Усвојени Закон о амнестији по којем ће се Урош Мишић и други осуђени насилници и криминалци наћи на слободи, не доприноси подизању поверења грађана у државу и њене институције.
Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић најоштрије осуђује могућност да се Урош Мишић и сви други правоснажно осуђеници затвореници, који служе затворске казне због напада на полицију, амнестирају и нађу на слободи.
![](http://www.b92.net/news/pics/2010/04/7018613624bd597e1c2694175328749_450x302.jpg)
„Могу се сложити да се амнестирају затвореници који су учинили неко кривично дело из нехата или крајње нужде, али да се амнестирају насилници који су то чинили са намером и умишљајем да повреде полицајце -представнике државе, то не могу да схватим.“ – Истиче Глишо Видовић.
Образложење да су затворски капацитети мали, да држава нема пара да храни затворенике и да су јој на трошку, намеће логично питање, која је сврха изречене казне и кажњавања?
Полицијски службеници згрожени су чињеницом да ће се многи затвореници који су ометали или нападали полицајце на дужности, као што је то учинио и Урош Мишић, наћи на слободи. Питамо се, да ли је то порука свима нама који радимо за државу и грађане, да убудуће окрећемо главу и не улазимо у сукобе са криминалцима и насилницима, да не рескирамо свој живот и не угрожавамо здравље, с обзиром да ће се таква лица на крају бити амнестирана?
Да ли је то порука грађанима, да свако свакога може да претуче, да ће мало провести у затвору а затим бити амнестиран?
„Сматрам да уколико држава жели да уштеди, нека то учини на други начин, нека смањи привилегије политичарима, укине луксузне службене аутомобиле, смањи обезбеђење и уведе ред у трошење пара пореских обвезника, уместо што на улицу враћа криминалце и насилнике.“ – Истиче Видовић.
Портпарол
Синдиката српске полиције
Драган Жебељан
Број: 134и/012
Београд, 10.11.2012. године