Велика прича о каријерном напредовању и праведном оцењивању свела се на једно велико ништа! Једно у теорији сасвим друго у пракси!
Да ли ће полицијски службеник икада изборити тај сулуди ултимативни, Законом о полицији предвиђени просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби? Практично, ЗОП одређује да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи референт или млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!
Да ли ико заиста верује у могућност да командир свом заменику да такве оцене којим би га овај угрпзио на тој позицији? Да, ми верујемо! Али само и искључиво онда када тај командир има јака „политичка леђа“! Никако другачије!
(Чл 167 ЗОП у ставу 3 прецизира: Напредовање из чл. 165 овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечене оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“. )
А и када се жалиш на добијену оцену, замисли чуда – у комисији која решава твоју жалбу седи управо твој џелат који те је већ понизио! Кадија те тужи – кадија ти суди!
Савремена европска пракса или наслеђе турске владавине?
А шта тек рећи о услову о „две године узастопно јединица – отказ уговора о раду“!? Је ли то начин да се из службе избаце битанге које не заслужују да носе униформу или је то елегантан начин елиминисања непослушних? Надамо се овом првом, страхујемо да ће у пракси ипак много чешће бити ово друго!
(Чл. 172. ст. 1 у тачкаи 4 као разлог за престанак радног односа полицијском службенику предвиђа: ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“)
Стога – потпиши петицију и спречи неправду!
Спречи да те неко доживотно стопира у напредовању, спречи да само послушни напредују!
Зато што су сви полицијски службеници стављени на стуб срама као унапред криви, без уставне претпоставке невиности!
Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!
Док се сви запослени, међу којима и судија, тижилац или војно лице, након чак и правоснажне пресуде и издржане казне затвора краће од 6 месеци, враћају на дотадашње радно место, то им чак не смета ни да напредују, дотле полицијски службеници, као једина категорија запослених у том положају, остаје без посла самим покретањем кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности!
Члан 172 ЗОП је предвидео разлоге за раскид радног односа, а међу њима је и горе поменути – нама је укинута претпоставка невиности! Џаба касније ослобађање на суду, џаба све! Без посла остајемо „превентивно“!
У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…
Шта ли је било у глави оног ко је овакво решење предложио? А шта тек у главама оних који су за овакав закон подигли руку?
Зато – потпиши петицију, склонимо мач који виси над главама свих нас!
Београд, 01.05.2017. године, – Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, последњих неколико година сведоци смо убрзаног урушавања нашег достојанства и положаја у оквиру МУП и шире друштвене заједнице.
Лоше ствари нам се ређају једна за другом: умањења плата, спуштања висине дневница на срамних 150 динара, јавно блаћење и криминализација запослених путем „анализе ризика“, практично онемогућавање премештаја и напредовања, укидање правичне накнаде путних трошкова, губитак основне сигурности радног места, додатно умањење овлашћења уз све чешће некажњене нападе на полицијске службенике на дужности, никада већа централизација и све дубља политизација службе…
Постоје два кључна разлога за такво стање. Један је новоусвојени Закон о полицији, препун погрешних решења која остављају несагледиве последице на запослене! Синдикат српске полиције поднео је иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких кључних. Верујемо да ће Уставни суд, ма колико и сам политизован, донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом ни након годину дана није ни почео. Одговора још увек нема а ми времена немамо!
Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност већине синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!
Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо прикупљање потписа за подношење петиције за измене појединих одредби Закона о полицији, Закона о раду и сличних и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.
Позивамо и све синдикате у МУП да позову своје чланове и све запослене да потписивањем петиције подрже ову акцију од заједничког интереса! Нека ово буде победа синдикализма и први показатељ да можемо сви заједно!
Садржај петиције можете видети у наставку текста, а образац скинути на следећем линку:ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ
На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на
П Е Т И Ц И Ј У
• За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.
• За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.
• За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
• За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.
• За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.
• За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.
• За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).
• За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.