fbpx
Skip to main content

Ознака: Празник рада

ПЕТИЦИЈА – ЗА ДОСТОЈАНСТВЕН И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ!

Београд, 01.05.2017. године, – Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, последњих неколико година сведоци смо убрзаног урушавања нашег достојанства и положаја у оквиру МУП и шире друштвене заједнице.

Лоше ствари нам се ређају једна за другом: умањења плата, спуштања висине дневница на срамних 150 динара, јавно блаћење и криминализација запослених путем „анализе ризика“, практично онемогућавање премештаја и напредовања, укидање правичне накнаде путних трошкова, губитак основне сигурности радног места, додатно умањење овлашћења уз све чешће некажњене нападе на полицијске службенике на дужности, никада већа централизација и све дубља политизација службе…

Постоје два кључна разлога за такво стање. Један је новоусвојени Закон о полицији, препун погрешних решења која остављају несагледиве последице на запослене! Синдикат српске полиције поднео је иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких кључних. Верујемо да ће Уставни суд, ма колико и сам политизован, донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом ни након годину дана није ни почео. Одговора још увек нема а ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност већине синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо прикупљање потписа за подношење петиције за измене појединих одредби Закона о полицији, Закона о раду и сличних и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Позивамо и све синдикате у МУП да позову своје чланове и све запослене да потписивањем петиције подрже ову акцију од заједничког интереса! Нека ово буде победа синдикализма и први показатељ да можемо сви заједно!

Садржај петиције можете видети у наставку текста, а образац скинути на следећем линку:ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ

Петицију је први потписао председник ССП са најближим сарадницима.
Петицију су први потписали председник ССП Лазар Ранитовић и његови најближи сарадници.

На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на

П Е Т И Ц И Ј У

За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.

За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.

За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.

За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.

За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.

За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).

За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

 

 

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС ССП

Синдикат српске полиције је поводом међународног Празника рада позвао своје чланове на симболичан излазак на улицу, ради демонстрације незадовољства постојећим стањем радничких и синдикалних права у Министарству унутрашњих послова.

– С тим у вези издали смо и следећи проглас упућен свим запосленим у МУП:

 

ПРОГЛАС СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, полицајци, саобраћајци, граничари, ватрогасци, административни радници, мајстори, спремачице, куварице, жандармеријо!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Да ли ћуnovcanik икада изборити тај сулуди просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби, или ћу лакше добити јединицу и отказ?

Да ли ћу имати довољно новца да допутујем на посао? Да ли ћу деци од уста одвајати јер ми послодавац не надокнађује те трошкове у целости, сасвим у супротности са Законом о раду?

Хоћу ли икада знати колика ми је заиста плата, кад одузмемо топли оброк и регрес, који су наводно уграђени у ту бедну плату?

Зашто нам послодавац укида неке од елементарних основа за солидарну помоћ? Тако ли се држава бори против беле куге?

До када ћемо имати таква ограничења код употребе ватреног оружја да пољски лугари имају већа овлашћења? Руке су нам везали, ограничили права, а криминалце и нападаче на полицајце охрабрили и заштитили као беле медведе! Брже они из притвора но ми из болнице!

Да ли ће држава поклонити наша одмаралишта, Нарцис и Променаду, под изговором нерентабилног пословања? Аномалије у закону о буџетском систему је лако отклонити! Ми можемо и морамо да одбранимо радничка одмаралишта!

На већину постављених питања одговор је, нажалост поразан. Ваш посао „виси о концу“! Тешко да ћете икада напредовати! Нећете имати новца за пут до посла! Топли оброк и регрес можете само да сањате! Нападаће нас и Курта и Мурта, а држава неће штитити нас већ те нападаче!

Један од основних разлога зашто је то случај јесте нови Закон о полицији који је ступио на снагу 5. фебруара прошле године.

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

У ЗОП пише да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

ЗОП јепредвидеоruke надокнаду трошкова доласка на посао само на територији општине рада упркос (или баш због тога) што хиљаде полицајаца путују стотинама километара свакодневно!

Само запослени у МУП не знају висину плате, крију износе топлог оброка и регреса, упркос одредби ЗОР која на то обавезује сваког послодавца!

Зашто МУП планира уштеде на нашој још нерођеној деци? Зашто је укинуо доделу солидарне помоћи новородитељима?

Одмаралишта која сви запослени деценијама сматрају својима, у којима се осећамо као код куће, данас МУП нуди на поклон! Министар који је ту одскора и ко зна докле још, продаје оно што је наше више од пола века. Ко га је за то овластио? Ми запослени нисмо!

Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких. Верујемо да ће Уставни суд донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом трајаће извесно време, одговора још увек нема. А ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност репрезентативних синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо петицију за прикупљање потписа за измене појединих одредби Закона о полицији, и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Свако ко се у МУП-у буде бавио истинском „декриминализацијом“, под унапред утврђеним, јасним и правичним критеријумима, тај ће у нама имати великог саборца. Али, исто тако, свако ко у МУП-у буде арбитретно одређивао ко ће остати без посла, а ко не, и ко буде примењивао неуставне и неправичне законе – тај ће у Синдикату српске полиције имати заклетог непријатеља!

Ми не желимо ништа више од других! Ми заправо желимо само онолико права колико их имају и други државни службеници! Не можемо дозволити да полицајац изгуби посао само из разлога што је против њега покренут кривични поступак! Не можемо дозволити да посао губимо само зато што неко сумња у нас да нисмо безбедносно подобни (нека то и докаже!), а да нпр. судија може обављати свој посао иако је због кривичног дела осуђен на казну затвора мању од шест месеци! Не можемо дозволити да ако неко од нас, иако правноснажно ослобођен у судском поступку, нема право да се врати на посао!

Још једном, ми не тражимо ништа више од других – ми само тражимо

 ПРАВДУ ЗА ПОЛИЦИЈУ!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку да 1.5.2017. године, на међународни Празник рада, на дан када су се пре много година наши преци борили за своја радничка права, изађе на организовани протест који ће бити одржан у Београду у организацији Уједињених гранских синдиката „Независност“ и Савеза самосталних синдиката Србије.

ССП позива све своје чланове и све запослене у МУП да се прикључе овом скупу за промоцију радничких права. Пожељно је да тог дана у Београду, у што већем броју и са што више наших застава подржимо НЕПОЛИТИЧКИ скуп.

Скуп је заказан за 12,00 часова, а ми, чланови ССП, скупићемо се сат пре тога, око 11,00 на месту које ћемо накнадно одредити. Сви ви који сматрате да вам је место на овом протесту договорите се са председницима својих Синдикалних група око организованог доласка.

Сви ви који сматрате да нам је лоше и да нам је тог дана место нам улици јавите се и придружити нам се, а ако не сматрате, ако вам је добро – онда ништа.

Ево прилике незадовољнима, да учине и нешто конкретно, осим исказивања незадовољства на Фејсбуку, по ходницима, канцеларијама, у патролним возилима…

Једини који се бори за ваша права, ваш ССП!


Председник Уједињених гранских синдиката „Независност“, господин Зоран Стоиљковић, објавио је пригодан текст поводом међународног Празника рада, који ми у целости овде преносимо:

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Отужно и готово бљутаво подгрева се стереотип да 1. Мај, уместо борбе за достојанствен рад и пристојан живот у слободи, симболишу само роштиљски уранци. Шири се неверица да се ишта да променити, уз цинично и оркестрирано питање : шта ту могу и чему још уопште служе синдикати?

Кад размишљате да ли ће те се придружити нашем првомајском протесту прво себи одговорите на питање да ли ви и ваши живите добро и имате ли извесну и пожељну перспективу? Да ли грађани Србије, ако уопште раде и за свој рад примају зараду заслужују више од 48 000 или 386 евра колико износи просечна плата ? Да ли је упола мања пензија пристојна накнада за крај вишедеценијске радне каријере ?

Је ли пристојно да помињем задовољство послом, осећај оствареноси и слободе да се каже шта се заиста мисли и држи логиком и аргументом струке?

Покушаћу да дам само неколико аргумената у прилог опредељењу да се подигнемо и изборимо за веће зараде и мање неједнакости што је наш основни разлог окупљања.

Прво се упитајмо докле ћемо ми грађани плаћати цену свих промашаја гарнитура на власти? Како економисти, трбухозборци међународних финансијских институција, могу порицати могућност да зараде расту бар до нивоа који омогућују раст производње и продуктивности на који се дода пројектована инфлација? Или мисле да су већ успели да нас, медијским испирањем мозга уконпонованим са сиромашењем огромне већине која не може себи да приушти одлазак у позориште или једнонедељни плаћени одмор, претворе у зомбије?

Повратак у (периферијски) капитализам се очито показао дужим и скупљим него што су грађани могли и да претпоставе. На том већ четврт века дугом путу већина је свела свој живот на умеће преживљавања да би се шачица докопала богаства и власти. Србијом и земљама региона, уз повремене међусобне чарке, владају политички лидери , тајкуни у њиховој милости и репрезенти страног капитала. Учествујемо у „трци ка дну“ – нудимо све повољније субвенције и све јефтинију и обесправљенију радну снагу. Уместо да се као сви паметни тога стиде, наше вође на сав глас истичу да имамо образоване а јефтине и страхом од губитка посла дисциплиноване запослене.

