fbpx
Skip to main content

Ознака: помоћ

ДЕЛА КОЈА РАДОСТ ЗНАЧЕ

ЉУБОВИЈА – 16.8.2018. године, породичну кућу полицијског службеника Драгана Ђорђића у којој живи са петочланом породицом захватио је пожар којом приликом је потпуно изгорео кров и делимично спрат куће. У пожару је такође изгорео намештај и комплетна гардероба која се налазила на спрату. Колега Драган Ђорђић припадник је Министарства унутрашњих послова од 1994. године. 1998. године био је тешко рањен на простору Косова и Метохије, запослен је у Полицијској управи Шабац као вођа смене дежурне службе у Полицијској станици Љубовија.

Брзом и правовременом реакцијом ватрогасно-спасилачке јединице спречено је ширење пожара како на кући породице Ђорђић, тако и на околне куће. Материјална штета која је причињена породици Ђорђић износи више стотина хиљада динара, али неимовинска штета је много већа и она се не може исказати у материјалном смислу.

По сазнању за догађај, председник Синдикалне групе Љубовија, Драган Ристановић одмах је отишао код Ђорђића ради пружања помоћи паралелно позивајући поред ССП-а  остале органе и организације у циљу што брже санације породичне куће. ССП као друштвено одговорна организација одмах се одазвао акцији прикупљања средстава ради пружања помоћи колеги којом приликом су обезбеђена средства којим је извршена комплетна санација крова чиме је за пар дана кућа поново надкривена. Уједно је спречено додатно наступање штете услед могућих падавина.

Како је пожар захватио кућу породице Ђорђић можете видети на следећим снимцима:

У понедељак, 27. августа 2018. године делегација Синдиката српске полиције коју су сачињавали: генерални секретар Дарко Оцокољић, члан Главног одбора Срђан Трајковић и председник СГ Љубовија Драган Ристановић обишли су Драгана Ђорђића и његову породицу. У разговору са колегом Драганом исти је изјавио како је остао потпуно затечен и у неверици поводом правовремене и брзе реакције како колега из ватрогасно-спасилачке јединице приликом гашења пожара тако и поводом организације помоћи, обезбеђења свих неопходних средстава и завршетка радова, чиме је кућа доведена у стање као да пожара практично није ни било. „Желим да упутим огромну захвалност руководству синдиката, свим члановима који су спознали ову велику породицу и део су ње, која се нашла у најтежим тренутцима своме члану, односно мени. Само људи који су доживели ситуацију попут ове моје могу да схвате колико је тешко човеку и колико му заиста значи било каква помоћ. Нисам се искрено надао овако брзој реакцији. Неизмерно хвала!“, биле су Драганове речи који је делегацију ССП-а испратио с осмехом на лицу који срећу значи. 

 

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе…  Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић