Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!
Синдикат српске полиције обратио се дописом органу власти, Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, господину родољубу Шабићу, ради добијања мишљења у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у случајевима који се односе на захтеве за приступ подацима о годишњим оценама државних службеника, у конкретном случају полицијских службеника, и праву јавности да буде упозната са годишњим оценама државних службеника и уопште резултатима периодичног и ванредног оцењивања.
ССП је становишта да се приступом подацима односно јавним објављивањем података о годишњим оценама државних службеника, као лица чија се зарада финансира из буџета Републике Србије, не нарушавају приватност и друга права личности те да јавност, првенствено други запослени, имају оправдан интерес да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања државних службеника.
Раније смо се већ обраћали Министарству унутрашњих послова са захтевом да се јавно објаве годишње оцене државних службеника запослених у МУП а у циљу остваривања права јавности, превасходно запослених у Министарству, да буду упознати са резултатима периодичног и ванредног оцењивањасвих запослених, који резултати представљају основни услов за стицање вишег чина односно звања, напредовање и следствено томе остваривање веће зараде. Министарство унутрашњих послова је става да резултати периодичног и ванредног оцењивања не могу учинити доступним јавности без пристанка лица на које се такви подаци односе.
Међутим, Закон о платама државних службеника и намештеника прописује напредовање у одређеном броју платних разреда, у зависности од просечних оцена. Такође, Закон о полицији у члану 165 ст. 2 прописује да се напредовањење у служби остварује на основу просечне трогодипње оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“!
Дакле, периодична и ванредна оцена државног (полицијског) службеника је један од елемената који се узимају у обзир приликом напредовања у виши чин односно звање, док у случајевима које уређује Закон о државним службеницима, остваривањем одговарајуће годишње оцене државни службеник по аутоматизму прелази у виши платни разред. Следом реченог, резултати периодичног и ванредног оцењивања налазе се у директној вези са буџетским расходима и представљају основ за увећана давања из буџета Републике Србије на име исплате зарада државних службеника који су, остварујући одговарајуће годишње оцене, прешли у виши платни разред.
Даље, Закон о буџетском систему казује, између осталог, и да буџетски систем треба да оствари техничку или оперативну ефикасност која подразумева коришћење буџетских средстава и могућност њихове примене са што нижим трошковима. Као и да се приликом припреме и извршења буџета морају поштовати принципи ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације.
Дакле, у смислу цитираних законских одредаба, а имајући у виду чињенице да се зараде државних службеника, као директних корисника буџетских средстава, финансирају из буџета Републике Србије, да се буџет Републике Србије састоји у претежном делу од пореских прихода остварених наплатом средстава пореских обвезника, акцизних прихода који се наплаћују кроз крајњу потрошњу грађана, да се одговарајућом годишњом оценом државних службеника стварају услови за напредовање у виши платни разред, остваривање веће зараде и увећања расходне стране буџета, то јавност има оправдан интерес да буде упозната који су државни службеници и у коликом броју, остварили услов за увећање зараде по основу резултата периодичног и ванредног оцењивања рада.
Како се у конкретном случају ради о пословима који спадају у домен рада државних органа, посебних организација и јавних служби којима се задовољавају потребе грађана, то је претежнији интерес јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања од права државног службеника да ускрати сагласност за давање података који се односе на резултате периодичног оцењивања.
Такође, још један значајан аспект годишње оцене државног службеника је и попуњавање упражњених радних места и додатно образовање путем интерног конкурса као и ситуације које настају изменом правилника и распоређивањем државних службеника, јер Закон о државним службеницима у члану 98 прописује да се код избора службеника којем држава финансира додатно образовање предност има службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Даље, исти Закон у чл.133 ст.1 казује: „Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.“
Међутим, у скоро свим случајевима попуњавања радних места и додатног образовања путем интерног конкурса као и у случајевима распоређивања државних службеника након измене Правилника, запосленима који су конкурисали или имали претензија на одређено радно место нису биле доступне оцене државних службеника који су de facto иde iure рапоређени на одређена радна места за које је било више заинтересованих државних службеника који су испуњавали услове за распоређивање на предметно радно место.
Имајући у виду да оцене државних службеника нису доступне свим кандидатима за одређено радно место у великом броју случајева приликом распоређивања државних службеника пресудну улогу имала је арбитрарност непосредног старешине и субјективни став о поједином државном службенику, без разматрања објективних чинилаца као што је годишња оцена. Неправилно поступање руководилаца организационих јединица је потврдио и Управни суд у великом броју пресуда којима се поништавају акти о распоређивању учињени без разматрања годишњих оцена, а као пример наводимо и ситуацију насталу крајем 2015. године када су масовно донета решења о премештајима на „послове анализе ризика“ која су поништена у одговарајућим поступцима.
Због претходно наведеног очекујемо да нам поступајући орган, након разматрања навода нашег дописа, достави мишљење у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја(„Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010)као и став о претежнијем интересу јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања.
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић