fbpx
Skip to main content

Ознака: каријерно напредовање

Зашто потписати петицију? (део III)

Велика прича о каријерном напредовању и праведном оцењивању свела се на једно велико ништа! Једно у теорији сасвим друго у пракси!

Да ли ће полицијски службеник икада изборити тај сулуди ултимативни, Законом о полицији предвиђени просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби? Практично, ЗОП одређује да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи референт или млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

Да ли ико заиста верује у могућност да командир свом заменику да такве оцене којим би га овај угрпзио на тој позицији? Да, ми верујемо! Али само и искључиво онда када тај командир има јака „политичка леђа“! Никако другачије!

(Чл 167 ЗОП у ставу 3 прецизира: Напредовање из чл. 165 овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечене оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“. )

А и када се жалиш на добијену оцену, замисли чуда – у комисији која решава твоју жалбу седи управо твој џелат који те је већ понизио! Кадија те тужи – кадија ти суди!

Савремена европска пракса или наслеђе турске владавине?

А шта тек рећи о услову о „две године узастопно јединица – отказ уговора о раду“!? Је ли то начин да се из службе избаце битанге које не заслужују да носе униформу или је то елегантан начин елиминисања непослушних? Надамо се овом првом, страхујемо да ће у пракси ипак много чешће бити ово друго!

(Чл. 172. ст. 1 у  тачкаи 4 као разлог за престанак радног односа полицијском службенику предвиђа: ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“)

Стога – потпиши петицију и спречи неправду!

Спречи да те неко доживотно стопира у напредовању, спречи да само послушни напредују!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

Буџет у суфициту, полиција у дефициту!

Дуго најављивање реформе полиције, иновације у људским ресурсима, систем вредновања рада, интерни конкурси и каријерно напредовање, та целокупна материја, остаће и ове године само мртво слово на папиру у појединим Полицијским управама. Ма колико лепо замишљено и испланирано у теорији, неће бити и реализовано у пракси.

Наиме, оцењивање радника за рад и оспособљеност, у првом планираном циклусу, до 30. јуна, неће бити могуће јер једноставно неће ни бити извршена обука и провера полицијских службеника у сегменту руковања ватреним оружјем.

Пре само пар година имали смо сличну ситуацију када, због недостатка пиштољске муниције није извршено редовно гађање бојевом муницијом. Оправдање је било, оно увек популарно – недостатак новчаних средстава. Ал добро, тада је то било „оправдано“ а кривац, наравно, она штеточинска предходна власт, која је разорила државу и довела је до банкрота.

Данас је већ друга прича. Држава је штедела и штедњом се спасла од банкрота, нема више те опасности. Али нема ни било чега другог. Нема дневница какве су некада биле, нема опреме, нема возила, заштитних прслука и антифона, нема меса у ресторанима, често нема хране и воде на терену, семинаре и лиценце плаћају сами запослени, одмаралишта поклањамо… Толико се штеди да се понекад заборавимо ко смо, шта радимо и коме служимо.

Овде године gadjanjeније бојева муниција проблем, ње има довољно. Али, ваљда смо се превише истрошили купујући муницију па нема за друге ствари. О цени коју плаћамо за ту муницију, неком другом приликом, та тема заслужује посебан текст. Узгред буди речено, неки зли језици тврде да смо и конзервиране хране купили у количини довољној за три године, да је за то крива сада већ бивша начелница Сектора за материјално-финансијско пословање. Прва или друга? Је л и та друга већ бивша? Као да је то и битно, начелница купила, сменили је, ал конзерве су ту, па како нам буде! Одговарао није нико.

Данас Министарство унутрашњих послова, једно од највећих и најбитнијих у држави, са вероватно и највећим буџетом, нема новца да обезбеди ни ствари попут рамова-држача мета, а можда ни саме папирне мете. Заиста звучи невероватно али МУП је организаторима обуке у појединим Полицијским управама дао незваничан, али поуздан одговор, да у буџету нема опредељених средстава за ту намену. Па наравно да нема новца и да није планиран, а и зашто би када се у великој већини Полицијских управа већ годинама инструктори сналазе како знају и умеју. Инструктори обезбеђују донације, користе лична познанства и пријатељства те обезбеђују рамове и мете!

Јесмо ли државни орган или нечија приватна прћија која оставља радницима да се сналазе и брукају.

А годишња оцена и базичне компентенције нек сачекају нека боља времена! Или да се неко од начелника снађе, ако већ не смеју саопштити истину директору и министру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!

Синдикат српске полиције обратио се дописом органу власти, Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, господину родољубу Шабићу, ради добијања мишљења у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у случајевима који се односе на захтеве за приступ подацима о годишњим оценама државних службеника, у конкретном случају полицијских службеника, и праву јавности да буде упозната са годишњим оценама државних службеника и уопште резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

ССП је становишта да се приступом подацима односно јавним објављивањем података о годишњим оценама државних службеника, као лица чија се зарада финансира из буџета Републике Србије, не нарушавају приватност и друга права личности те да јавност, првенствено други запослени, имају оправдан интерес да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања државних службеника.

Раније смо се већ обраћали Министарству унутрашњих послова са захтевом да се јавно објаве годишње оцене државних службеника запослених у МУП а у циљу остваривања права јавности, превасходно запослених у Министарству, да буду упознати са резултатима периодичног и ванредног оцењивањасвих запослених, који резултати представљају основни услов за стицање вишег чина односно звања, напредовање и следствено томе остваривање веће зараде. Министарство унутрашњих послова је става да резултати периодичног и ванредног оцењивања не могу учинити доступним јавности без пристанка лица на које се такви подаци односе.

Међутим, Закон о платама државних службеника и намештеника прописује напредовање у одређеном броју платних разреда, у зависности од просечних оцена. Такође, Закон о полицији у члану 165 ст. 2 прописује да се напредовањење у служби остварује на основу просечне трогодипње оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“!

Дакле, периодична и ванредна оцена државног (полицијског) службеника је један од елемената који се узимају у обзир приликом напредовања у виши чин односно звање, док у случајевима које уређује Закон о државним службеницима, остваривањем одговарајуће годишње оцене државни службеник по аутоматизму прелази у виши платни разред. Следом реченог, резултати периодичног и ванредног оцењивања налазе се у директној вези са буџетским расходима и представљају основ за увећана давања из буџета Републике Србије на име исплате зарада државних службеника који су, остварујући одговарајуће годишње оцене, прешли у виши платни разред.

Даље, Закон о буџетском систему казује, између осталог, и да буџетски систем треба да оствари техничку или оперативну ефикасност која подразумева коришћење буџетских средстава и могућност њихове примене са што нижим трошковима. Као и да се приликом припреме и извршења буџета морају поштовати принципи ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације.

Дакле, у смислу цитираних законских одредаба, а имајући у виду чињенице да се зараде државних службеника, као директних корисника буџетских средстава, финансирају из буџета Републике Србије, да се буџет Републике Србије састоји у претежном делу од пореских прихода остварених наплатом средстава пореских обвезника, акцизних прихода који се наплаћују кроз крајњу потрошњу грађана, да се одговарајућом годишњом оценом државних службеника стварају услови за напредовање у виши платни разред, остваривање веће зараде и увећања расходне стране буџета, то јавност има оправдан интерес да буде упозната који су државни службеници и у коликом броју, остварили услов за увећање зараде по основу резултата периодичног и ванредног оцењивања рада.

Како се у конкретном случају ради о пословима који спадају у домен рада државних органа, посебних организација и јавних служби којима се задовољавају потребе грађана, то је претежнији интерес јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања од права државног службеника да ускрати сагласност за давање података који се односе на резултате периодичног оцењивања.

Такође, још један значајан аспект годишње оцене државног службеника је и попуњавање упражњених радних места и додатно образовање путем интерног конкурса као и ситуације које настају изменом правилника и распоређивањем државних службеника, јер Закон о државним службеницима у члану 98 прописује да се код избора службеника којем држава финансира додатно образовање предност има службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Даље, исти Закон у чл.133 ст.1 казује: „Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.“

Међутим, у скоро свим случајевима попуњавања радних места и додатног образовања путем интерног конкурса као и у случајевима распоређивања државних службеника након измене Правилника, запосленима који су конкурисали или имали претензија на одређено радно место нису биле доступне оцене државних службеника који су de facto иde iure рапоређени на одређена радна места за које је било више заинтересованих државних службеника који су испуњавали услове за распоређивање на предметно радно место.

Имајући у виду да оцене државних службеника нису доступне свим кандидатима за одређено радно место у великом броју случајева приликом распоређивања државних службеника пресудну улогу имала је арбитрарност непосредног старешине и субјективни став о поједином државном службенику, без разматрања објективних чинилаца као што је годишња оцена. Неправилно поступање руководилаца организационих јединица је потврдио и Управни суд у великом броју пресуда којима се поништавају акти о распоређивању учињени без разматрања годишњих оцена, а као пример наводимо и ситуацију насталу крајем 2015. године када су масовно донета решења о премештајима на „послове анализе ризика“ која су поништена у одговарајућим поступцима.

Због претходно наведеног очекујемо да нам поступајући орган, након разматрања навода нашег дописа, достави мишљење у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја(„Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010)као и став о претежнијем интересу јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

КАДИЈА ТЕ ТУЖИ КАДИЈА ТИ СУДИ

Најкраћи коментар на Уредбу о оцењивању  полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова, која за пар дана ступа на снагу, гласио би управо као и наслов овог текста.

