Ознака: штрајк

На данашњи дан 2007. године основан је Синдикат српске полиције. Групица полицијских службеника у Ужицу, незадовољна деловањем тадашњих синдикалних организација, одлучила је да крене својим путем, до тада непознатим. У тој групи ентузијаста били су, између осталих, морамо их с великим поносом споменути, они које због ограниченог простора не споменемо нека нам не замере, први председник новооснованог синдиката Глишо Видовић, дугогодишњи председник скупштине синдиката Иван Гризељ, садашњи председник синдиката Лазар Ранитовић, бивши генерални секретар Драган Ристановић, те сада увелико пензионери Сејдо Фера и Воја Петровић. Замисао им је била да направе малу синдикалну организацију која би се бавила решавањем проблема запослених на локалном нивоу.

Но, како су направили здраву организацију, о којој се добар глас далеко чуо, ускоро је синдикат прерастао локалну средину и кренуо да се незадрживо шири Србијом. Убрзо је овај „мали синдикат“ израстао у респектабилну организацију, која данас делује у свим полицијским управама, организована у 26 регионалних центара и 133 синдикалне групе.

За разлику од првих синдиката у МУП, којима су запослени приступали стихијски и по инерцији, активисти ССП су морали да приђу сваком новом члану, објасне му разлоге за оснивање новог синдиката и потребу његовог учлањења баш у ССП. Тачан број чланова се непрестано мења, чланови долазе и одлазе, приступају с вером у нашу снагу и честитост, а одлазе углавном мимо своје воље, ретко се ишчлањују незадовољни нашим радом. Тренутно имамо око 7.300 чланова који редовно плаћају чланарину, што је више од хиљду чланова преко броја потребног за статус репрезентативног синдиката. Наш једини већи губитак у чланству десио се почетком 2014. године, када је, након потписивања „Бриселског споразума“, више од 600 наших чланова са територије Косова и Метохије остало без посла. Други разлози због којих губимо осетнији број чланова су одласци у пензију, што је свакако пријатан повод, али, нажалост, и то што све већи број  запослених одлучује да напусти Министарство унутрашњих послова и срећу окуша у другим делатностима, најчешће у иностранству.

У десетогодишњој историји Синдиката српске полиције било је великих успеха, али и спорадичних падова, изазваних деструктивним радом послодавца и других синдиката. Први велики удар на ССП одиграо се 2011. под диригентском палицом тадашњег министра, када је неколико активиста, заведено слатким обећањима, напустило синдикат и одвело неколико стотина чланова.  Но, послодавац није успео у својој намери јер смо након тих трзавица постали јачи за то искуство и ускоро још брже кренули напред у ширење организације и омасовљење чланства.

Трпели смо јаке ударце и након великог штрајка 2014. када смо издани и продани од стране синдиката који је штрајк водио, не са циљем да се избори за права радника, већ за место омиљеног министровог синдиката. Тада су само активисти и чланови ССП-а добијали принудне премештаје. Али су нам остали верни, нико од њих није се ишчланио, а ми смо и њима и свима другима доказали да смо прави – једини смо синдикат који је својим члановима исплатио накнаду за умањење плате током штрајка. Уосталом, једини и имамо наменски штрајкачки фонд!

Један велики удар на Синдикат српске полиције управо је на делу сада и спроводе га, удруженим снагама, послодавац и један репрезентативни синдикат, онај њима омиљени, који је одавно изгубио атрибут заштитника права запослених. Синдикат српске полиције има једну велику ману, ако се то маном може назвати, због које смо на удару – никада нисмо били ничији, ни партијски ни тајкунски, увек само своји и наших чланова! То је оно што се данас не прашта, мислити својом главом и бескомпромисно бити на страни радника није здраво!  Данас је ССП протеран из просторија МУП, једини смо, од масовнијих синдикалних организација, буквално избачени на улицу, не користимо ништа од ресурса државе. Високи функционери МУП врше притисак на запослене, посебно на старешински кадар, ради ишчлањења из ССП и истовременог учлањења у послодавчев синдикат, који себе, гле ироније, назива независним.

Не можемо а да се не осврнемо на чињеницу да смо од стране садашњег послодавца већ два пута одбијени за признавање статуса репрезентативног синдиката. Упркос позитивном налазу радне групе формиране управо са тим задатком, упркос Закону о раду и свим другим прописима. Једноставно, закон силе је био јачи од силе закона. Сама чињеница да је најновији удар на ССП отпочео у моменту када су у синдикату блиском врху МУП-а схватили да нам овог пута нико не може оспорити статус репрезентативног синдиката много говори. Нашег статуса се више боје жути синдикати него и сам послодавац. Знају да ће њихов нерад, подаништво, продаја радничких интереса и борба за личне привилегије руководства тада бити још јасније видљиви.

Срећом, статус смо одавно добили међу колегама, поверење чланова смо заслужили и оправдали, тако да нам и овај удар даје додатни ветар у леђа. Реакције запослених су управо супротне очекивањима послодавца – напади на нас резултирају још масовнијим учлањењима. Тамо где нам се ишчлани неки уплашени командирчић или некакав начелник, добијамо десетине нових чланова међу обичним смртницима!

Овај јубилеј, десетогодишњицу рада синдиката, обележавамо тихо, баш као што смо и навикли да радимо, још од оснивања. Нећемо правити прославе у елитним ресторанима нити коктеле за високопозициониране МУП-ове гузице. Истински празник ССП, који редовно прослављамо са више од 700 чланова, јесте фестивал спорта и дружења – наша Полицијада!

Сматрамо да свакако и није време за славља, запослени у МУП су на дну, како по зарадама тако и по опремљености! Принадлежности загарантоване законима и колективним уговорима поштују се само у теорији, док нам је свакодневица тужна. Крајем друге деценије 21. столећа српска полиција и даље ради помоћу штапа и канапа, од јутра до сутра стоји у кордону за 150 динара! Заслугом репрезентативних синдиката вера запослених и у синдикате и у боље сутра је пољуљана, а послодавац је свестан тога и задовољно трља руке.

Често се могу чути и критике на рачун запослених, како су лењи, инертни, слабе радничке и синдикалне свести, али ми сматрамо да су за то одговорни пре свега синдикати. Пред нама је тежак задатак да најпре повратимо веру људима, тек онда ћемо имати снаге да се носимо са овим и оваквим послодавцем, који негује неолибералну економију, клања се моћи капитала, трошећи људе третирајући их попут потрошног материјала.

Синдикат српске полиције, активисти и руководство, имамо снаге и знамо како то да урадимо! Спремни смо за нове изазове који су пред нама! Предстоји нам велика борба за унапређење и проширење права запослених: накнада за топли оброк и регрес, очување накнаде за путне трошкове, увећање основне зараде, увођење додатка за рад викендом а посебно недељом, редовно снабдевање униформом, возилима и другом опремом. Петиција са тим и још неким захтевима, коју смо предали Народној скупштини, само је први корак у том смеру.

Поштовани чланови, срећан нам свима рођендан. Хвала вам на указаном поверењу, трудићемо се да будемо још бољи, јер

ЗАДОВОЉАН ЧЛАН – ЈАК СИНДИКАТ!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ !!!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић