У освит јучерашњег дана путем свих медија, нарочито оних са националном фреквенцијом, брзином светлости је пренета информација да је полицајац у Бору тешко ранио провалника, који га је претходно, приликом покушаја бекства, напао и попрскао бибер-спрејом. Догађај који је на први поглед вест, а који то никако не би требао бити! Због чега је наступила таква и толика дегенерација друштва, да се сматра ИЗУЗЕТКОМ чињеница да је полицајац употребио ватрено оружје У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, да би одбио напад од себе и спречио бекство лица?! Зашто је новинарима толико ексклузиван такав догађај? Да ли се у Италији са толиком медијском пажњом испрати догађај када Карабињери аутоматским оружјем изрешетају возило које се није зауставило по њиховој наредби? Или, пак, када у Америци полицајац приликом рутинске контроле усмрти човека само зато што је без његове дозволе спустио руке са волана? Не, у уређеним земљама попут наведених, таква реакција полицајца се подразумева!
Господо новинари и уредници медија, вест је требала бити чињеница да је провалник из Бора 2014. године извршио убиство, ни мање ни више него свог оца, за шта је осуђен на затворску казну у трајању од читаве три године?!! О таквом скандалозном кажњавању најтежег кривичног дела сте требали писати и извештавати, вршећи оправдан и дозвољен „притисак“ на господу из правосуђа, не би ли се поменути коначно одлучили да раде свој посао у интересу друштва и заштите јавног поретка. О недостатку јавне дебате, стручних дискусија и панела, у којима би се указивало на наведене проблеме, да и не говоримо.
Међутим, ако је нешто и позитивно у описаној драматизацији догађаја у Бору, то је свакако правовремена реакција министра Стефановића, који је јасно и недвосмислено, како то и доликује, стао у одбрану колеге, најавивши иницијативу за пооштравањем казнених одредби за кривична дела против полицијских службеника. Тако нешто ће, без дилеме, допринети позитивној промени друштвене свести у времену нарастајућег броја случајева ометања и(ли) напада на полицијске службенике приликом вршења службених послова и радњи, а ко зна, можда и повратку некадашњег угледа и поштовања које смо, не тако давно, уживали. У остварењу тог циља Синдикат српске полиције ће, као и до сада, пружити искрену подршку и помоћ.
А до тада, поштоване колегинице и колеге, не либите се да у оваквим и сличним ситуацијама, када су за то испуњени законски услови, употребите средства принуде! Будите себи и својим породицама НА ПРВОМ МЕСТУ, заштитите себе и колегу до себе, узвраћајући онима који кидишу на нас на начин и језиком који они једино схватају…језиком реципроцитета!
Члан ГО ССП
Синиша Ћук