Социјално стање у земљи има три своје темељне карактеристике.
1.Србија је данас земља у којој преко партијског запошљавања и напредовања партијски картел поседује државу. Зашто нас онда чуди што нам се корумпирана држава, уместо да буде нека врста Робина Худа понаша као Супер Хик, лик из стрипова који узима од сиромаха да би још додао богатима.
2. Србија је данас са нивоом неједнакости готово дупло већим од европског просека школски пример лоше неједнакости. Франсиско Фереира тврди да неједнакост, као и холестерол, може бити добра и лоша. Присуство „добре“ неједнакости значи да се у друштву награђују залагање и предан рад, да се вреднује улагање у образовање. У условима „лоше“ неједнакости немају сви једнаке шансе да инвестирају у сопствени развој што умањује и потенцијал друштва за развој.
3. Последично, политичке и економске елите -цементирањем разлика успешно постају владајућа класа. Социјални лифт заглављен на горњем спрату виших средњих слојева – сви остали су у слободном паду. Или се могу пети пожарним степеницама партијског запошљавања, естраде или корупције….

Правци преокрета

Први услов да живимо боље је да партије истерамо са простора који им не припада – привреда, правосуђе, образовање, медији и строго контролишемо тамо где је једино логично да буду – избори и политичке институције. Протести против неравноправних изборних услова показују растући демократски капацитет – младих пре свих.

Време је и да подсетимо да европске интеграције значе ход ка паметном, одрживом и инклузивном развоју. Инклузија значи да смо солидарни и да се држављанство Србије свакоме исплати у солидној количини економских, политичких и културних права. То је простор у коме је рад достојанствен – уговорен, безбедан и редовно и пристојно плаћен.

Шта је у томе субверзивно и неприхватљиво ?

Основни циљ Независности, као и свих синдиката који се нису претворили у експозитуру политике и послодаваца је пристојан рад у пристојном друштву. Жалосно али наш први циљ је да се у 21 веку, из формуле 24/7 у којој смо потенцијалном послодавцу на располагању 24 сата свих седам дана недељно, вратимо захтеву из 19 века за три осмице – 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати за породицу, пријатеље, рекреацију и културу. Култура, образовање и умеће самоорганизовања су једини социјални капитал којим располажемо као запослени и грађани.

Како смањити неједнакост у расподели дохотка?

Висока неједнакост је лоша и за економски раст што показују чак и истраживања Међународног монетарног фонда . Како се може смањити неједнакост у расподели дохотка ?

Кључне су три мере од којих је тек једна, она која заговара прогресивније опорезивање условно речено „радикална“:

1.Кроз активне политике квалитетног запошљавања…
У ову групу спадају саветовање и посредовање, обуке, јавни радови, субвенције за отварање одрживих а не тек политички креираних нових радних места. Потрошња на активне мере запошљавања би требало да се повећа с обзиром да сада износи игнорантских 0.1% БДП.
Наравно, важан је и квалитет посла. Повремени послови, рад у сивој економији или самозапосленост доприносе смањењу неједнакости али не представља трајно решење јер воде обарању стандарда рада.
2. Кроз стипендирано квалитетно образовање за све
Образовање би требало да спречи репродуковање неједнакости односно да омогући да деца родитеља лошијег економског статуса имају једнаке шансе да сутра нађу добар посао и пристојно зарађују.
3. Кроз прогресивније опорезивање дохотка
Поред спречавања утаје и избегавања плаћања пореза коначно треба увести прогресивно опорезивање које у систем уводи и елементе социјалне правичности. Досадашњи систем мешовитог и линеарног система опорезивањна који надпросечно оптерећује најниже зараде треба заменити системом који обједињује порезе од рада и капитала и прогресивно се увећава од 15% до 40%. Примера ради, у Словенији иде се на 40 % пореза на приходе већ изнад 50 000 евра

Спремност да се ове мере спроведу прави је демократски тест за све социјалне и политичке актере у земљи. Све изван тога је тек демагогија и популизам.

1 maj ugs1

1 maj ugs2

ВАСКРШЊИ И ПРВОМАЈСКИ ПРАЗНИЦИ

Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011) васкршњи празници се празнују почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса (члан 2. тачка 2), што значи да се ове године празнује почев од 14. априла (петак) закључно са 17. априлом (понедељак).

Према истом закону (члан 1а став 2), Празник рада је државни празник који се празнује 1. и 2. маја (ове године падају у понедељак и уторак). С обзиром да 1. и 2. мај ове године падају у радне дане све је јасно те неће бити забуне сличне прошлогодишњој, када су се васкршњи и првомајски празници преклопили.

Да резимирамо – нерадни дани Васкрса су почев од петка 14. априла закључно са понедељком 17. априлом (4 дана), а Празник рада понедељак и уторак (1. и 2. мај).

Рад на дане празника плаћа се увећано у складу са ПКУ за полицијске службенике (важи за полицијске службенике), као и у складу са ПКУ за државне органе (важи за све остале запослене), те за рад на ових шест дана празника следује увећање плате!

Свим нашим члановима, свим колегиницама и колегама желимо да празнике проведу у срећи и задовољству!

Срећни празници!

Ваш ССП