Поштовани грађани!

Сви ви запослени, незапослени, будући запослени и будући незапослени, студенти, пензионери, слободни уметници, самосталне занатлије, власници малих радњи и предузећа, сви ви који радите са менаџерским одговорностима и овлашћењима,а са мизерним платама, писмени, полуписмени и неписмени, школовани и нешколовани, припадници разних већинских и мањинских група…сви ви угњетени, обесправљени, понижени и осиромашени!

Дакле, сви Ви, поштованe и обесправљене колеге радници и они којићете тек постати радници!

Живимо у земљи у којој испод апсолутне линије сиромаштва живи скоро 10% становништва, у којој је свако осмо дете гладно! За три деценије старијих од 65 година ће бити у Србији више него младих.  Живимо у Србији у којој дневно преко 500 људи остаје без посла! Незапослених има више него запослених. Они који су запослени, најчешће раде потпуно обесправљени, без права на осмочасовно радно време, годишњи одмор, недељни одмор, права на боловање…Препуштени су на милост и немилост власника фирми у држави у којој се ни овакви, крајње рестриктивни закони по запослене, не поштују…

И то није довољно!  УСАИД финансира трошкове Радне групе за израду предлога новог Закона о раду. Од куда интерес американаца да то финансирају? Одатле, што је предлог писан у Америчкој привредној  комори, а такозваној Радној групи (сачињеној од оних који глуме социјални дијалог и Социјално економски Савет у Србији, дакле представници власти, Самосталног синдиката И УГС Независности)  је само прослеђен како би још једном одглумили неко социјално преговарање, које ни до сада , ни сада у Србији не постоји. Постоје само фарса и имитација свега тога, и то је био сценарио по којем је било замишљено  доношење и овог закона.  Такозвани страни инвеститори, у спрези са тајкунима, политичарима и банкарима чије смо робље постали спрема се за коначни обрачун са нама! Желе да попију сваку кап наше крви, све док је имамо. Предлог новог Закона о раду предвиђа „сахрану“ свих радничких права и отворен и озакоњен робовласнички однос послодаваца према запосленима. Ово више није набрајање проблема . Ово је отворени рат!  Отворени рат који су са нама, преко корумпираних политичара који доносе законе у њихову корист, започели садашњи и будући власници наших фирми жељни да постану и власници наших живота! Не чини ли вам се да су ти  послодавци ( уз част ретким изузецима, у овој земљи оличени углавном кроз тајкуне, полукриминалце, криминалце и стране холштаплере) боље организовани и далеко утицајнији од нас – радника?

 Да ли ми уопште размишљамо о томе, куда ово води? Да ли смо заиста неспособни да изађемо из овог имагинарног света који нам кроје и сагледамо реалност, да ли смо заиста неспремни да се боримо не више ни за основна људска, грађанска,  да не помињемо радна права, већ за голи опстанак, за голи живот?

Ако мислимо нешто да променимо, морамо то учинити сами. Нема никог другог ко ће решити наше проблеме, никог кога наши проблеми интересују. Са друге стране су сви политичари, сви тајкуни, сви робовласници… Са ове смо ми, чини се, сами… Али, пребројмо се и видећемо да нас је далеко више него њих, да смо далеко јачи од њих!

Удружени синдикати Србије „СЛОГА“, заједно са Конфедерацијом синдиката Србије, Индустријским синдикатом Србије  и Синдикатом српске полиције окупили су се у  СРПСКОМ СИНДИКАЛНОМ ФРОНТУ!

Удружени, окупљамо више од половине синдикално организованих радника у Србији и представљамо реалну снагу отпора нашем потпуном поробљавању!  Већ смо се наметнули као незаобилазни преговарач са надлежним министарствима, а ФРОНТУ се свакодневно придружују друге организације синдиката, организоване групе грађана, покрети итд. Одржали смо јако посећене конвенције у Новом Саду, Нишу и  Крагујевцу.

За 10. децембар у 12 сати заказали смо велики протест у ценру Београда! Од борбе за одбрану нашег достојанства, основних права И будућности, нема у овом тренутку пречег задатка!

  Дођи 10 децембра у Београду и избори се да ти твоје дете и твоји унуци не постану РОБЉЕ у сред Европе!

И ТИ НАМ ТРЕБАШ, НЕМА ОДСТУПАЊА!

 Ово те чека ако се Закон о раду усвоји:

1. Драстично се смањује ниво заштите радника коју пружају синдикати!!!
   (Послодавац неће имати обавезу да консултује синдикат око премештаја радника, споразума о плати…
2. Укида се обавеза прибављања мишљења синдиката приликом давања отказа раднику.
3. Неће се плаћати увећање зараде по основу сменског рада.
   (Институт сменског рада неће постојати, биће изједначен рад у турнусу и викендом – са радом од понедељка до петка)
4. Ноћни рад се рестриктивно дефинише, тако да се не признаје ако се ноћу ради мање од три часа и 1/3 недељно, брише се обавеза тражења мишљења синдиката пре увођења ноћног рада.
   (Можете радити читаве недеље од 16-24 и нећете имати увећање плате је нисте радили најмање 3 ноћна сата у току једног дана, или можете радити четири дана дневну смену и један дан целу ноћну смену – опет нећете испунити услове јер нисте радили најмање 1/3 недељног радног времена ноћу)
5. Уговор о раду губи на значају тако да послодавац правилником о раду који сам доноси, без синдиката све одређује. Од зараде до других питања.
   ( Неће бити обавезан Колективни уговор већ ће послодавац диктирати услове и склапати са сваким запосленим посебне споразуме. Шта мислите да ли ћемо сви имати исту плату или ће увлаке и цинкаре добити боље услове у споразуму?)
6. Рад на одређено време може увек, а не као до сада, само у посебним случајевима. То значи да сви запослени могу радити по уговору на одређено време а самим тим и лакше остајати без посла.
   (Сада је максимална дужина рада на одређено 1 година – предлаже се трајање привременог рада од 3 године, па опет наново)
7. Послодавац ће моћи да са појединачним радником уговори минималну зараду уговори. До сада је свођење зарада на минималну зараду било условљено економским проблемима послодавца, а овим би била отворена врста за сасвим другу природу минималне зараде. Она тако може постати правило.
8. Послодавац може практично за ове послове, уз незнатне изузетке, да ангажује раднике преко агенције за запошљавање. То води мањим зарадама и ствара могућност тренутног отпуштања. Никад не знаш на крају радног дана код кога ћеш и да ли ћеш и сутра радити.
   (Враћање омладинских задруга на велика врата. Сви имамо пример колике су плате људи који у Колубари раде „преко услуга“, а то је тај рад преко агенција)
9. Губи се право на учешће у добити коју послодавац оствари у конкретној пословној години
   (Сада је обавеза фирме да добит у одређеној мери подели са радницима, чувена 13. плата у државним фирмама. Тајкуни фалсификују губитке да не би делили добит – убудуће неће морати ни толико да се муче)
10. Радно време је рестриктивно дефинисано, тако да је отпало време које се сад у појединим ситуацијама рачуна у радно време. То наравно умањује наднице.
    (Убудуће се неће рачунати у радно време „приправност ван радног места“. То у преводу значи враћање оног старог, нама познатог „седи кући и чекај приправан, можда ћеш бити ангажован“)
11. Прековремени рад може да траје и дуже од 12 часова дневно ради несразмерне штете послодавцу. То значи да може увек да траје дуже од 12 часова дневно.
    (Сада је прековремени рад ограничен на 4 сата дневно, али неће бити, довољно је да кажу да могу имати штете и ми морамо остати на послу док се њима прохте)
12. У случају прерасподеле радног времена може и 60 часова недељно  радник да ради ако се писмено сагласи. Из страха, мало који радник ће смети да се не сагласи.
    (Колико ће радника смети да одбије ово умајући у виду све остале одредбе закона које омогућавају лако отпуштање?)
13. Први део годишњег одмора се скраћује са три на две недеље, иако је познато да је период од три недеље минимални неопходан период за обнављање психофизичких способности радника.
    (Да ли се за 10 дана можете спаковати, отпутовати на одмор, вратити и опет припремити за посао?)
14. Ако за инвалида рада или за радника коме прети инвалидност нема по мишљењу послодавца посла код њега, може га прогласити вишком и отпустити.
    (Тренутно је послодавац дужан да раднику који постао инвалид рада обезбеди одговарајуће радно место. Предложено је брисање те обавезе под изговором да „у фирми не постоји одговарајуће радно место за инвалида“. Проглашење технолошког вишка и отказ.)
15. Новом дефиницијом једнаке зараде за рад једнаке вредности створени су услови да се на тим пословима остварује различита зарада. Ово може посебно погодити жене али неке друге групе радника.
    (Предвиђени су бројни изузеци за ово правило, па се опет враћамо на миљенике, швалерке, увлаке…)
16. У зараду не би спадали „топли оброк“ и отпремнина код вишка до неопорезованог износа што би умањило основицу за пензију.
    (Топли оброг, регрес, отпремнине… више неће улазити у просек плате и основицу за пензију.)
17. Накнаде зарада (годишњи одмор, плаћено одсуство, боловање итд.) се умањују због промене начина обрачуна.
    (Сада је накнада у висини просечне плате у задња три месеца, где улази и награђивање, убудуће биће накнада самоосновна плата са минулим радом.)
18. Отпремнина приликом одласка у пензију се своди на једну зараду (сада су минимум три зараде) или се потпуно укидају.
    (Сада је законски минимум три бруто плате, то би за нас било око 210.000,00 динара, а предлог је за убудуће једна нето плата, то је око 42.000,00 динара. Драстична разлика!)
19. У случају отпуштања по основу вишка отпремнина се рачуна само за период рада код последњег послодавца (нпр. ако се ради о три године отпремнина је једна зарада).
20. Премештај код другог послодавца без сагласности радника.
    (Ова два члана заједно дају убитачну комбинацију: Прво те премести код друго послодавца без твоје сагласности, радиш код тог новог пар месеци, па те онда он отпусти и исплати отпремнину само тих пар месеци. А тренутно су у обавези да ти плате отпремнину за све године радног стажа.)

Тако да одлучи и види, желиш ли да радиш и дочекаш пензију као роб и по тим условима, или ћеш доћи на протест?

За себе, за своју децу, за своје унуке, за своје рођаке и пријатеље, дођи и покажи радничко и народно незадовољство !

ДОСТОЈАНСТВЕН РАДНИК А НЕ РОБ!