На недавном састанку Синдиката српске полиције одржаном са руководством  Сектора људских ресурса ова тема одузела је највећи део састанка што и не треба да чуди, с обзиром да сада оцена више не значи дан-два годишњег одмора више или мање, већ представља врло битан сегмент радне карактеристиче запосленог који пресудно утиче на било какво напредовање у служби.

Једноставно, сада је хипотетички могућа прича из популарног филма „Тесна кожа“, лако се може десити да на посао ступимо као млађи полицајци и у том чину проведемо цели радни век, а на крају са њим одемо у пензију.

Уредба нам доноси низ новина, нове обрасце за оцењивање, са новим елементима, новина је и то да ће се оцењивање вршити два пута годишње.  Синдикат српске полиције нема превелике замерке на покушај увођења реда, али ћемо инсистирати на томе  да се лични однос руководиоца, који оцењује, и извршиоца, који је предмет оцењивања, искључи или сведе на најмању могућу меру. Такође, неопходно је обезбедити да елементи за оцењивање буду нормативни а не опет остављени руководиоцу на слободну процену.

Тренутно у пракси имамо ситуацију да већина полицијских службеника (извршилаца) има оцену 3 – „добар“, док је оцена руководиоца по правилу већа. Питамо се како је и чиме руководиоц заслужио да се „нарочито истиче“ уколико није своје подређене научио, обучио, мотивисао итд. за рад, па да се и они „истичу“?

Субјективност руководиоца нарочито је изражена према неисомишљеницима и онима који познају и траже остваривање својих права. Наравно, према синдикалним активистима је то још израженије (али не према свим, постоје синдкикални активисти појединих синдиката који су награђени за свој „рад и залагање“).

Ова Уредба је, према нашем мишљењу, свакако позитиван искорак унапред, гест добре воље послодавца, али и даље недовољан. Суштинско решење проблема не видимо у овој Уредби, напротив.

Наслов овог текста  неодољиво подсећа на чл. 16.  став 3. ове Уредбе који гласи „Ако је оцењивач руководилац унутрашње организационе јединице, оцењивач је уједно и контролор“ – дакле шта рећи а не заплакати?

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Овде можете преузети Уредбу и пратеће обрасце за оцењивање:

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић

Оцена или освета….. некоме и награда!

Фебруар је месец када влада велика напетост око годишњих оцена за рад. Ове године посебно….Закон о полицији, чија примена је почела у фебруару 2016. године, обрадовао је све нас управо због каријерног напредовања јер смо помислили да заиста можемо напредовати зато што радимо и зато што знамо да радимо.

Проблем у  пракси је углавном због тога што ни један од појединачних елемената за оцењивање није нормативан, осим делимично оцене стручне оспособљености (гађање, физичке провере, провера знања…), те се тиме вредновање нечијег рада практично оставља на „савест” руководиоцима.

А то, сасвим природно, често за последицу има деградирање доброг радника из страха да ће заузети место оног који оцењује, као и уплитање личних међусобних односа што је недопустиво.

Посебну тежину и срж овог проблема представља ограничење на основу члана 167.  Закона о полицији који у ставу 2. као услов за напредовање прецизира да трогодишњи просек оцене не сме  бити нижи од „истиче се – 4“.

Наравно, та срећна вест и почетак система каријерног напредовања кратко је трајала и почетни елан запослених је пао, јер су непосредне старешине, вероватно из страха да неће успети да сачувају своје позиције, свака част појединцима, већ направили паклену стратегију. Како нам не могу одузети квалитетне дипломе, лако проверљиво знање, поштење, квалитет у раду, однос према раду, онда су спремно дочекали једино преостало оружје – годишњу оцену за рад.

Право и овлашћење које им је дато и поверено старешине би морали употребити у складу са правом и правдом….дакле само законито. Међутим…

Старешине, покушајте бар једном да запосленима дате петицу за рад по макар једном или по више критеријума и видећете да то уопште не боли. Зашто сте ви предодређени да имате петице и да их нико осим вас нема. Зашто вас је срамота да кажете да ви имате петицу за рад? Одговор и није потребан, али вас ипак није срамота да кажете „па имате право приговора“. А шта ће старешина написати као одговор на приговор, запослени никада неће сазнати, као ни то да ли је њихов одговор заснован на правно релеватним чињеницама које су једино прихватљиве за право а не „рекла-казала“.

