене робе у МУП-у, као и неке друге сумње а што потврђује и подношење кривичних пријава против неких одговорних лица у МУП-у.

Сам наслов студије случаја: „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“, није одговарајући, јер се бави само делом набавке борбених патика, и то оном која је везана за фирму „Гепард доо“, а набавка је у истом периоду вршена и преко фирме „Круник доо“ из Београда, а да не спомињемо фирму „Сандра-Корпико“ из Пожаревца чија се обућа појављује у магацинима МУП, а да нема ниједног податка о томе да је она учествовала на тендерима.

Остаје због тога мало горак укус у устима због чињенице да се аутори студије нису потрудили да додатно расветле чињеницу да је „Круник“ у време расписивања тендера, према јавно доступним подацима из АПР-а, имао само једног запосленог, те је зато у самом старту било јасно да се ради само о посреднику у набавци борбених патика. Или можда и није јасно, али је у сваком случају требало показати мало већу иницијативу у разјашњавању свих околности с тим у вези.

Према неким директним, провереним сазнањима, у појединим кутијама са борбеним патикама, налазиле су се декларације и „Круника“ и „Сандре“. Да ли то значи да је „Сандра“ пласирала у МУП своје производе преко „Круника“?! Ако је то тачно, да ли је „Круник“ био потребан као посредник? Ако то није тачно, како се обућа „Сандре“ појавила у магацинима МУП-а? Да ли постоји одговарајућа документација о провери квалитета ове обуће у лабораторијским условима? Да ли је у овом случају било све у складу са словом закона? Ако јесте, да ли је баш било у духу закона?

Све су то питања на која заслужујемо одговор. И ми запослени, али и целокупна јавност.

Из објективних, али и из субјективних разлога: недостатак стручних људи, решавање неких унутрашњих проблема који су нас погодили управо у време када се појавила ова „проблематика“ око набавке униформе и делова униформе, ССП није био у могућности да се овоме посвети на жељени начин, али мислимо да смо, с обзиром на горе изнете околности, довољно учинили и „дали довољно материјала“ да неко други настави тим путем, што на жалост, није искоришћено у довољној мери.

Да не говоримо о томе да је ово била прилика да се читава набавка униформе, борбених патика и чарапа обједини у једну целовиту студију, јер би се тиме могао постићи већи ефекат.

Сада бих се вратио на саму тему ове панел дискусије – Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана. Одговор је за нас једноставан: стручним, професионалним и домаћинским односом према повереним дужностима и обавезама, што би требало да важи за све оне који су укључени у процес јавних набавки у МУП-у. То подразумева идентификовање потреба, дугорочно и средњорочно планирање, утврђивање механизама контроле.

За нас као чланове синдиката је веома важно питање да ли синдикати у МУП-у могу имати улогу у планирању јавних набавки и да ли синдикати у МУП-у могу имати неку улогу у механизмима контроле јавних набавки. Одговор на оба ова питања је : ДА, синдикати у МУП-у, без обзира на њихов статус да ли су репрезентативни или не, могу и морају имати своју улогу, како у планирању јавних набавки, тако, а можда и више, и у контролним механизмима. Мишљења смо да у прилог овоме говоре управо наше активности у вези са набавком униформе, обуће и чарапа и другим деловима униформе. Да није било нас, при томе не мислим искључиво на ССП, већ на синдикате у полицији уопште, тешко да би запослени у МУП-у могли да нађу икога ко би заступао њихове интересе пред послодавцем у вези са спорним набавкама, тешко да би ико за њих сазнао, а тиме и за очите системске недостатке у планирању јавних набавки и контроли читавог процеса.

Наравно да смо свесни чињенице да ни синдикати у МУП-у нису Богом дани па да је за све потребна њихова сагласност, јер нити су увек и у свему довољно стручни, нити су сви увек добронамерни. Ипак, мишљења смо да све оно што се односи на стандард запослених може бити предмет инетересовања синдиката, а то је, у суштини, све оно где се троши новац пореских обвезника. Свако трошење новца неминовно утиче на наш стандард – у позитивном или у негативном смислу. Наравно да сми ми заинтересовани да сваки потрошени динар допринесе побољшању нашег стандарда, а не да у томе назадујемо.

Класичан пример за то је управо наведена студија случаја. Ко у Министарству може бити заинтересованији од полицијског службеника?! Ко ће проводити целокупно радно време у униформи, ко ће стајати на киши више сати, ко ће користити оне смешне чарапе које смо добили ако не он – полицијски службеник. Зато сматрамо да имамо право да будемо део контролног механизма када је у питању набавка ове врсте робе. И имамо право да кажемо: „Од новца пореских обвезника купили сте и дали сте нам смеће. На тај начин сте преварили и нас и њих.“

Ко нам може забранити, и који би нормални ум био против тога, да се интересујемо када је у питању јавна набавка тих чувених ланча пакета, у конкретном случају фирме СЗТР „Ђурђевић“ из Пећинаца. Да ли неко мисли да треба да аминујемо то што су нам на терену даривали свакакво ђубре, уцрвљале месне производе, одвратног изгледа, мириса и укуса, и то без икаквог тендера. Не, ми то нећемо учинити. И опет је потрошен новац пореских обвезника. А онда нам појединци приговарају како, ето, нисмо задовољни, а добијамо храну за бадава. Не, ми не добијамо храну, углавном добијамо нешто што ни пас не би могао да поједе.

И опет, баш на нашу иницијативу, након јавног указивања на сајту ССП, министарство је формирало комисију која је након узорковања и контроле хране на терену, донела одлуку о промени добављача. Посебна занимљивост је то да ни за „Ђурђевића“ нема трагова да је уопште учествовао на тендеру.

