Зато што су сви полицијски службеници стављени на стуб срама као унапред криви, без уставне претпоставке невиности!
Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!
Док се сви запослени, међу којима и судија, тижилац или војно лице, након чак и правоснажне пресуде и издржане казне затвора краће од 6 месеци, враћају на дотадашње радно место, то им чак не смета ни да напредују, дотле полицијски службеници, као једина категорија запослених у том положају, остаје без посла самим покретањем кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности!
Члан 172 ЗОП је предвидео разлоге за раскид радног односа, а међу њима је и горе поменути – нама је укинута претпоставка невиности! Џаба касније ослобађање на суду, џаба све! Без посла остајемо „превентивно“!
У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…
Шта ли је било у глави оног ко је овакво решење предложио? А шта тек у главама оних који су за овакав закон подигли руку?
Зато – потпиши петицију, склонимо мач који виси над главама свих нас!
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић
