Месец: децембар 2016.

Теме предстојећег састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима у МУП-у

Napisao/la na 07/12/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Теме предстојећег састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима у МУП-у

Ужице – Београд, 5.12.2016 – Синдикат српске полиције је доставио теме за састанак са Радном групом са сарадњу са синдикатима у МУП-у. Реч је о најактуелнијим проблемима са којима се сусрећу запослени, као и неправилном поступању у одређеним организационим јединицама, а на штету запослених. Уједно смо предложили начине решавања уочених проблема и отклањања неправилности. Тамо где су проблеми и неправилности последица несналажења у раду или неправилног тумачења прописа, предложили смо доношење обавезујућих инструкција о поступању. И напослетку, у случајевима дуготрајног или свесног кршења прописа предложили смо и утврђивање одговорности надлежних (дисциплинске, прекршајне и кривичне).

Списак тема састанка:

Евидентирање и обрачун радних сати запослених упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната и на подручју КЗБ
Исхрана припадника ИЈП (и других полицијских службеника) ангажованих на државној граници Р. Србије последњег дана ангажовања (приликом „смене“)
Несклапање споразума због вишка радних сати које су остварили запослени у ППУ у Врању и у ЈЗО
Проблеми ватрогасаца-спасилаца у Горњем Милановцу
Проблеми запослених у Жандармерији
Исплата увећане зараде када запослени мења руководиоца или када има додатно оптерећење на раду
Продаја одмаралишта МУП-а?
Динамика исплате посебних накнада, накнаде путних трошкова, солидарне помоћи и јубиларних награда.

У прилогу се можете упознати о свим детаљима предложених тема, односно садржини проблема и предложеним решењима.

Служба за информисање ССП

teme-za-kabinet-2012-12

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Napisao/la Зоран Стојчић na 06/12/2016. Objavljeno u Апели. Нема коментара на Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе… Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Државне старлете под судском заштитом!

Napisao/la na 05/12/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Државне старлете под судском заштитом!

Још се није слегла прашина коју је пре два дана подигао инцидент у Зајечару, у коме је полицијском службенику, од стране високе функционерке једне владајуће политичке партије, прећено речима “Ускоро те чека гроб“, само зато што је радио свој посао, а већ имамо јасну поруку државе, односно правосуђа, коју можемо свести на то да би нека „државна старлета“ одговарала, она мора неког и да убије! Мада је и то дискутабилно, ако је судити на основу пресуде изречене Душици Јевђеновић, саветници у Министарству иностраних послова, саветници непознатих квалификација и непознатих задужења, али познатој као љубитељки сузаваца у спреју. Госпођица Јевђеновић је данас, због напада на овлашћено службено лице осуђена, а практично ослобођена изреченом условном казном.

Кривично дело напад на овлашћено службено лице за време вршења дужности изгледа служи само као украс у законику? Чему служи усвајање закона који се не спроводе или ако се и спроводе, спроводе се селективно? Где је нестала (ако је икада и постојала) владавина права у земљи Србији?

Питамо да ли је њој као лицу осуђеном за кривично дело (мада је санкција изузетно блага чиме се губи и њена сврха) место у Министарству иностраних послова?! Или је то можда чак и пожељно? Госпођици очигледно никада и није било место у МИП-у, али негативна селекција је нешто што ће обележити овај период наше земље која симулира државу!

Сетимо се времена „анализе ризика“ којом приликом је министар рекао да криминалцима није место у полицији, са овом његовом изјавом се наравно слажемо, али се опет намеће питање да ли им је онда место у Министарству иностраних послова? Стичемо утисак да је правда селективна а да борба против криминала није искрена већ селективна.

Не можемо остати неми у ситуацију да условно буде осуђен неко ко изврши напад на овлашћено службено лице, неко ко је том приликом претио гасним пиштољем доводећи полицајце у заблуду како поседује ватрено оружје а самим тим су се стекли услови за употребу ватреног оружја од стране полицајаца! На сву срећу, присебношћу и професионалношћу колега, ватрено оружје није употребљено и на тај начин су избегнуте теже последице.

Оваквом пресудом шаље се јасна порука криминалцима „напад на полицију а самим тим и криминал се исплати“. Више пута помињана реченица „напад на полицију је напад на државу“ такође добија други смисао. Због оваквих ствари поглавља за приступање Србије Европској Уници која се тичу правосуђа представљају болну тачку и камен спотицања. Изгледа да је полицајцима у овим стварима, као и код тужби, последња нада ЕУ са својим институцијама јер нас држава дефинитивно неће заштитити!

Јасно је да систем не функционише, држава не поштује своје сопствене законе па тако ни криминалци не зазиру од казне. Напад на полицајца – напад на државу, условна казна??? Срамота! Једина реална казна је била безусловна казна затвора. У свакој другој држави они би на лицу места били усмрћени због таквог напада на полицијске службенике!

Да ли је потребно цитирати члан закона којим су прописане санкције за ово кривично дело и подсетити јавност да условна казна није предвиђена:

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Некад ни награда министра није довољна!

Napisao/la Миле Лазаревић na 05/12/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Некад ни награда министра није довољна!

Велику пажњу запослених у Министарству унутрашњих послова привукла је најава успостављања система каријерног напредовања. Пробуђене су наде хиљада запослених који годинама вредно и савесно раде, дају себе служби у потпуности, а заузврат не добијају било какво признање, осим тапшања по рамену. Тапкају при томе у месту у својим каријерама, гледајући неке друге колегинице и колеге како метеорском брзином напредују, пењу се на лествици радних места, прескачући и по неколико степеника.

У последњих десетак година имали смо прилику да видимо заиста зачуђујуће успоне у каријерама, где су полицајци од вођа патроле или сектора стизали за свега пар година до високих чинова, пуковника па чак и генерала. Тим метеорским успонима, наравно, кумовале су кумовско-рођачке, завичајне али и синдикалне и пре свега политичке везе. Подршка једног репрезентативног синдиката или одговарајуће странке (владајуће у том тренутку) била је сигурна улазница у „високо друштво“.

И данас је тако још увек! Искрено се надамо не још задуго јер како својевремено изјави министар Небојша Стефановић, најављујући новине у Закону о полицији: „Каријерно напредовање значи да чин стичете искључиво на основу знања и заслуга, током обављања посла, полицајац да би напредовао мора показати пожртвовање, резултате и мора да има одговарајућу школу.“

Управо то – пожртвовање, знање и добри резултати јесте оно што краси нашег колегу из једне подручне Полицијске управе и што нас је подстакло на ову причу. Тај полицијски службеник придодат је Одељењу криминалистичке полиције још давне 2008. године. Дужи низ година остварује изванредне резултате а као признање за тај и такав рад стигла је и вредна награда и то из руку министра. Проглашен је за полицајца године у Полицијској управи за 2015. годину и том приликом награђен револвером.

Међутим, дугогодишњи рад, многобројна признања и награда министра нису били довољни да тај колега напредује. Он и даље ради одговоран посао, посао криминалистичког инспектора, а прима плату обичног полицијског службеника. На предлог за распоређивање у ОКП добијен је одговор да за њега нема места!

И можда би такав одговор мање болео да није оне приче из другог пасуса овог текста, а тога је било и у тој ПУ у изобиљу. Многи су напредовали брзо и преко реда, а за изврсног полицајца, вредног и пожртвованог, ето, нема места!

Свесно и намерно избегавамо помињање именом и полицијске управе и конкретног колеге, да му не нанесемо додатну штету, уколико прораде сујете одговорних, али и због тога што конкретна имена не значе много – у нашем тексту многи се могу препознати! Надамо се да ће се неко у врху Дирекције полиције осетити прозваним, кад прочита овај текст, те покренути механизме за изналажење системских решења за овакве примере. А решење се за одличног радника мора наћи. Нема алтернативе уколико желимо успешну и ефикасну службу заиста, а не само пред камерама.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Napisao/la Зоран Стојчић na 04/12/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Полицијском службенику је сваким даном све теже да обавља своје основне полицијске послове. У данашњим условима рада он мора да улаже изузетне напоре како би постигао и редовне а камоли извандредне резултате рада, а наравно, за то да буде скромно награђен. Скривање криминалаца испод маски људских и мањинских права, значајан утицај политике, израженији него раније, лоше законске одредбе које ограничавају полицијског службеника у обављају службених радњи и примени овлашћења, само су неки од фактора који дестимулишу полицијског службеника. Кад на то додамо још и срамотне пресуде (не)зависног судства, које у сарадњи са препаметним и набеђеним тужиоцима, већином пресуђују у корист оне друге стране, довели су до тога да је полицијски службеник постао задња лествица у систему безбедности.

Наведено депримира полицијске службенике, уверава их да је борба за правду илузија и губљење времена, постају разочарани, губе вољу за рад, страхују за своју егзистенцију и безбедност, трпе велики притисак, постају несигурни у поступањима и све то се манифестује на терену.

И поред свега тога, велика већина полицијских службеника се труди да свој посао обавља максимално професионално, сакривајући емоције и приватне проблеме, знајући унапред да ће се наћи у небраном грожђу. Јер како год да се окрене, како год поступили, неписано је правило да се увек после добре интервенције нешто лоше деси. Да ли су то претње, уцене, узнемиравања телефоном, оштећење имовине, сачекуше, приватне тужбе, свеједно је, притисак и страх од неочекиваног увек постоји. Врло често тај полицајац доживи и мобинг и злостављање на раду од стране претпостављених, а опет баш због доброг рада и поступања – као својеврсна казна јер је дирнуо у посао некоме довољно моћном и утицајном.

Настави са читањем