Као што видите, ово су више него очигледни примери, где су синдикати као представници запослених довољно стручни и могу и морају имати своју улогу у контролним механизмима. Ми ћемо се за то борити и тражићемо подршку целокупне јавности да ту улогу и добијемо, да је нико не може оспорити.

Постоје и неки други случајеви, где, наравно синдикати уз одређену меру опрезности, могу, до неке границе имати своју улогу. Најбољи пример за то је набавка неколико вишенаменских оклопних возила „Лазар 3“, оклопних возила „М-11“ и „М1-5“-укупно 20 таквих возила, с тим што ће до Нове године у Полицији бити у употреби шест „Лазара-3“ (барем су такве информације пренели неки медији, док други наводе различите цифре). Није на нама да дајемо квалификовану оцену да ли та војна возила одговарају потребама МУП-а, али свакако имамо право да знамо колико је таквих возила набављено, колика је њихова укупна цена, да ли је њихова набавка била предвиђена планом набавки за ову годину. На страну у овом тренутку, незваничне изјаве појединих лица из састава оних јединица које ће ова возила користити, а који су нам рекли да је набавка „Лазара“ несврсисходна. Остаје нејасно ко је то платио и из којих извора? Наравно да се и у овом случају ради о утрошеним огромним средствима из буџета.

При томе припадници тих истих специјалних јединица раде опремљени заштитним прслуцима са, углавном истеклим роком, трајања, а при извођењу гађања немају сви ни основна средства заштите као што су антифони на пример. Поново се ограђујем, јер нисам довољно стручан за ову област, али се питам шта је био приоритет за набавку – возила или основна средства заштите живота и здравља запослених.

Желим овом приликом да истакнем још један проблем који не мора имати директне везе само са овим случајем. Још од времена Слободана Милошевића, када је полицијски службеник поднео највећи терет рата на КиМ, независно од тога ко је био на власти, српски полицајац је у више наврата био принуђен да се из полицајца трансформише у војника и обратно. Све то остављало је негативне последице, тако да је и искусним старешинама понекад веома тешко да руководе јединицама које у свом саставу имају овакве људе, јер иако ова два посла изгледају слично, а нарочито ако је неко схватања да је „униформа-униформа“, они се у великој мери разликују. То се, наравно, дешава и данас, посебно у неким јединицама специјалне намене, када поједини полицијски службеници у неких 10-ак дана треба да се трансформишу из полицајца у војника и обратно.

У том контексту сматрамо да имамо право да поставимо питање шта ова набавка „Лазара“ значи, да ли то значи да ће опет неко морати да из улоге полицајца пређе у улогу војника?!

У неким другим областима је још теже одредити место и улогу синдиката у контролним механизмима и ми смо тога свесни, посебно зато што знамо да немамо довољно стручних људи за те области.

Задржаћемо се овом приликом на информационим технологијама. Свакако да синдикати неће одређивати правац и развој информационих технологија у МУП, а чињеница је да би тај развој требало да допринесе општем добру запослених у МУП-у и општој безбедности грађана. У зависности од плана и програма даљег развоја, као и расположивих средстава из буџета, зависиће и брзина тог развоја као и набавка потребног „хардвера“ и „софтвера“. Кад је у питању набавка „хардвера“ ситуација је можда нешто једноставнија што се тиче контроле набавке, али је много незгоднија ситуација са набавком „софтвера“. Синдикати тешко да могу ту на било који начин арбитрирати и давати квалификоване оцене, али свакако могу имати своје место и улогу, па макар и постављањем питања.

У овом тренутку, можда и најинтересантније питање, је у којој мери се користе сами капацитети МУП-а за прављење одређених апликација, односно софтвера, тј. колики су, у новцу изражени, резултати МУП-а у овој области, а колико је новца потрошено на ангажовање спољних сарадника. То отвара и питања да ли се и за овакву врсту набавки увек расписују тендери или се понекад ради без њих. Како то уопште функционише? Зашто нам се раније дешавало да поједини, добро котирани и перспективни стручњаци, носиоци послова, одлазе из МУП-а, да би се касније, као упосленици приватних фирми (ко је заборавио „Лутру“ и друге фирме бившег министра Михајловића), „враћали“ у МУП и за много веће новце обављали као приватници исти посао у МУП-у? Каква је ситуација у том погледу данас? Зашто се, а пракса тако показује, на уштрб одељења за развој форсира одељење за логистику? Колико се пута, нпр. од 2000. године, увећао састав логистике, а како изгледа данашњи „развој“ у односу на тај период? Какви су тренутно место и улога у МУП-у одељења за развој информационих технологија?

У одговору на ова и бројна друга питања која сам овом приликом поставио, крије се и одговор на питање: Да ли се у МУП-у сврсисходно троши новац?

Ако бих ишта могао да додам било би то да због лошег планирања и трошења буџета, те пробијања одређених трошкова у јавним и тајним набавкама, због непланираних увећаних трошкова услед мигрантске кризе, трошкова организације обезбеђења високоризичних јавних скупова, данак на крају сноси тај исти обични полицијац, који ради мокрих ногу, ком ускраћују право на реалну дневницу, практично му укидају накнаду за путне трошкове, забрањују награђивање и слично.

Што се тиче питања: Како се несврсисходно трошење новца у МУП одражава на безбедност грађана? – могу рећи само следеће:

Само добро психо-физички спреман, добро обучен и добро опремљен полицајац, може бити гарант безбедности штићених лица и објеката и грађана уопште.

Служба за информисање ССП