Овим путем желимо да апелујемо на  министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановића, директора полиције Владимира Ребића и све начелнике Сектора и Управа, да на сваки поднети приговор посебно обрате пажњу и да одлуку донесу само на основу правно релеватних чињеница. Јер оцена за рад није само имати мање или више дана годишњег одмора, она је сада нешто много више јер обезбеђује поред свих карактеристика које запослени има и право да напредује и то само захвањујући свом знању, без веза и сумњивих препорука. Од оцене нам зависи и сам посао!

Не дозволите више да се на сваки могући начин вређа достојанство поштених полицајаца и службеника.

С тим у вези, потребно је да, по приговору, извршите и контролу на основу којих су критеријума оцењени запослени. Видећете кроз образац, лако је докучити, како се штимују оцене да би се добила што мања средња оцена. Очекујемо и да против таквих руководиоца покренете поступак за повреду службене дужности. Њиховим злонамерим поступањем диретно се угрожава сама идеја „каријерног напредовања“.

Ово треба схватити озбиљно јер прва помисао на каријерно напредовање је управо спречавње корупције и злоупотреба а сада се отворио нов начин понижавања полицијских службеника и то кроз годишњу оцену.

Прекседник СК ССП
Слађана Грујић

Подсећања ради, и прошле године у ово време писали смо на ову тему, али се ништа није променило за годину дана:
Зашто немамо право жалбе на годишњу оцену?

Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

Влада Републике Србије усвојила је 14. фебруара 2017. године Уредбу о каријерном развоју полицијских службеника, која ступа на снагу за осам дана, али са применом почиње првог септембра ове године!

Данас су сви медији, као и већина синдиката у МУП објавили вест о усвајању Уредбу коју смо са нестрпљењем очекивали и  од које ће нам пуно тога зависити у професионалној каријери, а ССП сада ексклузивно објављује и садржај исте. У наредним данима, након извршене детаљне анализе текста Уредбе и сагледавања добрих и лоших ствари у њој, објавићемо посебан текст у којем ћемо покушати да вам приближимо новитете који нас чекају крајем лета.

Уредбу можете преузети овде: Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Некад ни награда министра није довољна!

Велику пажњу запослених у Министарству унутрашњих послова привукла је најава успостављања система каријерног напредовања. Пробуђене су наде хиљада запослених који годинама вредно и савесно раде, дају себе служби у потпуности, а заузврат не добијају било какво признање, осим тапшања по рамену. Тапкају при томе у месту у својим каријерама, гледајући неке друге колегинице и колеге како метеорском брзином напредују, пењу се на лествици радних места, прескачући и по неколико степеника.

У последњих десетак година имали смо прилику да видимо заиста зачуђујуће успоне у каријерама, где су полицајци од вођа патроле или сектора стизали за свега пар година до високих чинова, пуковника па чак и генерала. Тим метеорским успонима, наравно, кумовале су кумовско-рођачке, завичајне али и синдикалне и пре свега политичке везе. Подршка једног репрезентативног синдиката или одговарајуће странке (владајуће у том тренутку) била је сигурна улазница у „високо друштво“.

И данас је тако још увек! Искрено се надамо не још задуго јер како својевремено изјави министар Небојша Стефановић, најављујући новине у Закону о полицији: „Каријерно напредовање значи да чин стичете искључиво на основу знања и заслуга, током обављања посла, полицајац да би напредовао мора показати пожртвовање, резултате и мора да има одговарајућу школу.“

Управо то – пожртвовање, знање и добри резултати јесте оно што краси нашег колегу из једне подручне Полицијске управе и што нас је подстакло на ову причу. Тај полицијски службеник придодат је Одељењу криминалистичке полиције још давне 2008. године. Дужи низ година остварује изванредне резултате а као признање за тај и такав рад стигла је и вредна награда и то из руку министра. Проглашен је за полицајца године у Полицијској управи за 2015. годину и том приликом награђен револвером.

Међутим, дугогодишњи рад, многобројна признања и награда министра нису били довољни да тај колега напредује. Он и даље ради одговоран посао, посао криминалистичког инспектора, а прима плату обичног полицијског службеника. На предлог за распоређивање у ОКП добијен је одговор да за њега нема места!

И можда би такав одговор мање болео да није оне приче из другог пасуса овог текста, а тога је било и у тој ПУ у изобиљу. Многи су напредовали брзо и преко реда, а за изврсног полицајца, вредног и пожртвованог, ето, нема места!

Свесно и намерно избегавамо помињање именом и полицијске управе и конкретног колеге, да му не нанесемо додатну штету, уколико прораде сујете одговорних, али и због тога што конкретна имена не значе много – у нашем тексту многи се могу препознати! Надамо се да ће се неко у врху Дирекције полиције осетити прозваним, кад прочита овај текст, те покренути механизме за изналажење системских решења за овакве примере. А решење се за одличног радника мора наћи. Нема алтернативе уколико желимо успешну и ефикасну службу заиста, а не само пред камерама.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић